Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У Горњем заседају већа и сабори, у Доњем се парниче еснафи. У Горњем зограф лађу позлаћује, у Доњем чамџија лађу катранише.
У Горњем заседају већа и сабори, у Доњем се парниче еснафи. У Горњем зограф лађу позлаћује, у Доњем чамџија лађу катранише.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он (Алекса), Бирчанин И Никола Грбовић седну на Палежу у лађу и дођу везиру у доњи град. Запита везир: „Камо војска?
— Кроз Ђердап не смеду обичне дунавске и савске думенџије спустити лађу, јербо нису вешти и могли би одма лађу потопити, но се из они̓ села думенџије узимају који су вешти Ђердапу, и говоре
— Кроз Ђердап не смеду обичне дунавске и савске думенџије спустити лађу, јербо нису вешти и могли би одма лађу потопити, но се из они̓ села думенџије узимају који су вешти Ђердапу, и говоре да они никаква данка не дају, но само
” — Тек то Јова изрече, а повика думенџија: „Ко се плаши, нек у лађу легне”. — Ја и Гаја Николајевић легосмо у лађу, а вода пљусну преко нас. Док повика думенџија: „Устајте, ко је легао!
” — Тек то Јова изрече, а повика думенџија: „Ко се плаши, нек у лађу легне”. — Ја и Гаја Николајевић легосмо у лађу, а вода пљусну преко нас. Док повика думенџија: „Устајте, ко је легао!
” а ми натраг, уђемо у скелу и на десни брег излазимо. Дотрчаше турски брзокоњици напред, повикаше: „Еј, дај лађу, дај лађу!” — Ми од онога човека дознамо да су Турци крџалије.
” а ми натраг, уђемо у скелу и на десни брег излазимо. Дотрчаше турски брзокоњици напред, повикаше: „Еј, дај лађу, дај лађу!” — Ми од онога човека дознамо да су Турци крџалије.
пошљемо за бинбашу Миленка и јавим за Турке; а веће сва војска крџалијска дође, и сјаше, водају коње и вичу: „Дајте лађу”. Ми ђоја не̓отице упустимо лађу с брода низ Мораву, и вичем на возаре: „Држите лађу, држите, оде лађа!
Ми ђоја не̓отице упустимо лађу с брода низ Мораву, и вичем на возаре: „Држите лађу, држите, оде лађа!” до једнога врбљака, и ту је свежемо у врбљак,
Ми ђоја не̓отице упустимо лађу с брода низ Мораву, и вичем на возаре: „Држите лађу, држите, оде лађа!” до једнога врбљака, и ту је свежемо у врбљак, онда Турцима одговорим: да не смемо дати лађе, док
Турци се заноћише. Но кад види Бећир-Ћаковали и Али-Призрен, да онде прећи не могу, они са 20 друга седну ноћом у лађу, низ Дунав дођу у Градиште, изађу на суво, кажу у Градишту ко су, и где им је друштво остало возећи се на Морави.
јунија. Како чује руска мисија да је Афиз-паша на Иванковци разбијен, узме наше депутате, Проту и Чардаклију, у једну лађу и 27. августа у Одесу пошље.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И капетан Танасије већ трећи пут узаманце долази чак с позиције на лађу, с тешком муком измољавајући допуштење од команданта, јер му се све чињаше да га данас неће преварити слутња.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Он је хтео још науке у свету да профитира. Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу” у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести.
Африка
Увече, кад сврши посао, долази на кљун брода. То је савршен бретонски тип. Треба га видети како цео дан риба лађу, бос, полунаг, сав преплануо, па са муком поверовати да може да зна за толику масу књига.
Црни дошљаци испеше се уз конопац у лађу. Дуги, блештави, њина одећа састоји се само из једне обојене марамице. Чим се дохватише брода растрчаше се на посао,
Теодосије - ЖИТИЈА
И укрцавши се са својима и са стварима у лађу, повезе се у Азију, и Богом управљани убрзо дођоше у Азију, где беше цар.
А цар посла у лађу и једнога од својих слугу са оружаним људима, да без бојазни и са сваком почашћу светога проведу.
Дошавши опет на западно море у Диоклитију, и гле, као Богом спремљену нађе лађу која вози у град Акр. Укрца се на њу и пође на свој пут, управљан Богом.
