Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поново сам наставила да гледам кад се Лаушево јечање мало стишало. Калуђер је већ стављао лиске посуте прахом и причвршћавао их уз рану платненим тракама.
Рекао ми је да смо сви (осим њега, разуме се) повиленили од среће што је Лаушево здравље пошло набоље. Запоставили сте, каже, свакодневне дужности.
За мене је Лаушево наређење било јасно: рекао ми је да их по сваку цену доведем на Кулу и мене се даље око тога ништа не тиче.
Изгубљен је читав један дан који бисмо иначе могли корисно употребити за припреме. Дадара Што се мене тиче, Лаушево држање ме уопште не узнемирава. Ја сам прибран и миран. Кирча и Пипац су се жестили и париџали зато што нас не позива.
Дакле ни ту нисам потрефио. Но, било је далеко боље да клапићем о нечему тако општем као што је краљев ратни поход и Лаушево учешће у њему него да се петљам и мучим око једне тако незгодне ствари као што је вода и храна.