Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Мијаци врло много знају о Краљевићу Марку, за кога веле да је родом „од Леген-град“. Изнад торбешког села Присојнице има развалина од града.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ја полудих за вама, а Чизме града нигде нема.“ „Господине!“ одговори она, „сад ћу вам право казати; ја сам из Леген града.
По том царев син распише за Леген град где је, и од свуда отпишу, да тога града нема. Онда он и трећи пут да част, и она у златним хаљинама дође.
Царев син обрадује се и стане је молити, да му каже право од куда је, јер, вели, да ни Леген-града није могао нигде наћи. „Е сад ћу вам“ рече она „право казати: ја сам из Сабље града.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Када види да испред његове собе до прага још нису донесене очишћене ципеле и нису спремљени леген, ибрик и пешкир за умивање, сва преплашена окреће се и, над степеницама, виче пригушеним гласом): Софија, Вело, где
Брзо овамо! СНАХЕ СОФИЈА и ВЕЛА (истрче из кујне, доле: Софија носи међу прстима очишћене ципеле; Вела носи леген, ибрик и пешкир; пењу се у чарапама на чардак). МАРИЈА Па где сте, за Бога? СОФИЈА Па ту смо, нано.
Из Јовчине собе, десно, чује се кашаљ. СОФИЈА (оставља ципеле на крај прага). ВЕЛА (спушта леген на столицу коју јој намешта све крва). ЈОВЧА (излази. Пружа руке ка легену да се умива): Дај! ВЕЛА (полива га).
ВЕЛА (сипа у шољу каву, прави цигару и меће је у муштиклу и приближује). СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик, пешкир, силазе у кујну, из које извирују женске; све се губи у дубини таме кујинске).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Где је нана? Зовите је. Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.
За њим онда мајка доноси јело: — Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. Почињу да вечерају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бел. Е, 1 леђен, леђенина — леген лепота девојка — лепа девојка летурђија (литургија) — најглавнија служба у цркви Лијевно (Ливно) — варош у Босни,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир. Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало — али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће.