Краков, Станислав - КРИЛА
Примичу се све ближе. На голој, жутој падини као претња црне се још топли изривени левкови у земљи. Високо у зраку покоји шрапнел грмне. Ноћ пада. — О... о..., неко застења. Сви ћуте и журе напред.