Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се подсмеваше; Седи као ладна стена, Као душа осуђена, Лете мисли на све стране, Ма све празне и лудане, Не мож' латит ни једине, Тек се роди па и мине; Но сад ето све већ преби, Па уздану, дође к себи: „Нека буде ма и тако, Јер за