Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Каква мука, брат-Обраде (оцу ми беше име Обрад), каква мука, човече? Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!... Та кад смо победили Маџаре на толико места, па кад је оно Башахид горео... Хе!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Подобне су воздуху и води, које, зато што се свуд и ласно имати могу, не чине се от какве цене, а у самој вешти најнужније су и најполезније на свету.
Како је лисици било на то оздо гледајући, свак себи ласно представити може. Да од ког дпyгога то страда, не би јој ни по жалости било, но од пријатеља и комшије свога!
дочекала, како је с њима пред орловим очима о храст ударала, срце из њих јошт живих чупала и прождирала, — свак то ласно погодити може. Наравоученије „Не држи се с ким се ниси кадар почупати”, вели једна стара пословица.
Пукне глас и свуда се пронесе па се они страшни и на гласу лав с душом мучи и да је при концу. Ко што жели, то ласно верује: млога животиња, једно друго не чекајући, навали које ће пре, под именем посештенија, издисањем лава своје очи
Наравоученије Свак ће себи врло ласно у овој басни науку наћи. Људи пакосни и неправедни што не могу с силом и снагом, то с хитростију, лукавством и с
Али старе баке кажу то и то, и друго. Наше се баке у том љуто варају, и боље је нек ћуте. „Нек ћуте”, ласно је то рећи, али баба Чава зна и каже толике примере како се је привидило томе и томе пролазећи ноћом покрај гробља на
Намере се заједно на једно дебело јеленче, које, један с једне стране а други с друге, ласно ухвате и убију. Да га разделе на полак?
8 Лав и зец Лав, тражећи што за ручак, упази здрава зеца у међи заспата. Могаше га ласно спачати, но видећи подаље јелена, пусти се за њим. Зец се пробуди и побегне, а јелен утече.
” Наравоученије Не ваља ласно веровати што један човек или народ о себи говори и пише, јер свак себе описује како лепше зна и може.
Добронараван и правосердечан човек ласно верује, ал' се ласно и превари, пак ако је у маленој вешти, нек иде. Боље се кадгод и преварити него за сваку
Добронараван и правосердечан човек ласно верује, ал' се ласно и превари, пак ако је у маленој вешти, нек иде. Боље се кадгод и преварити него за сваку безделицу и багателу
Кад се обаче до чести или какове нибуд важне вешти тиче, нико паметан неће другому за зло примити што се ласно у што не упушта док здраво не расуди и све окресности посла добро не позна.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
То се добро зна: да су београдски Турци хотели мир с нама, они би могли и сами ласно дахије потући, јербо је више много Турака ерлија него дахија; но то је наговором дахија било, да само преваре и унутра
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити. Ако буде голема, ласно је пократити... А откле ти с тим врећама? — Та однесох оном угурсузу потру.
Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... — А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје.
Свак ће те драге воље узети у кућу — Бога ми јес' — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. — Тако се и ја надам — одговори Среја.
Код њега ће ти бити добро. — Та оно добар је домаћин — одговори Среја мало премишљајући — али док видим... ласно ћемо. — Шта да видиш? Ако 'оћеш, он ће те узети, само да му ја рекнем. Бићеш као у својој кући. — Јес'! јес'!
Ето, нисам још ли са Станојем раскрстио. — Не мари то. Ето ти Ђурђевадне прекосутра, ласно ћемо раскрстити. Са мном мо'ш и сад угодити. — И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак.
Само како би? — Ласно, брате — упаде у реч Јован — ископати га, па однети у атар паштрићки, те укопати где се и нашло.
Прочита Живан кметово писмо и замисли се. Шта ће сад да ради? Да је каква ситнија и обичнија ствар — ласно би; али ето кмет јавља да су људи ухватили у Космају дивљег човека! А дивљи човек, боме, није ситница.
