Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако збори, побра с пута свраћа, Па са њим се странпутице лаћа. Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба!
“ Али Арслан главе не обраћа, Само ђога бакрачлијом лаћа. Бежи ђого кâно див из горе, Види Гојко, стићи га не море, Па се пушке са рамена сећа, Пушка цикну, а поможе
Ал' зашто ћути, да л' зборит не уме? Ил' ако уме, ваљда не разуме? Па једну речицу за другом лаћа, Ал' слуга њима ни на што не враћа. То беше свима, што бијау, жао. Ал' јад је грдни деклице спопао!
Једва зори, ал' он већ на ногу, Па се моли големоме Богу; Шару лаћа, баца је о рамо, Гором шеће и тамо и амо; Шеће јунак, ал' не мисли кући, Још он мисли штогоде утући, Те премеће
“ Али Турчин главе не обраћа, Већ се поља унапредак лаћа. Бежи Турчин, гони га Милета, Ха да стигне Солимана клета, Обрте се Турчин изненада, Па ми пушку ту малу спопада,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и отпловио у таму и тај посљедњи кутак негдашњег дједовог свијета, однијеле га сутонске воде, као да је плутајућа млин-лаћа са ријеке Уне који никад и није стајао на чврстој земљи.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Утрином стрњик расплине Слова и сомнабулно невин лелуја, па се ни крвник, притајен негде, не лаћа пера, топле бодљике, жедно што цвили, но скрајнут чека да Калòпера, на пример овца, чедно измили међу павити.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пусто је на све стране ... Тужно се јутро над водом рађа. Куд ли је твоја отишла лаћа, јуначки капетане?! ИИИ У кули старој фењер гори, пламен се жути са тамом бори, на море баца зрачак.
И ту се ујка марљиво стара и ложи ватру за смрзлог цара. Камила плови, пустињска лаћа, морнарску главу високо држи. Завичај њен је пешчано море где вихор праши и сунце пржи.
Стајао на самом прамцу, као свећа, прав и крут, крстио се и чудио како лаћа знаде пут. Све је досад била шала, сад ваздушни чека пут, ваља ићи авионом, па је деда забринут.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... Ево нас у њиви. Кола стадоше под велики брест.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Била би то ружна слика, увредила би свуд присутно божије око. Какав је то луди, разуларени монах који се лаћа мача уместо да сагне главу пред распећем? Добро, али зар немам право да кажем ако ми се нешто не допада?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Разуме се, Кравцов не тражи да му се верује на реч. Он се одмах лаћа како сам каже „тако званог метода историјско–културне реконструкције“, и веома, лако одстрањује све додатке и наслаге