Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: И није!... Одлази! ВУЈО: А ну, божа ми вјера! и не каза ми, госпођо, хоћу ли пуштит оно Латинче — што ли је?... те на те важдан ишчекује? ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчекује ме? Ал’ нека, иди, мож’ и чекати!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Док се Милош мало поначини, утом свану и ограну сунце; ал' повика са града Латинче: „Ој, чујеш ли, српски цар-Стјепане!
Вели њему Милош Војиновић: „Устан' море, бијело Латинче, да јуначки мајдан дијелимо!“ Ал' говори бијело Латинче: „Ид' одатле, црни Бугарине!
Вели њему Милош Војиновић: „Устан' море, бијело Латинче, да јуначки мајдан дијелимо!“ Ал' говори бијело Латинче: „Ид' одатле, црни Бугарине! Немам о што сабље поганити, кад на тебе ни хаљина нема“.
Немам о што сабље поганити, кад на тебе ни хаљина нема“. Ражљути се Милош Војиновић: „Устан' море, бијело Латинче! На тебе су побоље хаљине, с тебе ћу их на себе обући“.
Ражљути се Милош Војиновић: „Устан' море, бијело Латинче! На тебе су побоље хаљине, с тебе ћу их на себе обући“. Тад Латинче на ноте поскочи, пак посједе помамна дората, одмах оде пољем разиграват; Милош њему стаде на биљези.
Баци копље бијело Латинче на Милоша у прси јуначке; Милош држи златна шестоперца, на њега је копље дочекао, пребио га на три половине.
Вели њему бијело Латинче: „Чекај мало, црни Бугарине, лоше су ми копље подметнули, док отидем да копље пром'јеним“. Пак побјеже преко поља
Пак побјеже преко поља равна, ал' повика Милош Војиновић: „Стани мало, бијело Латинче! Мило би ти било побјегнути!“ Пак поћера по пољу Латинче; доћера га до леђанских врата, ал' леђанска врата затворена.
Мило би ти било побјегнути!“ Пак поћера по пољу Латинче; доћера га до леђанских врата, ал' леђанска врата затворена. Пусти копље Милош Војиновић, те прикова бијело
Пусти копље Милош Војиновић, те прикова бијело Латинче, прикова га за леђанска врата, пак му русу одсијече главу, кулашу је баци у зобницу; па увати његова дората, одведе га
“ Тек што Милош сједе пити вино, ал' повика са града Латинче: „Ето, царе, под Леђаном градом на ливади три коња витеза, под седлима и под ратовима, и на њима три пламена
Мало време затим постајало, ал' повика са града Латинче: „Хајде сада, царе Србљанине, под највишу кулу у Леђану; на кули је копље ударено, на копљу је од злата јабука: Ти