— Ама, погледај га, молим тс! Која би пошла за њега? — Море, ласно је њега мало угладити и спремити за ђувегију — рече поп врло полако да не чује Вуја, па пришану поши већ на уво: —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин само слеже раменима... Све заћута. Сваки је премишљао своје мисли... Никоме не беше баш ласно на души. Крушка се озбиљно замислио.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Залуд му је — није сан губер, па кад хоћеш да га навучеш на главу. И наместише Аноци да спава. Јес', ал' није тако ласно заспати, као што је мислила! Што никад није било, то она сад осети самоћу!
Анока захиће вргом и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави. Обриши ме! Анока расплете косу и стаде га сушити. Ласно је воду обрисати, али су слабе очи у старца, и сузе капљу без престанка.
Нема ту ништа од школе! Владика се мало искашља — Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш. Све ћемо то лијепо намјестити.
Причао је како у тој кући има много којешта, да ни десето не знаш чему је и зашто је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази. Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе.
— Ех, кад бисте ви имали нешто само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском! Мени би и сувише: — Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели
Црњански, Милош - Сеобе 2
Аха! Аха! „Ти, дугоњо!“ каже, „гледај шта ћеш и како ћеш. Мени се чини“, каже, „да пут који нам предњачи, ласно можемо прећи – ако пређеш и ти, преко два-три потока, пре него што буду набујали.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао. Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ово ритуално купање значи: „Као што се иверје ласно одвојило од стубова, тако да се лако одвоје (роде) деца од жене.“¹² Ако жена тешко рађа, верује се у Босни, треба јој
429) — Ђе су данци ту су и лијеци (док чоек још има дана да живи, ласно му је лијек наћи). (Вук, бр. 1247) — Бог срећу дијели, а ашчија чорбу. (Вук, бр.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Познаде ме, кнеже Драго?! — пита Приморац, сјетним изразом и лица и гласа. — Не заборављају се ласно таки, кнеже Марко — поврну Његуш, такође сјетно.
Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве! Ласно ти неће бити, синко, али, божја ти вјера, бојати се нећеш никога, осим бога, нити ће ти ко заповиједати!
Крцун, видјев да је све то Јанку загонетно, додаде: — Дугачка је то прича, те није ласно све разабрати, а имаћеш кад!...
“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу. Најзад баци палицу и викну: — Ласно је овако, али кад би се баш добро ражљутио, кад бих кидисао, не вјерујем да би му што помогла његова велика вјештина!
Пошто кнез отиде, Саво ће: — Читате ли ви српски? — Читам, али писати не умијем! — Научићете ласно! Мука је то што је језик у нашим књигама више руски него наш овај обични, како народ говори!
— Али на коњу, да бог сачува! — дода онај што је гуслао. — Е, мој ђетићу, ономе што је на коњу ласно је и сићи! — рече ђакон. Владика устаде, а за њим сви.
И ласно подијелише оно кућерка, оно дворишта, њешто гаја, њешто земље и стоке. Кад све то би готово, старији се сјети да обојиц
— А-ну сједи мало, Маркиша! Нама већ није прешно! Ако крене поточ, ми ћемо ласно с мртвијем, главу му, занаго, нећемо оставити Никшићима! Дакле, Јанко посјече Ислам-бега, је ли? — Јест!
Па да ти право кажем и сада ме срце боли кад о њој мислим, јер нијесу то године кад је ласно удовати поред нас охронулијех!... Дакле, што бисмо ми? Ко би нас припазио оно мало дана што нам остаје?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад би Боже уделио Мени једна крила, Кад би Бога дао око Мене тако јасно Да по свету нашироко Све је видим ласно; А да видим де највише Грожђа свакојака, Де смокава и сувише Ти красни бресака.
Име Пегаз, а кљусина јака, На рамени до два крила лака, Кљусе, брате, наочито, красно, И штавише, добавити ласно: Само ваља позват Аполона Ил' деклицу какву с Еликона, Само викни, па тек што с' умукô, Лети Пегаз, јер мора ма
врнут могâ До онога часа злосретнога Кад је првом дивну угледао, Чини му се: би је прегорео — Би зацело, и могâ би ласно — Али сада — сад је веће касно.
