Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја вичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце је лед. До старице смештено беше још неколико болесника.
Срце ми се стегло; из очију ми није канула ниједна суза; необична тишина овлада целим мојим створом; лед се својом мразном кором ухватио око мога скрушенога срца; на душу паде ноћ, тама у којој око није могло угледати
После тога се исправи и, ћутећи, ухвати ме за руку; рука му беше хладна као лед, не рече ми ништа, него ме поведе кући.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ево у каквом мраку остаје свет кад се угаси света ватра! По хлебу хвата се буђ, хвата се лед по путевима пуним блата. У овом мраку множе се омче и куке, свињска куга и међ људе се шири.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Није много прошло а он се врати носећи воде. — Хладна је као лед ледени. Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад му је она пружила руку, хладну као лед, невидљиво и први пут је тада клонула мишица која је покорила Исток. Идући затим кроз сјај, клицање и пљесак, прошли
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она је то опазила. Баци једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи. Ја наслоних главу на прозор. С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и
Паде ми како је светлост ту, и прозор да је пропусти — требало је, дакле, само откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе. Као што видиш, генијална мисао.
Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша која се неприметно хвата у лед. А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно нисам био више ја.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
је, онај је с оним род, онај је пријатељ, онај оног мрзи, па је све једно с другим сплетено, па откуд се сунцу надаш, лед те туче. Узми само Миливоја. Како смо му добри били, па он сад против мене за Мицу процес тера! Том се нисам надала.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он осети као дасе канџе неке невидљиве, хладне као лед авети привлаче из мрака. Кад се испужа толико да је могао обухватити ону попречну гредуосовину на којој су висила сва
Африка
Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују.
Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда.
Довукао до мене сточић прекриљен најразличитијим флашама са аперитивима. Његов бој донесе лед који он сâм прави. Лед!
Довукао до мене сточић прекриљен најразличитијим флашама са аперитивима. Његов бој донесе лед који он сâм прави. Лед!
Његов бој донесе лед који он сâм прави. Лед! Ја нисам лед био видео откако сам напустио обалу Океана, а кад бих могао представити шта значи у Африци лед за очи које су сагореле
Лед! Ја нисам лед био видео откако сам напустио обалу Океана, а кад бих могао представити шта значи у Африци лед за очи које су сагореле од сунца, за уста која једва говоре од жеђи и испуцалости, разумело би се зашто ми је живот
“ Бамако: бифе, лед, берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Крајем фебруара зима поче мало да попушта. У заветрини, у заливу Матвејева, лед је почео да пуца. Исаковичи су, тих дана, добили наређење, из штапсквартере, да отпочну са визитом росијским
би је, често, затекао, да седи код замрзнутог прозора, који беше у немецком стаклету – ретком, у Кијеву – и топи лед, дахом, и брише прстима. Вирила је напоље у снег, у зиму. Узалуд би је супруг питао, куда то гледа и на шта мисли?
Јео је и лешнике, који су били, као неки лед ушећерени. Видео је био и минере, који су тунеле до непријатељских тврђава градили, па минирали.
Хорват је негде завршио, у затвору. Таласи Дњепра су се опет смрзавали у зими, а кад би пролеће дошло, лед је пуцао, и Дњепар се разливао и носио бујицом, и живот људски, и снег, лањски. Све прође.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане изгубљене у крчми, па онда опомена гостима крчме да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да је у крчми изгубио добар глас и моли свакога ко о њему
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У једном тренутку видех лед у чаши белог вина и мицање келнерових усана, прамен нечије косе нервозно склоњен са чела, отварање недељних новина:
траже што пријатније ствари, укусна јела, што мекше кревете, кремове од којих се брже тамни, што укусније рибе, вино, лед, цене, љубав, мирисе, музику, све чега се могу дочепати у свом кратком животу: осетити непцима, кожом, ноздрвама,
И то што су дошли ненајављени, и што морам да трчим оној идиоткињи са два разреда гимназије по лед за пиће, и што дворим оног моржа од њеног мужа и трпим његове простачке вицеве...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и закратко остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче - тако нешто! и оде Ниџо, нестаде га.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и закратко остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче — тако нешто! — и оде Ниџо, нестаде га. — А колико је зарадио, кукавељ?
Артиљерац отпухну, искоса омјери стару муслиманку и обрати се својима. — Убио је лед, ова стара иста моја матер. Чисто сам претрнуо кад сам је малоприје спазио уз овај путељак. — А жива ли је стара?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' је капља светог зноја, што је с кола канула, па кô крвца усред боја на пупољак панула? Ил' је суза од милина, лед самоће растопљен, што је видô са висина соколова српски' сен?
Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну', јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, — сву вечност за те,
Тад ми се она од онуд јави, к'о да се Бог ми појави сам: у души бола лед ми се крави, кроз њу сад видим, од ње све знам, за што се мудрачки мозгови муте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А ја узмем жбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем своју главу, те њом пробијем лед, и захватим воде. Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: „Камо ти глава?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Време пролази, смењују се дани и ноћи, тако рећи годишња доба и шта ти ја знам, опада лишће, топи се лед на рекама, окрећу се казаљке на сатовима, баш као у оним смешним америчким филмчугама, официри већ поседели, очигледно
они на лицином месту, као, фол, Римљани избацују стари намештај кроз прозор, а у Москви се купају, пробију секиром лед па бућ у воду, као, фол, у Рију за то време душу да испустиш од врућине — карневал па сви играју боси босанову, као,
литара, бог те мазо, а у Амстердаму шиља и Мики велики ко кућа од картона, док, разуме се, у Лондону Енглези хладни ко лед, само фурају ли, фурају у црним шеширима и са ташнама у руци, а репортер стоји ли, стоји насред улице и извештава ли,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Провијери трипут оно што чује, рођеном репу не верује, планове кује унедоглед, и никад неће на танак лед.“ Отиде Мачак по уској стази, кроз честар зелен опрезно гази, на сваки шушањ у шуми пази, трагове звијерки
“ А деда Триша повири ван и рече: „Пао у зимски сан!“ Текли су дани унедоглед, на млину старом тишина, лед, смрзла се вода, дрво и камен, са свећа трепти плавичаст пламен, застао жрвањ, вечита чигра, једино ватра дедина
Чак ни нога то му није, нешто дуго попут скије. Клизати се није ред. Зар је цеста што и лед? * Саобраћајац, строг у лицу, вади оружја — биљежницу и боц-боцкаву оловчицу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— О, ја нисам видео, али кажу да је ишао и један аутомобил. — Мора да је био дебео лед? — Седамнаест педаља. — Довиђења дакле. — Довиђења, млади господине.
Сасвим је свеједно умрла ту или напољу, или упали обоје под лед: не бих могао више издржати жену а и мени би било сувише жао. Јесте ли видели како је лепа?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Одлази за Симком.) ВИДА (сркне па одмах остави шољу): Јух, па ово хладно као лед. (Одлази за Проком.) ТРИФУН (узима шољу): Ја ћу понети, па уз пут. (Одлази носећи шољу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Прави, најбољи друг, па то вам је... Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли: осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана ; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПЕСМИЦА Реци, кад би мој осмех блед, растопио се као цвет пола сан а пола лед. Кад бих још једном могао да волим... Да л би ми тад било добро свуд, и живот био мање луд?
Или сјај јутарње буктиње Сунца, што диже у бескрај, па нас љуља, у плаветнилу, као росну кап? Лед вечерњаче, румен, у надземаљској тузи?
Да кроз њега теку потоци, и зраци месеца, што као плаве жиле пузе, кроз румен лед, на врховима земље. И, као махнит, на врху ове цркве, чије је зелено камење некад било биље, негде, ко зна где, па се
Ништа ми се не може догодити. Живим са страстима које су сваку ноћ везане за лед, за снегове, и за мир северних мора; знам да ће ускоро процветати вишње, па ће ме.
Далеко, негде, око света, где снег и лед и небо цвета све ће се слити, и од свега бити: Мир, мир, мир... 1920. ЖИВОТ Све то не зависи од мене.
Ти трепериш, и кад овде звезде гасну, и топиш, ко Сунце, и лед суза, и лањски снег. У Теби нема бесмисла, ни смрти. Ти сјајиш као ископан стари мач.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сироче: Зима... сва дркћем... изишла сам из школе, нисам ни књиге однела кући... соба је тако хладна, пећ као лед. Баба, што ме је примила, већ три дана како нема огрева...
Зашто нисам и ја тамо?... (Стреса се од зиме.) Зима... руке ми се мрзну, ноге као лед... снег ми улази у ципеле... подеране су... (Спази на земљи некакву хартију па је дигне.) Гле, хартија!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Што је пихтијаста, то још дед, Ал зашто је хладна као лед? Где су добровољни даваоци крви Да му притекну у помоћ, први? О не, не зовите даваоце!
О не, не зовите даваоце! Он није малокрван, премда је блед: Уместо крви, кроз стабаоце Теку му отопљени снег и лед!
ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ Речна обала се ноћас размакла (Крцкало је, као кад шкрипе крста), И распукао се попут стакла Лед дебео четири прста.
