Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И тако би целу, целцату ноћ ишли, вукли се по маалама док их не би дан смирио и растерао по њиховим рупама, легалима, развалинама. XXИ Сећам се. Била је јесен, и то јесен на измаку.