Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Већ се и смркло, а месец је својим благим зрацима обасјао питома брда и дивотне долине богатога Левча и, кроз загасито лишће густих лугова сетно продирући, у бистрим потоцима огледао је своје бледо лице.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки. Ал’ ће паор да побесни, враг му баби! И добро је, и не ваља!
И баш кад је овај изјављивао да је готов ради ње да заборави и отера своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу, и фрау Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кирасир, који је пратио Павла, мислио је, издалека, да је то неко друштво путника, којима се скрхала левча, а кад је видео жене, да је то можда неко путовање глумица. Павле га је онда обавестио да је то његова фамилија.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Када сватови прелазе преко воде, онда понека млада из Левча и Темнића „метне под појас, крадом да је неко не види, онолико прста за колико година жели да не рађа децу“.
⁵ Овај обичај народа из околине Копаоника, Левча и Темнића открио је и описао наш чувени етнолог на следећи начин: Када момак стаса за женидбу, то јест када му се
савремених промена у овом комплексу веровања и обичаја, односно да се упореде са подацима о истим овим обичајима из Левча прикупљеним на почетку овог века (Мијатовић, С. М.
М., Обичаји српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, 7, СКА, Београд 1907). Проблем Који су магијски обреди, обичаји и веровања везани за зачеће, рођење
Истраживање на терену (место и време) Истраживање је изведено у типичним селима Левча (Опарић, Белушић, Лозница, Малешево итд.
Узорак од 200 испитаника (9 сеоских И 101 градски) изабран је тако да добро репрезентује карактеристична мала села Левча, релативно удељена од града (50—60 км), као и градско становништво које макар једну или две деценије већ живе у граду.
, Из народа и о народу, Просвета, Београд 1985, с. 210. ⁴⁰ Мијатовић, С. М., Обичаји Српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, ВИИ, Београд 1907, с. 16. ⁴¹ Милићевић М. Ђ., исто, с. 190. ⁴² Димитријевић, Софија, исто, с. 233.
, исто, с. 59. ¹⁸ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 195. ¹⁹ Мијатовић, С. М., Обичаји Српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, књ. ВИИ, СКА, 1907, с. 38. ²⁰ Грбић, С. М., исто, с. 106. ²¹ Беговић, Н.
63. ⁴⁰ Мијатовић, С. М., Обичаји Српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, ВИИ, Београд 1907, с. 3. ⁴¹ Мијатовић, С. М., исто, с. 3. ⁴² Грбић, С. М., исто; Ђорђевић, Д. М.
Кус-Николајев, Н., „Неки народни обичаји у Гњилану“, ВЕМ, 1, Загреб 1935. Лазаревић, В., „Ваља се — не ваља се (из Левча)“, Расковник, 26, Београд зима 1980. Лакићевић, Д., Пепељугина папуча, Братство-јединство, Нови Сад 1989.
, „Обичаы народни у Мостару у Херцеговини“, Србско-Далматински магазин, Задар 1861. Марковић, Б., Народне умотворине Левча, Рековац 1986. Марковић, Р., „Неколико народних цветова“, Расковник, Београд зима 1970. Марковић, С.
Мид, Маргарет, Сазревање на Самои, Просвета, Београд 1978. Мијатовић, С. М., Обичаји Српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, 7, СКА, Београд 1907. Мијатовић, С. М.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Полако, манита главо, видиш где ти се левча пребила. — Коме се левча пребила? — пита и не осврћући це загрејани возар. — Зар мени?! Кажи ти то твојој стрини.
— Полако, манита главо, видиш где ти се левча пребила. — Коме се левча пребила? — пита и не осврћући це загрејани возар. — Зар мени?! Кажи ти то твојој стрини.
— Коме се левча пребила? — пита и не осврћући це загрејани возар. — Зар мени?! Кажи ти то твојој стрини. Моја се левча никад не пребија! — И онда још дода: Еј, кад ти постанеш ђенерал онда ће се моја левча пребити, јеси ли чуо?
Моја се левча никад не пребија! — И онда још дода: Еј, кад ти постанеш ђенерал онда ће се моја левча пребити, јеси ли чуо? — и тера даље.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(Вук Пјесме, л, стр. 10, и ТРЂ, ННЖ, 3, 53). У једној скасци из Левча (о демону који краде новорођенчад, упор. ‹ѕ. в.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
дие Цоур мацхен, из франц. фаіре ла цоур) — удварати се ЛАВР — ловор; победнички венац ЛЕВЧА — крива, угнута полуга с ослонцем на осовини спољне стране колског точка, која подупире бочне лесе колског сандука