Сунце кроз утробу реке пронесе Вагоне санти, грања и глиба: Лед се претапа у сенке, а оне се Згушњавају у тамна леђа риба.
Смешну ћуд има моја фуруница; Ове ми је зиме суђено да страдам. То није фуруница, то је јогуница, Лед ледени, а плане кад се не надам. Чудеса из часа у час она ради: Букне ли — тад се сва дрма и хукће.
Свеједно да л пршти снег, ил бехар, ил туче лед: Година обавља оно што је дошло на ред. Речи њене, у мраку, шапуће мокро лишће.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ (Сузе), „Решето је решетало, / Из решета нешто пало; / Што решето решетало, / То све водом постојало?“ (Лед, град и циганчићи), „Колико је поље намерено, / На њему су овце небројене, / Пред њима је роган-чобан, / А за њиме
Ако не погодио, љубио те црни враг? (Љубидраг) 12 — Који је чам низак као трава? (Јечам) 13 — Који се лед никад не смрзне? (Поглед) 14 — Највише дýга има и нико му није позајмио? (Буре) 15 — Нити кажем, нити показујем?
(Грмљавина и њен одјек) 226 — Кроз сламу иде а не шушка? (Зрак) 227 — Мајка роди мене, а ја мајку? (Вода и лед) 228 — Мркоња и плавоња по небу се вијаху, па се свијету прете?
(Магла) 239 — Решето је решетало, из решета нешта пало, то све водом постајало? (Лед, град, циганчићи) 240 — Сад га видиш, сад га не видиш? (Магла) 241 — Сваки данак мајка црна бијелога рађа сина?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А ја узмем џбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем моју главу, те њом пробијем лед, и заватим воде. Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: Камо ти глава?
Како ђаво зарони, а св. Аранђел прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека.
Онда се брже боље врати опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за св. Аранђелом! Онај бјежи, а овај за њим! Таман кад св.
Како ђаво зарони, а свети Аранђел прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека.
Онда се брже боље врати опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за светијем Аранђелом! Онај бјежи, а овај за њим!
А ја узмем жбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем своју главу, те њом пробијем лед, и захватим воде. Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: „„камо ти глава?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У ЗИМСКИ СУМРАК Куда побећи у овај дан? У густи снег? У пусти врт? Пасти у меки болесни сан Као на смет, под лед, у смрт? Куда побећи са овог дна? Високо негде? Још дубље? Где? Ево већ тешке руке сна Прибијају те коцем за тле.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Цео свој век провео је у воденичкој буци. Тишина му је била само кад лед окује воденицу и заустави реку. Тад би бежао из воденице и луњао по врбацима.
Тад би бежао из воденице и луњао по врбацима. Или би маљем разбијао лед, само да нешто ради и да се чује лупњава. Добро је што му то никад нисам рекао.
Као танак лед пуцкарала је детелина. Сунце се спуштало у румене куле облака. „Боље је да се сено пласти ујутру, кад падне роса.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Заузврат, кад снег и лед окују град, деца су њој доносила зделице с храном и остављала их на довратку, не улазећи никад у кућу.
— окрену се да то саопшти жени и принчевима, али њих нигде није било, као да су се претворили у лед, као да их је замео ветар.
Зато трчи. За живот трчиш! Тек на крају стазе су Златна врата, а пред њима Мајка ветрова. Свакога ко јој приђе у лед претвара, а уклета је да има ледено срце све док је неко онако ругобну не пољуби. Немој се уплашити!
Од твојих пољубаца спашће лед с њеНог срца, ослободиће се уклетости, а захвална — отвориће ти врата... — А тада? — дечак задрхта осећајући слабост
Одједном нешто затрешта, нешто запрашта, а са старице спаде лед растопи се ледено срце, нестаде краста а ругоба се преобрази у лепотицу. Само су јој оне исте очи остале, сада радосне.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Била је шеста година деветнаестог века, новембарска ноћ је, у свом пролажењу, простирала црни лед, од Саве и од Дунава налетали су ветрови, сударали се над тврђаВом и засипали, све, скочањеним, ситним снегом, иза
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
је добро, песма вам је мед; Али моје срце, али моје груди, Леденом су злобом разбијали људи, Па се место срца ухватио лед.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато се пожурих да је, заголицавши њену женску сујету, наведем на танак лед, па јој рекох: „Опростите ми ово моје непромишљено питање.
’ - а Деви је, развијајући ту идеју даље, истопио лед трењем, тј. механичком силом“. „Па, добро“, приметих, „ови експерименти Румфорда и Девија тичу се само претварања
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све је у гробном ћутању, чекало сунце: да се појави, да оживи, да охрабри, да открави онај самртни лед планете. Било је хладно.