45. Тек сад ми души оно бија јасно На извору што срце тек ћута, У кући ја разумео сам ласно Да онда њу ми згуби смрти крута; Тек сада знадо, али здраво касно, О чему доста мислио сам пута, Но да сам знао
Једном јунак сат продаде, Успомену материну, Ал' што знаде, кад мораде, Треба злату на аљину; Ал' јој не би било ласно, Но мољаше тако красно. 89.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
А колико је ласно на свом језику научити читати! Коме ли неће се милити, мало | труда предузети за научити читати, читајући што паметно
Коме ли неће се милити, мало | труда предузети за научити читати, читајући што паметно и разумно и врло ласно разумевајући оно што чита?
— — — Нек науче — — — то је ласно рећи, али није учинити. Колико је они(х) који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ја ћу их донети Вама (које у глави, које написаних) неколико за примјер; пак ако Вам се допадну, ласно ћемо их и више добити« (Вуково писмо из Карловаца од 8/20 априла 1815).
дигне један велики камен, али га никако не може дигнути, док не натрпа на њега много малога камења, па онда дигне врло ласно и носи куд год хоће.
Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: „Хајде, брже, што си остала!“ А кобила одговара: „Е, ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу и у њој дете, па у себи ждребе.
Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!
Мујо се изнајприје стане молити за опроштење, а кад види да му ништа не помаже, онда рекне цару: — Кад си наумио, ласно ћеш ме погубити; него те молим да учиниш једну милост прије него ме погубиш, да нађеш у твоме царству три човјека:
— Докле кукавица не закука, — одговори Ћоса. — Па добро, синко, ласно ћемо га се курталисати. Идем ја да се попнем на ону велику крушку, па да закукам као кукавица, а ти њега пробуди па му
Дај, попе, руку!“ и он могаше ласно дати тек да хоћаше, ма не даде и утолико се утопи. — Знам ја, кукава кукавица, — рече попадија — да је тако.
— То је ласно, — повиче најстарији од дружине — половица нас хајдемо за њим у поћеру да га ухватимо, а половица нека уберу добар
Не оштети ми радњу! — Али је то све ласно и бош; куда ћемо с њиме, јер у селу неће моћи станути? Упита га Лаж: — А, побогу брате, што вам хоће толики казан?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Свашта се сад пише, свашта се може и говорити, али треба отићи тамо, па се увјерити. Нерадени могу бити ласно код великог богатства и толики машина.
АЛЕКСА: Ћути, Мито, добро ће бити; наговори само твој трбу да се јошт мало претрпи. МИТА: Да, да се претрпи! Ласно је теби кад си се нагрувао упреко и уздуж. АЛЕКСА: Нисам ни окусио, веруј ми, па опет трпим; трпи и ти мало.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кају, она му је — вели — једнако у памети, он зна да она нема пара, нити он то тражи, њему треба само добар друг, а ласно ће се стећи само кад се хоће.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ЧАСТИ 131 О СРЕЋИ 135 О ВРЕМЕНУ 137 О СМРТИ 139 О СУДБИНИ 141 О БОГУ 142 О РАЗНОМ 144 Б) СТИХОВАНЕ 148 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) 149 2) ШТА ЈЕ ТЕШКО 151 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ 154 4) ШТА ЈЕ ЗЛО 155 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ 156 6) РАЗНО 157 В) ДИЈАЛОШКЕ 164 Г)
Кроз плот ткато, коцем сабијато. Куни ми кућу ђе стоји (рече се у шали ономе, који се жали да га зуб боли). Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку. Могао си за те паре и ново купити!
— У добру се не понеси, а у злу се не покуди. — Злу се уклони, добру се поклони. — Тешко је добро видети, а ласно га је познати. — Не би било добро, да је увек добро. — Добро се не позна, док се не изгуби.
— Добро се дрво на пола цепа. — Гдје није добријех, ту нема ни добра. — Чија боља тога и старија. — Ласно је добру уз добра бити. — Добро на добро, рђа на старину. — За добрим се коњем бат чује. — Добро се само хвали.