Када се речена магла подигла од Очију оних безумника, одмах угледаше лађу светога у пристаништу града званог Брендич, и промашивши наду, гневом својим сами у себи растрзаху се, јер се
Вали се около гибаху, тако да су покривали лађу, и једрила су се савијала, и од силине ветра замало се нису сломила.
Указаше му као ваистину Божију човеку сваку почаст и угошћење, и свети се одмори код њих; а кад се укрца у другу лађу, пошто су га снабдели сваким добрима за пут, са љубављу га испратише.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тако једаред баш је Пера ушао код Профита у дућан. Коњи су га издалека познали, па један за другим, у реду, као кад лађу вуку, иду управо у дућан. Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб. Профит га истера. Пера се смеје.
Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”. Сутрадан дође у „Белу лађу” и донесе Шамики глас да је све у реду, и да ће уреднику мило бити ако га посети.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
– подносе , руга – друга , лету – дијету , горак – чворак , чичак – различак , болује – школује , цвикере – кликере , лађу – нађу , плиски – виски , добар – собар , дојма – појма , јачај – значај , организам – механизам , поморац – дворац ,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
на сусрет поита, Пољуби им ноге и копита, Јоште нешто говорити теде, Ал' магарци ни да га погледе, Већ скочише у лађу лагуни, А за њима псина и мајмуни, Они веслим', пас приону крми, Па завати, привати и скрми, — Пресекоше воду и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Тако је, кокице моја ћубаста. Па ти ту, крај мора, моју кукавну бакицу спапоњају другови, с њом у лађу, па љуљ-тамо, љуљ-вамо, превезу преко воде и сјаве у један тор у некаквој фабрици. — Каквој фабрици?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она кад га саслуша, рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад обноћ бура на мору дува и моћан талас у лађу грува, грми у мраку слијепом, рибица добра морнаре зове у тихи залив нек журно плове, свијетли им златним репом.
Са гране виси мајмун са главом наопачке, дере се, мами купце: „Продајем капе ђачке!“ Камилу, пустињску лађу, спопао чудан бес, кроз вашар цупка, виче: „Дођите, учим плес!
(Слагаше ово савести мирне!) ЗАПИС НА БРВНИМА МЛИНА Љубиш ли битку, крађу и свађу, од нашег млина окрећи лађу, јер ће те триста чуда да снађу!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Разбојници те зграбили на кладенцу, оденули у црвено, у лађу бацили, преко мора продали у робље. Сада те у башти видим где лежиш на уплашеном лишћу и руке голе дижеш, тело
Оно чега има, то је створено, то је део твари, творења, стварности. Самим тим што смо се укрцали у лађу створеног, ми смо постали створења, и окружили се стварима.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПОНОСНА ПЕСМА Безбројне су очи по твом стасу пале Ко уморна јата на поморску лађу, И, све очаране, за тренутак стале Да на теби одмор и лепоту нађу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ ЈАНКО Слушај, бабо, све ти вјерујемо: може бити и мједено гувно, јахати се може на вратило, ма за лађу и весла сребрна, то ти нико вјеровати неће, ер је сасма преништава лађа. БАБА Истина је, мој миле, душе ми!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Држи га као мало воде на длану. Жесток као жеравица. Жут као воштаница. Задувô се као да је лађу вукô. Замршено као арапска коса. Засукао бркове као да ће амове њима крпити. Играју јој очи као на зејтину.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она кад га саслуша, рече му: „Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Да нам је и ту лепо било, то свакˊ зна да му се и не каже. Четвртак прве недеље поста укрцамо се у књигоношњу лађу за Болоњу. Сила божја музиканта и комедијанта мужескога и женскога рода и племена!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Гостију је било много и сви се тискаху ко ће први у лађу. Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве: Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
пошто се спустио низ савску падину кроз забезекнуту гомилу која му више није била привржена, крочио са српског тла у лађу која је имала да га превезе на туђе тле, у изгнанство.
Та добит није ни била велика него огромна: од ње је Анастасијевић подигао прву кућу и купио прву лађу. Над главни улаз у ту кућу (после их је имао многе), дао је да се узида пар јеленских рогова а у својој кајити, на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту седох на лађу која ме довезе овамо“. „Колико си дана тако пешачио?“, упита га Питагора. „Десет дана“. „Е па лепо!
Натоварих њима своју главу и своју лађу, и вратих се кући. „Кад истоварих овде тај товар, средих га и прорешетах. Беше ту много пљеве, а тек по које зрнце
Он га узе за руку, и приведе га прозору одакле се видело цело пристаниште Александрије. „Видиш ону белу лађу која сад баш диже своје котве; она ће те одвести кудгод зажелиш.
„Пре но што се попнеш на лађу, отићи ћеш мом ризничару; он ће ти уручити количину злата, довољну за цео твој живот“.
Прекиде га само један једини пут да, одазивајући се позиву Еуристена, погледа његову лађу. „Изис“ беше у оно доба највећа лађа целога света; имала је дужину 180 стопа, ширину 45, а дубину 43 стопе.
Из тих њених димензија може се израчунати и њена носивост: 2670 тона. Архимедес прегледа тачно ту лађу, запамти све њене мере и појединости њене конструкције. Одмах после тога врати се свом послу.
Изасланство египатског краља, примљено код Хијерона у опроштајној аудијенцији, вратило се на лађу у пратњи великодостојника краљевског двора.
Дођох на послетку, на замисао да дадем саградити једну лађу, већу и лепшу но што је „Изис“, да је накрцам плодовима наше земље и поклоним краљу Египта.
Ти ћеш ми, Архимеде, саградити такву лађу; ставићу ти сва потребна средства на расположење“. „Добро, господару, како заповедаш“.
Ту је ваљало дизати огромне терете, труп лађин саградити на копну, па га онда спустити у море, лађу опремити, наоружати, наћи средства за њену пловидбу.
и мајсторским делом свога рођака, но најбоље му се допадоше убојне машине којима је Архимедес наоружао своју лађу.
до зида, дизалица, постављена на том месту, испружи изненада своје брвно, спусти ужетом своје ченгеле које шчепаше лађу за њен кљун, подигоше га у вис, док се лађа не претури и не потону у мору.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Посада једног немачког сумарена од неколико људи топи лађу са хиљаду људских живота, и после тога дивљачки ужива у ужасном призору.
досећа се одмах да је све оно Икетино масло, те пуца Симина брука по Шапцу, и он одвезује мараму и плаћа забадава лађу за Београд.
се умрли војници и официри у будуће спуштају у море, пошто су претходно уношени у за то нарочито одређену санитетску лађу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она, кад га саслуша, рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две
Ћипико, Иво - Приповетке
— Море вара... Почекаше још неко вријеме док се валови око рата понешто смирише, па се укрцају у лађу на четири весла.
Бацише му коноп око тијела, испод пазуха, и, привезавши крајеве накратко за лађу, полагано веслајући, вуку љешину за собом и изилазе из тјеснаца.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако нам се, рецимо, у једној реченици саопштава да је ветар преврнуо Аранђелову лађу док је натоварена коњима пловила реком у турске крајеве: „На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела
Петровић, Растко - АФРИКА
Увече, кад сврши посао, долази на кљун брода. То је савршен бретонски тип. Треба га видети како цео дан риба лађу, бос, полунаг, сав преплануо, па са муком поверовати да може да зна за толику масу књига.
Црни дошљаци испеше се уз конопац у лађу. Дуги, блештави, њина одећа састоји се само из једне обојене марамице. Чим се дохватише брода растрчаше се на посао,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Овде може човек некако и да се заклони... Врдаш лево, десно. А док туче, ти се не помаљаш. Али кад удари торпедо у лађу, ту, брајко, нема врдања... Најзад, добро... смрт... И овде се гине... — На мртву смрт! — добацује Лука.
Драгиша настави. — У пет часова били смо на пристаништу и одмах ушли у лађу. Била је то нека мала лађа. „Јонија“ се звала. Нас није било много. До педесет.
