Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
сестрице, које су велику обиду и неправду од људи пострадале, и од многога плача и сјетовања претворе сеу ове птичице. Ласта, дакле, у једно пролеће изиђе из града, дође у један луг за нагледати сестрицу своју, и рече јој: „Престани већ тужећи
На неколико дана потом никне конопље и позелене од њега све њиве. Опет другољубива ласта, кад к једним кад к другим птицама летећи, моли их и увјештава да јоште младо и слабо конопље, док се није осилило,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
заста, Увек држећ чврсто краје златне нити; И мој дан безмеран усхићено свити, С песмом јата болно распеваних ласта.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Колико је ласта, шева, голубова, излетело из гнезда? Колико орача почело да оре? Колико је дрвећа, тундри, трава, проклијало, и у
Црњански, Милош - Сеобе 1
на врху воћњака, изнад вароши, са звезданим небесима за собом, у тами кровова што су у дубини били пуни голубова и ласта, мора да има нечег небесног за њега.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁵ Уп. Ђаповић, Ласта, Заклетва на тлу СФР Југославије, САНУ, Београд 1974; Речник књижевних термина, Нолит, Београд 1986. ²⁶ Караџић, В. С.
Душанић, С., „Вјеровања и обичаји у вези са убијеним курјаком“, ГЕМ, 17, Београд 1954. Ђаповић, Ласта, Заклетва на тлу СФР Југославије, САНУ, Београд 1977.
Ђаповић, Ласта, Заклетва на тлу СФР Југославије, САНУ, Београд 1977. Ђаповић, Ласта, „Покушај објашњења једног ритуала“, ЕС, 6, Београд 1985. Ђенић-Рујански, Љ.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Та мисао је ли ласта која сјајка испод трема као празник перуником? Перјаница звоникова затрепери у лепету изнад стреха земних зала.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
бирај шта ли ћеш јести, свуда се љуља океан трава, нижу се војске купусних глава, још само Шаров да чвршће спава. ЛАСТА: Јесени ево, пољима руди, а мене немир у зору буди, сањам све чешће обале Југа, далека мора, летења дуга.
Добар си, зече, добро ти име, оцену спремам још ове зиме, кад видиш торбу старога Симе. Ласта нам пише уз тугу лаку, жицу јој лирску осећам јаку, она је песник у црном фраку.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— За пољима, за горама, Јарко сунце сија нама. Росно тамо цвета цвеће, Не одлази премалеће. Тамо, где се ласта спрема, Нема зиме, мраза нема.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мирно, са кишовитом маглом што дође и прође, међу игром ласта. Зими меко, без хладноће, са питомошћу једног завејаног зеца што лежи испод букве, на расутом, опалом лишћу.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини̓ Летеће мирно дух мој у висини, Ко морска ласта над широким морем.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Дуг! Дууг!, Дуг на дуууг! — гуче голуб, а ласта на то одговара: Платићемо га! Платићемо га! Платићемо га! — Ду-кат! Ду-кат! Дукат!
— Тко тражи пуно пријатеља, находи мало. — Држ’ се нова пута и стара пријатеља. О ДРУШТВУ — Једна ласта не чини пролеће. — Сам човек никуд пристао. — Сама рука мртвој друга. — Човјек је сам као дуб посјечен.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Наслоњен на дивљи мирис (ваљда пласта) Слутим неки додир што ми вреба раме Невидљивим крилом меким ко у ласта. Далеки двојниче, близ, из сличне таме, Стару нашу реч ми преко мрака хитни: Како смо под ноћном звездом сами, ситни.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом огледалу с луком седео је неки старац који је
да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом огледалу с луком седео је неки старац који је нагло оронуо и обема
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Таквог јајета није било, нити ће бити! — узвикну једна ласта, а месец склизну у дубину да га види, и задивљено прошапута: — Гле какво је!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дирнуо пехар нисам. В. Илић ЛВИИИ СОК У широком хладу палмине лепезе Лежи лепа Наксис. Подне је врх Нила. Јато ласта негде преврће и везе; И ваздухом топлим разлеће се свила. Нил прастари, зелен, с изнемоглим дахом, Одилази тромо.
ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини' Летеће мирно дух мој у висини, К'о морска ласта над широким морем! М.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
жарка радост и тежња за животом, нека жеља неодољива и пусто немогућа да полетим, да се вртоглавом брзином винем попут ласта, оних радосних црних стрелица што тако сјајно лако круже плавим зраком по безграничним, светлим, свечаним просторима,
још усред оне пријатне опијености од утисака које је тамо примила, својом ножицом у црној свиленој ципелици, лака као ласта иако пуначка, ступила на улицу међу шумну и миришљаву гомилу света.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на врху воћњака, изнад вароши , са звезданим небесима за собом, у тами кровова што су у дубини били пуни голубова и ласта, мора да има нечег небесног за њега“. 259 Овакве се везе прилично брзо опажају и лако откривају.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву 1893, Ласта у Београду 1894, Школица у Пожаревцу 1895, Подмладак у Београду 1897).
„Куд је от'шла та црнојка?“ Наш малиша час па пита; „Ласта, оче, није добра; Отишла је да се скита.“ Не скита се она, чедо; Кад настану топли дани, Долетеће, запитаће: Камо
Умро Војислав Илић Покренут лист Ласта у Београду 1895. Умро Љубомир Ненадовић Умро Милорад П. Шапчанин У Пожаревцу излази лист Школица 1896.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И скоро кад жита зашумеше јара, Кад под стрехом ласта кликну песму њену, Једно јутро с учом опрости се стара, Низ прагове сиђе и путањом крену. Постигла је сврху.
''Што нисам птица која!'' Све тако уздишем стално. Да сам ја лака ласта, Ја бих се теби вио, И где ти прозори стоје Себи бих гнездо свио.