Ја осетих само тако као да смо сами, једино нас двоје тамо негде сасвим у њему, на њему, по њему, охлађени као лед, смрзли, сасвим залеђени, ја осетих јасно да стојим пред полуделом; и ужаснут појурих натраг ка зиду, одакле сам дошао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
штаке, жути кожни потпасачи за херније постављени јелењом кожом, као парадне орме за чистокрвне касаче; кесице за лед, болесничка колица.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
морам! — Дакле, сигурно? — Сигурно! — Е, дај руку! Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. — Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!
цин... цан... И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ПАС ХТИО ГРАДИТИ КУЋУ, ПА НЕ ХТИО Једном кад је зими велики лед и чич био, пас се скупио у клупко на снијегу од зиме; па почне падати страшна мећава, а он рече: — Валај, ако дочеках
А ја узмем жбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла. Онда ја скинем своју главу, те њом пробијем лед, и захватим воде. Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: „Камо ти глава?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1912. ПРОЛЕЋНА ПЕСМА Прошла је зима наше невоље И лед се топи с голих планина, Потоци бесни, пуни зловоље, К'о гладни хрти јуре с даљина; Прошла је зима наше невоље.
Над сваком главом надвила се коб. Уместо звона, ударају срца: Звоне на ужасе. У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца. Старост поцрне, човек поста сед. А иду они, посланици пакла.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Уверавала ме је да би ме опет бранила. - Бог шаље сунчеве зраке - рекла је - да би истопио лед и снег у рано пролеће и да би повратио у живот све што лежи беживотно у хладној гробници, у недрима мајке земље,
били подељени у две изразите групе; једна ме је група прихватила срдачно и са разумевањем, а друга је била хладна као лед.
Ћипико, Иво - Приповетке
Нема код њих ни школе, ни путева, ни уређених локава. И црква је подалеко: зими бије лед, а лети припека, па се не мили ни ићи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
платно; убрус, пешкир крџалије — припадници нере– гуларних војних одреда леденица — просторија у којој се чува лед; сребром окован пиштољ Морава — Србија; тако су је Турци звали кад не би хтели да изговоре мрско им име „Србија“.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
људско срце Она је признала север Она под старост благосиља цичу Птица која себе ствара из своје немаштине Чита лед из њеног ума На начин умиљат и страшан Дани су различити ал светлост зоре је иста Загађена ватра у глави, бивша
Петровић, Растко - АФРИКА
Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују.
Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда.
Довукао до мене сточић прекриљен најразличитијим флашама са аперитивима. Његов бој донесе лед који он сâм прави. Лед!
Довукао до мене сточић прекриљен најразличитијим флашама са аперитивима. Његов бој донесе лед који он сâм прави. Лед!
Његов бој донесе лед који он сâм прави. Лед! Ја нисам лед био видео откако сам напустио обалу Океана, а кад бих могао представити шта значи у Африци лед за очи које су сагореле
Лед! Ја нисам лед био видео откако сам напустио обалу Океана, а кад бих могао представити шта значи у Африци лед за очи које су сагореле од сунца, за уста која једва говоре од жеђи и испуцалости, разумело би се зашто ми је живот
“ Бамако: бифе, лед, берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
За њом дођу боли, лед и мраз га сколи, — Срце им одоли. Хај, читаво гробље на срце се слеже, — Срце не подлеже; Хај, читаво гробље у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Силне искре просипате, Власт од мене узимате; Растопим се ја при концу К’о што снег и лед на солнцу Презрачноме; Восак ил’ к’о што с растече Огња кад га жар пропече.
Кад ће опет данак доћи Да ће моји јади проћи, Скопнит мога срца лед! Кад ћу опет сретан бити С нежностју те загрлити, Сркат с твојих уста мед! 1836.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ (подстичући ватру): Докле је било крви у срцу Није ми требô огањ и плам, А сад? Вечита зима, вечити лед; Кâ онај лисâк тужне јесени Кад хладан север дуне планином, Тако ми срце дркће, умире У својој зими — леду вечитом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Писарчић: Добар је вами и наш цар. Давид (у себи): Из Лике си, дијете, али не наведе на танак лед!... Не велим ништа, господине. Добар је.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
добро, песма вам је мед; Али моје срце, али моје груди Леденом су злобом разбијали људи, Па се, место срца, ухватио лед.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Пеците, жеге — пламена не спекосте плам; ледите, циче — леда не следисте лед. 2 И нека схоре се све злости — смешак им одоли блед.
Ћипико, Иво - Пауци
И никада не би мира било. ... Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушта, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.