— Туђа коза пуна лоја. — Туђа кока ћурећа јаја носи. — У туђој руци увек комад већи. — Ласно се вјерује што год се жели. — Што је жуђено, свето је и посвећено. — Ко хоће веће, изгуби (и оно) из вреће.
— Образ пред образ. — Са образом није ништа помешано. — Ко хоће часно, не може (неће) ласно. — Ко друге срамоти, себе не части. — Ко се од свога образа не стиди, тојаге се не боји.
— Хвала народска од данас до сутра. — Што ђаво не зна, пита жену. Б) СТИХОВАНЕ 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) Лако ти је без тојаге проћи Кроза село у ком паса нема. Лако ти је трошит’ богатоме И јачему бит’ се с нејачијем.
Лако ти је трошит’ богатоме И јачему бит’ се с нејачијем. Ласно, ти је аги беговати, Младим момцим’ игру заметати! Ласно ти је живјети Турчину Уз кадију и сироту рају!
Ласно, ти је аги беговати, Младим момцим’ игру заметати! Ласно ти је живјети Турчину Уз кадију и сироту рају! Ласно ти је пјану запјевати, И жалосној мајци закукати, И
Ласно, ти је аги беговати, Младим момцим’ игру заметати! Ласно ти је живјети Турчину Уз кадију и сироту рају! Ласно ти је пјану запјевати, И жалосној мајци закукати, И страшљивој куци залајати, Удовици сести до бећара, А ђевојци
закукати, И страшљивој куци залајати, Удовици сести до бећара, А ђевојци поискати пара, А удовцу узет’ пушћеницу! Ласно ти је пландовати овци А јањцима играт’ на ливади! Ласно ти је попу поповати, А зенђилу кнезу кнежевати.
Ласно ти је пландовати овци А јањцима играт’ на ливади! Ласно ти је попу поповати, А зенђилу кнезу кнежевати. Ласно ти је рану позледити, Самохрану мајку уцвелити!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда коњ под човеком заърже: коњ вели кобили: „Хајде брже! што си остала!” А кобила одговара: „Е, ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе.
кад станеш провати једну по једну од овијех хаљина, не ћу нико код нас да буде, него нас двоје; па ако ти ваљаше, ласно ћемо се погодити, ако ли не ваљаше, ондар их никому не ћу казивати него ћу их дохранити својој невјести.
” Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!
” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти, кад их води за узлицу?” А он му рече: „Ласно ћемо их украсти, пусти ти мене.
” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти вола испред чоека?” А он рече: „Ласно ћемо украсти. Но пођи на они камен па сједи и вичи једнако: „„чудим се,”” па кад он дође к теби да те пита чему се
“ Одговори јој она: „Не, за Бога тако! ти си мене оживљела, и ја сам тебе дужна до смрти љубити, а ласно ћемо живљети: ја ћу продавати моје златне косе па и себе и тебе хранити, а кад све косе продам, ондар ћу траву по гори
На ону јаму он руке увуче ласно у сланицу, али их заједно, још пуне соли, ни по што није могао напоље извући, и тако мучећи се око тога и натежући,
дај попе руку!“ и он могаше ласно дати тек да хоћаше, ма не даде и у толико се утопи. „Знам ја кукава кукавица“ рече попадија „да је тако, ма да сте му
Мујо се изнајприје стане молити за опроштење, а кад види, да му ништа не помаже, онда рекне цару: „Кад си наумио, ласно ћеш ме погубити; него те молим, да учиниш једну милост прије него ме погубиш: да нађеш у твоме царству три човјека:
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Дете размажено ласно бива ћудовито, из шта се рађа самовољство, тврдоглавство, упорност, непокорност, сујетно високоумије и луда гордост И
Мени је врло ласно било наизуст учити и тако за две | године дана знао сам напамет не само катихисис но и различне друге рукописне вешти
” Свак ласно може познати какав је ови савет био, како га и сам сад познајем; но онда ко ће луду дати памет? Моја глава, напуњена
” — викнуо сам — „а блажена турска земља гди има таки[х] пустиња које људи са своји греси не скврне; ту ти се човек ласно може посветити! Ваљада је бог ту земљу благословио, те само у њој има пустиња.
