Црњански, Милош - Сеобе 2
Енгелсхофен, који је све кречио – и куће, и штале, и латрине – одговарао је да се тако не управља људима и да ће те драконске мере отерати те верне војнике ћесара, у царство
А до смрти имали су да чувају свиње, да перу пресвлаке, да чисте латрине. У том свету својих сународника, у који је Исакович ушао у Кијеву, било је кљастих, сушичавих, килавих, који су се
Стајали су пред месарницама и зарађивали хлеб, на тај начин, што су терали псе. Ишли су од куће до куће и чистили латрине. Кад би се упустио у разговор са њима, понављали би: Боже! Боже! Неће, каже, видети своје фамилије, никад више.
Слажу се, као спрат, на спрат, цигле, балвани, сланине, купусаре. Улице и куће смрде им на мокраћу, а ћошкови као латрине. Варош Петра Великог, међутим, никла је као што ничу бајке.