Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ил' рајски вису! увели цвете! однет мирису! — Мирису, да: — та беше нам липа, славујма српским у лишћу лег, а из цветова мирисе сипа патничком свету богодан лек.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Селим очи склопи, Златни пехар попи До краја. Силно ј' срце стег'о, Па замишљен лег'о На душек. Запалио лулу, Пољубио булу, Па - умро. Ј.
Чисто се види где земљи из недра Живот, кроз жиле, сише подмлађење. Под једним храстом лег'о сам на траву, И слушам како шушти, пуцка, струји. Пучину гледам неба бистру, плаву, Док ранâ пчела негде близу зуји.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
српској поезији: (1) Не могу да именујем ове модре (2) Зимогрожљиве сенке које не (3) Могу да се слегну не могу да лег (4) Ну у белу (5) Ову светлост уморну без сјаја (6) Даље се не сећам Не (7) Не речи се моје не (8) Сећају
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Војин, храбри и пресилни бједен стојит и умилни, оружје поверг и на земљу лег нечувствени, за смерт'ју ступат, мир сеј остављат принужден.