Јакшић, Ђура - ПРОЗА
једанпут, други пут, па, као оно рањен витез, стропошта се на земљу; па онда, онако сасвим ритерски, повиче: „Ес лебе дес дајчен фатерланд“.
Довели једно момче. Веле да је запалио кућу своме тутору. — Ту ће бити ћара и за лебе, ћато! Само на протокол пази... Кажи им да улазе...