Док је тај восак јоште мек, ласно га можеш претопити, прелити и преобразити. Чрез дуго време буде тврд као гвожђе; онда се хоће много труда за претопити
продужавати одвећ беседу шта су у прво време били монаси, шта су временом постали, шта ли би ваљало да су, могли сте ласно познати; а шта су данас у наше време, није потреба говорити. Сви видимо. Ето, видите оца Н. из манастира Н.
Млад човек, благодаран богу и родитељем, ласно ће и радосно примити на њиву срца свога семена најкраснији[х] и најблагороднији[х] добродетељи.
Из овога, дакле, љубими мој, можете ласно познати с коликом радостију ја ћу ваше зактевање удовољствовати, и наместо што би ви мени за то, како ви велите,
„За Гаврила је лакше. Он неколико и немачки зна, а службу ’оће; то ласно може наћи гди му драго. А за тебе“, вели ми, „најбоље би било да гди школу држиш; за две или три године можеш стећи
Добро за ме што сам при Книну неколико [и]талијански научио био; ово ми је ласно било за велико подобије овога језика с влашким, те сам се могао с капетаном корабља и с некима од корабљеников
У оваком милом друштву, у четири пет-месеци могао сам ласно беседити; а како получим ласност у простом језику, јелински ми је било врло удобно.
Овакови су били Јеротејеви ученици; и ласно је веровати да за 45 година својега учитељства много је добра учинио. А кад су Греци под љутим удрученијем то кадри
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: — Хајде брже! Што си остала? А кобила одговара: — Ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе.
кћери, рече она — царев син и Оштар Дан иду тражити једнога краља кћер, али неће је наћи; јер да знаду што не знаду, ласно би је нашли.
— Јест, кћери, царев син и Оштар Дан траже краљеву кћер, али тешко да је нађу; јер да знаду што не знаду ласно би је нашли.
Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!
Мујо се изнајприје стане молити за опроштење, а кад види да му ништа не помаже, онда рекне цару: — Кад си наумио, ласно ћеш ме погубити; него те молим да учиниш једну милост прије него ме погубиш: да нађеш у твоме царству три човјека:
Бе, и дедо се сада нађе у чуду, није ласно оноликога сина изгубити! Таман они о томе јаду и белају, док телал наведе дијете вичући: „Педесет ћеса!
— Е лудо моја, па то је ласно, — рече му девојка. — Ти имаш толики мал, а не умеш да се помогнеш. Ја ћу да те научим.
— Па, болан, што их не бијете, него их трпите? — Богме, ефендија, није ласно хајдука надвладати, него од страха, кад га који мирни и поштени, овако као ја, срете на путу, овако му се поклони и
на леђима неколико ока кукуруза дома, па од труда, зиме, а може бити и од глади запјева иза гласа да се разабере: Ласно ли је пјану запјевати, а сиротној мајци заплакати, младу момку пољубит ђевојку.
Дај, попе, руку!“ И он могаше ласно дати, тек да хоћаше, ма не даде и утолико се утопи. — Знам ја, кукава кукавица, — рече попадија — да је тако.
Један од ових хајдука поврати се кријући дружине к слијепцу, говорећи му: — Дај, Влаше, те опанке, ти ћеш ласно друге испросити, а ја сам готово без мојијех остануо.
Изиђе Француз, и цар зовне Насрадина, па га похвали и упита га како погоди Французу мисли. — Хм, врло ласно, — вели Насрадин.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ви велите: Свладај тугу За јединцем својим милим. Ох, ласно је мудар бити, Ласно ј’ тешит’, световати; Али људи, Бога ради, Зар не знате шта је мати!
Ви велите: Свладај тугу За јединцем својим милим. Ох, ласно је мудар бити, Ласно ј’ тешит’, световати; Али људи, Бога ради, Зар не знате шта је мати!
