Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Онда идем реци таки, Па одрешим чамац лаки, Па се весла млађан латим, Па полегнем, па заватим. Шикће вода око чуна, Матица је веће туна, Страшне стене и вртлози — Благи Боже, де
немам ни парипа, А пешице рђаво се ђипа, По равни ће бити доста лако, И по брди ајде којекако, Али како да се латим неба?
ту смисли да је време веће Своје друге ватати се среће; И позвати одсвуда другове, Да су мени сместа у сватове. Латим дивит и та пера лака И покидам два до три табака, Та табаке артије пребеле, Одем писат књиге превеселе.