Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Пиштаљком срца површјем звизни, пола расцветај, вид ми прозари: ово су пламци, паралелизми, чемпреси чула, витки ластари телесних птица! - Стојим а летим нâјлепшој међу змијама лепим.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и посматра кад оно топло подне спава по воћњацима и ливадама поплашћеним, па зашушти понегде у увелом бурјану, сијају ластари на дрвећу или њиха ветар врхове јасика; и зажмури, па га тек обузме нека чудна туга, и чамотиња, нешто и мило и болно,