Дигох руку па рукавом Збрисах посô цео. „Опрости ми, млади брате, Веруј, нисам хтео. Ласно ј’ теби новом бојом Поновити рад, Насликати такав исти, И још лепши „Над“. Платну дајем оно чим се Груди прелише.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Црногорчево лице опет доби благ, осменут израз. — Ласно ћу ја то! Паметној глави и једно око доста. — Он се тужно осмену половином усана.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Богу је мило Што ј’ тако тајно Дивну и бајну Створио ноћ. XЛВ Црна ноћи, ласно ти је проћи, Бела зоро, ласно ти је доћи, Ласно ј’ сунцу просијати грање, Кад не знају шта је миловање.
Богу је мило Што ј’ тако тајно Дивну и бајну Створио ноћ. XЛВ Црна ноћи, ласно ти је проћи, Бела зоро, ласно ти је доћи, Ласно ј’ сунцу просијати грање, Кад не знају шта је миловање.
XЛВ Црна ноћи, ласно ти је проћи, Бела зоро, ласно ти је доћи, Ласно ј’ сунцу просијати грање, Кад не знају шта је миловање.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
За то ласно! Но друга се на ме чета спрема: Жене ишту да дам узрок — испричања нема! — Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева,
Ако л’ ткогод упіта, Душо моја, за ме, А ти реци: „Ніје га Вид’ло моје око.” Цувај ѕе. не дај се Ласно преваріті. Невјерно, нестално Јесте вріеме сада.
Ако тебе тко зовне Да ти ѕ њіме играш, Рак ти руку заишће, А ти руке не дај! Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада.
Ак’ узмораш пјевати И весела бити, Буд’ весела и пјевај, Ал’ на мене мисли! Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада.
Љубит ако појде се И ред на те дојде, Љубит можеш слободно, Само мисли на ме. Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада.
Дакле, драго срдашце, Са мном ти уживај, Рак у здрављу у виеке Вазда ми прибивај. Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Отуд ћемо дакле ми ласно моћи вући што год нам к делу нужно буде, а при том ћемо при свакој прилици узвикивати да је наше сочиненије оригинал,
Наравно се морала јако возбудити чујући беду Романову и представљајући себи да је он као млад врло ласно поклизнути могао, и да његова погрешка није никаква друга, осим што је добар јунак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Наши преди су вековима размишљали о томе како гавран и вук разликују људску од животињске крви: Ласно ти је крвцу познавати: ак' удара ђетелином травом, то је, вуче, од љељена крвца; ак' удара јечмом и сијеном, то је,
сва ће се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо. јера није војска од мајдана.
феудалаца Кравцов наводи ове речи Милоша Обилића: Има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо; јера није војска од мајдана, већ све старе хоџе и хаџије, занатлије и младе ћарџије, који боја ни
Вели њему Милош Војиновић: „Чувај, царе, ти господства твога! Ако мене до невоље буде, ја ћу ласно копље окренути; ако ли ми не буде невоље, донети га могу и овако“. Па отиде низ поље леђанско.
до три главе: из једне му модар пламен бије, а из друге ладан вјетар дува; кад два вјетра из глава изиђу, Балачка је ласно погубити. Већ ви ид'те, водите ђевојку, ја ћу овђе чекати Балачка, не бих ли га како уставио“.
књига љуби Момчиловој, књигу гледа љуба Момчилова, ону гледа, другу ситну пише: ,,Господине, краљу Вукашине, није ласно издати Момчила, ни издати, нити отровати: у Момчила сестра Јевросима, готови му то господско јело, прије њега јело
војвода Момчило, мудар бјеше, ал' се преварио, својој њуби тако бесједио: „Видосава, вјерна моја љубо, за то ћу те ласно утјешити, ти ћеш ласно виђет чилу крила: када први залјевају п'јевци, ти отиди у нове ахаре: тад ће чиле попуштити
бјеше, ал' се преварио, својој њуби тако бесједио: „Видосава, вјерна моја љубо, за то ћу те ласно утјешити, ти ћеш ласно виђет чилу крила: када први залјевају п'јевци, ти отиди у нове ахаре: тад ће чиле попуштити крила, тад му можеш крила
онога стара Југ-Богдана, милу сеју девет Југовића, баш Милицу, милу мљезиницу; но се Југу поменут не смије, није ласно њему поменути, јер је Богдан рода господскога, неће дати за слугу ђевојку. Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо!
