Матавуљ, Симо - УСКОК
Зид с лица и наличја бјеше већ готов, а ластавице мало што недовршене. Зато прото рече: — Мило ми је видјети вас, али би ми милије било да сте сутра дошли!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Не плаши се соко ластавице; Дела данас Ала га убио, Ко каурске главе не срубио!“ И удари на србињске чете, Па у часак љуто и помете.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Волели смо се. Сва су лета била на броју На прозивци у сумрак, када се ластавице Роје и гласовима стањеним ваздух боје У љубичасто; а сва су била недовршена — Зато и бесмислена осим кад су у низу, На
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
19 МОЛИТВА 21 МОЛИТВА 22 У НОЋИ 23 У ОСАМИ 25 ЗВЕЗДА 26 АНЂЕО МИРА 27 ИВ 28 ЛАСТАВИЦЕ 29 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 30 ПОСЛЕДЊА РУЖА 31 У БЕРБИ 33 ЈЕСЕН 35 У ПОЗНУ ЈЕСЕН 36 СУМОРНИ ДАН 38 ПОСЛЕДЊИ
Вредне пчеле, миле тице, Остављају цветни луг, И лагане ластавице На далеки беже југ. Када стегну зимске студи, И завеје први снег, Школа нама заклон нуди, Школа наша — наш је
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. ИВ ЛАСТАВИЦЕ — Ластавице, тицо мила Куда пружаш лака крила? Зар је зима страшна тако, Те развијаш крила јако?
Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. ИВ ЛАСТАВИЦЕ — Ластавице, тицо мила Куда пружаш лака крила? Зар је зима страшна тако, Те развијаш крила јако?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Бич фијукну, коњи се стресоше, изненадише се од ударца и, као ластавице, као бесна крилата страшила, јурнуше и полетеше по равном и убијеном путу, не знајући ни за препреку, ни за растојање,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
подуга носа, мали’ уста ко кутијица, зуби били ко дизија бисера, обрвице кано морске пијавице, трепавице кано крила ластавице; тако ме је бог створио, баш од ока за доброга момка.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сваки дан мјесто њих долазе млади, но ја сам остарјела... Часом се замисли, па настави: — Баш као ластавице што праве гнијездо у ходнику овога манастира....
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
собом љубов славут мушко с женским презјелну; зец у гори поиграва, славуј дично поцвркава: О златоје пролеће! Ластавице ран востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
собом љубав славут мушко с женским презјелну, зец у гори поиграва, славуј дично поцвркава: О златоје пролеће! Ластавице ран' востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући.
РАНО РАНИ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Пробуди се утри очи Из постеље меке скочи, ластавице миле тице Већ цвркућу летимице. Па и шева већ те зове Да разгониш лаке снове.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко је није видео, тог није забљеснула светлост њених љубичастих очију. Ко је није чуо — тај је могао чути глас ластавице у гласовима осталих девојака.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу од Богородице... (Пропаст царства српскога) Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал' се земља тресе?
То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу Од Богородице, — однесе је цару на Косово, спушта књигу цару на колено, сама књига цару беседила: „Царе
до подне узрасла према тихом сунцу прољетноме; очи су јој два драга камена, а обрве морске пијавице, трепавице крила ластавице, руса коса кита ибришима; уста су јој кутија шећера, б’јели зуби два низа бисера; руке су јој крила лабудова; б’јеле
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Е, хаџијо, — одговара му она — прође си наше!... — Прође, Мадо! Одоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!... — Еее, ласте се пâ врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...