Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Стари смо ми глумци с овешталом маском На даскама трулим позоришта тужног, Срођени са злобом, таштином и ласком, На вечитој проби искушења ружног. И најмање пýта у својој смо роли, А најчешће одјек само туђе речи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
тихо или с праском И нове се дижу кô химна раздања А сав стари блесак у пепелу сања, Разочаран таштом гордошћу и ласком.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен слуша. Али не поноси се. Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова. Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето, сваки ови наши виђени судије с новци се могу подмитити, ласком и с мобом одпустити, лица се застидити, од кога ли се препасти и двообразни бити.