“ Вели њима стари Југ Богдане: „Ђецо моја, девет Југовића, ја ћу ласно пити купу вина, него мислим, моја ђецо драга, чиме ћу ја даривати Лаза“.
Југу веле девет Југовића: „Ласно ћеш га даривати, бабо: у нас доста коња и сокола, у нас доста пера и калпака“. Тад говори силан цар Стјепане: „Има
Нек шуреви биду у невољи, ел сам, тасте, могу погинути; код шурева нећу погинути, јали ране ласно допанути“. Кад то зачу стари Југ Богдане, плану Јуже како огањ живи, Страхин-бану зету проговара: „Страхин-бане, ти
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЛОВЦИ АДОВИ По округлому колу овога света, којено се ласно окреће, вања нам по том колу опипом ходити. Опасно ходите, не како немудри, него каконо и премудри, и скупљајући
еда се Исус какогод одонуд измакне и не погине у онај пар, еда би у њега теке остали они новци, а он би се кано опет ласно опростио код Христа после тога ако би жив остао.
Одоше под град Јерихон узимати га. Бог им то повлади да га ласно без њихова гинућа узму: сами од себе бедени попадаше.
Ако вам је што мучно и тешко од нас, ми како смо овде дошли тако ћемо узети што имамо своје добро, те ласно на страну и отити.« Ал' оним то би у вољу, тек исто да достане Дину за своју жену.
И што да чини приседећи ту на думену крмитељ, како да се бочи с морем и са забуњени возари? И без штете, ласно [како би] упраљао с галијом, те би је ослободио с двоструке халовине налогне?
С великом муком сам се јадница нудила теке да уђем и кад стадох на праг мушке цркве, сви ласно преда мном одоше напред, а мени, сама смотрих, нека божаставна сила забрани ми. Не даде ми улести.
Неким само узда, више ништа, а једним остен шилом обости, кроштоно једни су лењи ка биволи и не ласно подизати на добре послове. И за такве подбољиве оштрљате ваља да су речи пробудљиве с покретом.
Ко куца на врати отвора му се. Слепац новаца иште а не очију. Трпен, спасен. Ласно до после врло отежа. Слабо с бољим променише... Од хлеба постимо, а језиком људско месо једемо..
Ко надвлада овога врага, Добиће вечна блага. Животни су путови многи. Зли послови не ласно се истребљују; и како што на даски ђаком пише, скоро се и мрља, а што се издубе, не ома се то истире.
Силом се кано раци натрашке вучемо. Ни слуге међу се [не] зактевају друга лежака. Што се ласно достане, то се ласно и изгуби. Овај свет, ка ушљив кожух.
Силом се кано раци натрашке вучемо. Ни слуге међу се [не] зактевају друга лежака. Што се ласно достане, то се ласно и изгуби. Овај свет, ка ушљив кожух.
Дебео крив прут не ласно се ома с превијањем испраља (пре се може скршити, ако не с којом мајсторијом протегне се). Млад и ћудовит коњ с уздом
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке! Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем како теб’ што је ласно
„’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке! Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...
Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...
ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!... Бећарл’к џиби султанл’к олмаз“, рече, и тол’ко!
— Де-де! Ласно за тој, мори, Доке! Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си
! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет чини, та да се и ја малко одморим... Ласно ли је мен’ да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!...
) — Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво! Зашто да узнем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...
Да сам учија неке чколе, та да испишем, ете, тол’ку књигу — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми њекња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!... А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!
А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде“.
(Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно. Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?“ Зборе му наши. — „Што ће прајим!“ рече. „К’смет!
— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’, — ласно за тој!... — говорила би јој и, тако рећи, понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска,
— Ете има у Лесковац ем какви трговци, у Врање ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија. А онај чапкун зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и сироти други Замфирови зетови?...