Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Они су из тога закључили да се то живо створење, коме су дали латинско име »лептоцефале«, има сматрати као ларва јегуље из које ће се ова развити. И то се продуженим посматрањем показало као потпуно тачно.
Међутим, сићушна ларва, коју је ухватио Шмит у водама острва Фероер поништила је овај последњи закључак и довела до праве истине и тачног
Његово резоновање било је овакво: није могућно да је та ларва, дугачка 75 милиметара као и оне у Месинском Заливу, допрла из тога залива до Фероерских Острва удаљених на неколико
величини неизмењена, онаква каква је пошла из поменутог залива, па да тако неизмењена стигне у воде Фероерских Острва. Ларва ни у коме случају није могла доћи из Месине, већ са другог неког ближег места, које ваља претражити.
Из њега се излеже мала, као стакло провидна ларва, нешто мало лакша од воде, што чини да се она одмах почиње лагано дизати ка површини воде.
У тај мах је ларва достигла дужину од шест милиметара. За то прво време јегуљине ларве улазе у састав онога сићушног органског света на
Шмит је утврдио да ларва, кад изађе из икре н. пр. у марту, дугачка у тај мах 4 милиметра, има у априлу већ 12 милиметара, у мају 20 мм.
ВИИ. Метаморфоза ларве у стакласту јегуљицу и улазак у слатке воде Ларва је, у своме путовању у коме случај игра главну улогу, стигла на домак острва или континента.
Она се извршује на две до три године од рођења ларве, почињући нешто пре но што ларва, ношена струјама и ветровима, доспе на домак обала.
Њена ларва путује свега годину дана до слатких вода, на место две до три године, као ларва европске јегуље; она пре улази у слатке
Њена ларва путује свега годину дана до слатких вода, на место две до три године, као ларва европске јегуље; она пре улази у слатке воде и пре се на њој извршују метаморфозе.
Наведен је и разлог те чињенице: састав морског дна и неподношљиви гасови што из њега избијају. Али, ларва и јегуљица не путују по дну мора или по њему блиским воденим слојевима, већ се држе површине воде где имају и бољи