— и примаче их ближе к пламену. — Однио му лед два прста, — вели кућни старјешина, — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв као срж у одсјечену дрвету!
па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору... И ево ме сада овдје... И не бијаше зла, људи, да не однесе лед ова два прста... Ево, никако не моту да их скупим... —А отац ми? —Не знам... Биће се и он негдје склонио...
Поп Вране разби лед, па га представи и — руковаше се нови знанци. Гости у кући осјетише врућину; низа дебеле образе газда—Јова циједи се
Чељад замрије, старац престаде да моли. У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу. Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.
Чељад изиђе напоље. Захладило је. Лед се на мјестима наслагао и бијели се. Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ Навлачим грба на танак лед. Знам да ће се залетети и да ће и мени предложити опкладу. Тако се и збило. Ако уловим једно једино прасе, он,
Није лоше. Уопште није лоше. Овде пламса ватрица, у тами мирис учвареног осушеног меса, напољу лед, мразна месечина и чопори накострешених курјака са блиставим чељустима.
Очас је у пећи планула ватра. Дадара је хркао. Легао је обучен, са чизмама по којима се ухватио лед, и покрио се преко главе са три вунене поњаве.
уши, лизнуо им лица, раскравио их, натерао их у смех (откуд сад од једном смех, откуд то), бојажљивост се истопила као лед на југовини.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И копни снег. Разбивши срдито лед, с планинских висова тавни' Сребрни поток шумно управља светли скок, И бурно мумла и ври - и пада у цветне
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако стигоше до Старе Драве и нађоше место где се Миланко удавио кад је јахао преко замрзнуте реке, а лед се под њим провалио. Његова удовица почне да нариче: „Куд’ ли ходи, куд’ ли броди а у бари се удави!
полутини владала би, природно, без престанка, цича зима која би сваки делић воде или њезине паре претворила у снег или лед и исталожила га на површини планете.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Засуо дољу, посуо брег, Соник се сија, стакли се лед, Сонице амо – на њих је ред! Ко воли зиму, ко воли снег Нек хита амо на снежни брег!
И чела леће, па купи мед Да медом заслади зимски јед. Пролеће сијну на дољу, брег, Да стопи с њега и лед и снег! Лето је жарко понело род По врту, њиви, осуло плод.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ја ћу,ја ћу! — отимао је сукње из руку жениних — само ја знам да створим да буду хладне као лед, је ли? — Кад доврши глачање, уноси сукње у спаваћу собу, веша их о прозорске куке и о клинове слика, намешта шавове
Господа — к'о оно кад почне кврцати по крову, па не знаш да ли пада киша или бије лед... Неће ваљати тај комшилук, видећеш...
Неће ваљати тај комшилук, видећеш... Али пронаћи ћу га ја ко је и шта је, јал је киша јал је лед; сутра идем да перем степеништа у магистрату...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Понеки млаз посукља изненадно из неког амбиса, омане преко нас и лице се наједном овлажи. На брковима људи се ухватио лед, а из уста бије густа пара. Наилазимо на све дебљи снег, али они пред нама су већ угазили стазе.
Војници разбијају лед пијуцима, да би површину учинили мало неравнијом. Командири одлучише да са коња поскидају сандуке и џакове, и да
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад, наједном, као прасак скривене пушке пуче пролеће. Распали сунце по реци, поче да се топи лед. Као да је нека невидљива рука окретала свет наопачке — све изненада постаде бучно и зелено, а под налетом подземних
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све је ту пусто, и све је Вртове покрио лед — Сврх шедрвана снег веје, И дршће јоргован блед. 1921. РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ НА УБОГОМ ПОЉУ...
1911. ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? С њедара твојих давно нисам брао Ниједне руже... Све гором и гором Грозећи муком, лед је љути пао И својом тврдом окива ме кором. Прољећа твога гдје је поздрав мио И клик орлова на свијетлој беси?
33 Бор усамљен на северу Стоји наврх гола брега. Дрема му се; белим плаштом Лед са снегом огрће га. Он о једној палми сања Сред источне даљне стране, Што самотна немо тужи Наврх стене усијане.
61 Поноћ је била нема и као лед; Ја тугујући по гори лутô сам блед. Из сна сам тргô цео планински стрм, И болно врхом тресô је сваки грм.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И ко би тај, толико несвестан био путник, видећи пред собом кога где пропаде кроз лед у јаму, да би и он тамо натратао и за њим би се увалио? Него запанти оно зло место, те и другом каже да се чува.
творца ми, да како су му руке створиле ме и саздале, тако пак ја, неблагодаран, од силовите му руке да не ископним ка лед од ватре.