Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То је било доба француске револуције. Онда су живели у Паризу, окупљени у француској Академији, поред Лагранжа и Лапласа, и други велики научници који су оставили дубоки траг у науци, Лавоазије, Бетоле, Деламбр, Монж и други.
У оно доба није се тачно знало шта је топлота и како се мери њена количина. Тада позвах у помоћ свог пријатеља Лапласа“. „Астронома?“ „Да, њега који је и одличан физичар.
Опирем се колико год могу, но она је чврсто стегла моју руку, одведе ме за онај сто, нареди да се између Лагранжа и Лапласа смести једна столица за мене, седе поред мужа и дозволи Монжа да седне до ње. Остали гости окупише се, стојећи око нас.
Хтедох да му одговорим, али ме успокојавајући притисак његове руке и дискретни поглед бачен на Лапласа одвратише од моје намере.
„И Ви, дакле, мислите да је Лагранж био генијални од Лапласа?“ „Верујем у то. Но блештава слава Лапласова заслужила је.
Наполеон је ту смену извршио на врло отмен начин: поставио Лапласа за члана Сената, а овај се убрзо попе и на потпредседнички положај те корпорације.
Она се слатко смеје на ту досетку Наполеонову и прича даље: „Наполеон је и после тога одликовао Лапласа својим поверењем и начинио га грофом, а Лаплас је свога владара хвалио и славио што год је више могао.
После слома Наполеоновог на Ватерлоу, нађоше се обе избеглице, а краљ именова Лапласа за „пера“ Француске и начини га маркизом ново рестаурисаног краљевства. Лапласова звезда блешти у пуном сјају“.
Од Ваших старих познаника затећићете овде Бертоле-а, Лапласа и Деламбра“. Спремам се да пођем, но тада ми још нешто паде у памет: „А како је са честитим Масело-ом?“ „Врло добро!
„Лагранж!“, узвикну он изненађен. „Да. Имао сам срећу да упознам не само њега, већ и друге француске научнике, Лапласа, Монжа, Бертолеа и остале“. „Кад је то било?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Максвел је веома често и са много поштовања, помињао имена Лапласа, Лагранжа и Ампера, па сам се осећао постиђен због свог непознавања француског језика.
Као споменик величанствене старе цивилизације, Париз је, по мом мишљењу, био далеко испред Берлина. Дух Лапласа, Лагранжа, Фуријера, Ампера, Арагоа, Френела, Фукоа и Физоа био је присутан у старим холовима Сорбоне и Француског
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Овде, позади мога стола, стоји велика полица са књигама. Ту су дела светих отаца науке: Њутна, Лапласа, Келвина, Хелмхолца, Поенкареа и других, ту су и велике енциклопедије егзактних наука.