Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Макарије Хвала свевишњем Богу. Доротеј се вратио с Лаушеве куле и рекао нам да се више не бринемо. Стигао је, каже, у задњи час.
Како дође, одмах се ужурба око Лаушеве ране, гвири у њу, петља нешто с крпама и травама. Као да, сем ране, на свету ничега нема.
Завршио је тако што је сву кривицу за неуспело скидање чини свалио на Лаушеве људе, који су, како каже, најгори препредењаци и ништаци које је он икад срео. Најпре су му подвалили са јарцем.
Дадарини са своје стране упорно говоре како су дошли у прави час и да њих није било разбојници би просто самлели Лаушеве људе, пошто ови за њих нису ни знали.