Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Цркве моје пропале от слободе своје, — утјесњени левити, жалио срце моје! Врази чада к трећему обору нагоне, различними муками к западу догоне.
Гдје пастир от стада, Гдје вожди угодни? Гдје же љубов вјерна, Опшча, неизмјена, В мојем сушчем родје? Пророци с левити Гоњат сја от стана, Он же ишчет бити Високаго сана: Забивши опшчество, Своје отечество, Њест уже надежди.