Али никада нисам осетио такву радост као када сам напустио лађу и стао ногом на чврсту земљу. Ми који смо са планина, научили смо на чврсту стазу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нису могли пристаниште удобно да нађу, Гди да спасу безопасно дома нашег лађу: Гребенска м' је отчуждила, ради своје суше, Бистра Сава распалила жећу моје душе; Прво мјесто странствовања блажили
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и беоњаче, остало је, вели, црно као ноћ, да је тамо црква, у престоници Византијскога царства толико велика да у њену лађу могу по висини стати три црквице вратимљске кад би их неко поређао једну на другу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту је лађу дао саградити Хиеро ИИ господар Сиракузе, и поклонио је, у знак свога пријатељства, Птолемеју Филаделфу, владару Египта
Накрцана робом, она је само чекала знак за полазак. Пристајете ли, драга пријатељице, да се и ми укрцамо у ту лађу? То није тако тешко! Пре свега, треба да се бацимо у старогрчка одела, а за то не требамо ни кројача.
Ткиво које ће, са својим нагусто увезеним перлама, претстављати Архимедову лађу, над бисерном пеном мора, а под тамним небом са сребрнастим појасом и злаћаним звездицама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— А, туда си немаран! Ја опет мислио, како сам видио да сте стари Исак и ти изрезали лађу, да ћете изрезати и море, и доста форинти, и да ћете у Палестину.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Најпосле, гди ни помислио није, нађе драгу своју, која му приповеда своја удивленија достојна страданија. Ту нађу лађу, која ји баш чека да у отечество њиово иду; гди заиста нађу родитеље помирене и смештене, и — венчаду се.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Кад путујеш лађом морем, ти на догледу копна прво сагледаш врхове планина и обратно: кад стојиш на обали па запазиш лађу на мору, ти ћеш прво сагледати њену катарку, а тек ће се доцније јавити и њен труп. — Јесте ли видели, децо, море?
— Нисмо! — одговарамо ми једногласно. — Е, врло добро! Замислите, дакле, море и замислите на великој даљини лађу која се још не види. Јесте ли замислили море? — Јесмо! — одговарамо, а бог ће свети знати како смо га замислили.
Јесте ли замислили море? — Јесмо! — одговарамо, а бог ће свети знати како смо га замислили. — А јесте ли замислили лађу која се не види? — Јесмо! — одговарамо ми, иако нам никако није ишло у главу да замислимо лађу која се не види.
— Јесмо! — одговарамо ми, иако нам никако није ишло у главу да замислимо лађу која се не види. — Е сад, реци ми ти, Милане, шта ћеш прво сагледа ти од те лађе? — Дим, господине!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ У Драчу су опет издвајали болесне и сасвим изнемогле, да их укрцају на лађу. Сада већ знамо да ћемо се искрцати на Крфу.
Потрчасмо на ту страну, саплићући се о ноге оних који су лежали. Један рефлектор засењујући осветли лађу... Два морнара са ове вратоломне висине стрмекнуше се у море. Војници се прибили и пресавили преко ограде. — Ено га...
Уз нашу лађу пристаде и луксузни моторни чамац, одакле пређоше неки марински официри. Приђе и једна лађица која је требало да нас
Повичу војници. Ту се задесила и два морнара, који дотрче, дохвате Танасија, однесу га у чамац, а одатле на лађу. — Унеше ме са све погаче... — Па откуда сада испаде ти Енглез?
Сунце залази, а таласи шуморе, као да нас маме. Пришли смо уз обалу. Нагађамо на коју ли ће лађу нас однети, пошто су пешаке разносили на две лађе.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Бог му срећу дао... Но хљеба нема... Збогом! Хљеба... хљеба...'' 1906. РИБАРИ Примите ме тамо на убогу лађу, И незнана странца назовите другом.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
празној кући Коју грле као вреже Поцепане старе мреже Једног дана преко жала Дуну дашак маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела шкољка Које мучи иста бољка Сад весело бију вали Седи алас на обали
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ... Докле на тиху времену плаваш, дотле лађу чувај да је где о што не скрхаш. А ако ли знаш зло место где се хоће насадити, брзина ли је на кладу нанети, дотле
Оставише они онај поклонит им оцу Приолу град, узеше што имадоше онде своје и очине им свете мошти, натоварише се у лађу, те се спустише с матером доле к Будиму, дођоше у град краљу.
Пре невоље се од зла лечи. Докле на тихом времену плаваш дотле лађу чувај. Ноћно путовање о злу је надање. Врагу пшенично брашно, а Богу трице! Сами себе не можемо надлагати.
И сретоше се међ собом милост и истина. НАДГЛЕДНИК БАШТИНЕ Ти опреми лађу са свим оправну, а мене уреди да јој будем думенџија.