Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Навече бисмо се накратко састали у дну сјеновите алеје малог градског парка, подно попрсја старог пјесника латинисте коме је слани морски хлап попут лепре нагризао профил и танке носнице и учинио још шупљикавијим увојке његове власуље.
И каткад се једва супрегнем да се не одам, да не упитам стоји ли још на своме мјесту у парку попрсје латинисте с изгриженим носом, да ли се за оним приземним прозором још њише у мјесечини велика водена глава.