Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Из тог горњег ветра, кроз овај доњи, кроз кошаву која прокишњава, ледене капи капљу у наш мрак! Закопан у свој брлог, у земуницу, у своју земуницу на десетом спрату, с девет хладних
се спуштају облаци, и, док се гасе облаци који нас памте, на тас ветрови навејавају пустиње, плиме на тас доносе ледене санте. да допуни тежину света, на тас, на све то, из руку висина, капље крв, на крв прамиња снег.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као иза магловитог стакла, бледе и бескрвне, пролећу маске мимо мене, а рука, најбољега мога друга рука, као ледене ручице гвоздених врата, смрзла је и мртва.
Африка
Тиме су се они опростили од породица. Разговарамо до један по поноћи; толико је пријатно на крову, пити ледене лимунаде и осећати ноћни поветарац. Кад сам завршио паковање и испео се на кров, ја сам се већ нашао пред Басамом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Енгелсхофен је ћутао. Није скидао ока са Грка, али је ћутао. Имао је ледене, плаве очи, које су гледале кроз густе облаке дима из камиша. Енгелсхофен је био дужи од шест стопа.
Биле су тако ледене, светле и мирне. Као да су хтеле да сагледају њено тело, њене мисли, њене осећаје, до дна. Као да је са леденим плавим
мећаву, они су били навикли да живе, да се крећу, да ратују, у пролеће и лето, и у јесен, да се, на зимовање, враћају. Ледене ноћи и бескрај зиме, Павле је био доживео свега једном, у гоњењу, Францеза, из Прага.
Исакович је, тог дана, био блед јако, а његове, крупне, плаве очи, иако су биле ледене, блистале су сад у неком безумном сјају.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
остављати — прозукло истисну Микан и пажљиво стаде да изува брата док су му у угловима очију свјетлуцале двије страшне ледене сузе.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
једна гуја у њима се крије, паклена гуја, хладна, саможивна, немилост живи испод развалина, јер ко сиктање те ледене гује калуђеру седом ова реч се чује? „Зар опет була, будало стара? Ко ће да пати, ко да одговара?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Текла је зима, студена, дуга, напокон ево топлога југа, ледене свеће на точку топи, са стреха капља за капљом шкропи, ојача сунце, дани се дуже, одједном жрвањ — поче да струже.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Хвала Богу, кад те нађох! Хајде!... — Куда ћемо ? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дрхте од радости, а кад их додирнем тако брзо потамне, као да се прозор смрзо и раскидо цветове невеселе ледене тајне.
Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком. И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Гости осећаху незгоду, управо страх од даљег бављења у овој соби, где тако јасно и тако страховито веје ужасан дах ледене смрти. Један по један опростише се са болесником и нестаде их много брже но што су се појавили.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Споља плаве, изнутра зреле, Свака ко буренце, — слатке, медене; Са доње стране жућкасто-беле, Набрекле, ладне, ледене, ледене. Да ми је препливати Студеницу Да украдем једну лубеницу!
плаве, изнутра зреле, Свака ко буренце, — слатке, медене; Са доње стране жућкасто-беле, Набрекле, ладне, ледене, ледене. Да ми је препливати Студеницу Да украдем једну лубеницу! Отрчао бих негде у гору, Појео бих јој чак И кору!
Отрчао бих негде у гору, Појео бих јој чак И кору! ДИЊЕ Из детелине ледене, сиње виркају лубенице и с њима диње; затегла Морава, предзору, т уста, па дињи брашном посута уста; три је
васцели дан Дрвета хвата сан — Дођу ми, попут тајне И старе језе неке, Из даљине бескрајне Купушњаци крај реке. Ледене јесење баште Сваког јутра наташте Попију кристалну росу Што дрхти у Космосу; Белице и плавице, Црвене, и како већ
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не корачам, суљам се, прикрадам и слушам како страх гусне, расте, па одједном букну у тресак и ломљаву. Ледене мотике пргаво ми налећу на главу и руке, а она ме за ноге вуче у свој оковани трбух.
Његов леш косо лежи у тами, наслоњен на њу и покривен њоме. У бради се згрудвала крв. Груди су исцепане. Најежи се, ледене су ноздрве ветра, а дах му увек заудара на даљине. А иза облака небо је пуно звезда.
Све ће ово остати пусто и туђе. Наслоњен на врбу, стајао је на обали Мораве. Матица се завлачила под ледене окрајке; водени чопор мљацкао је слабине његове њиве.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ушли су у ноћ, промицали ивицама данашње Карађорђеве улице, тама је била опака, на њих је, из ледене магле над Савом, огромном и тмастом, без обала, налетао оштар снег, ветар је наносио стрепњу и грозне приказе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
дванаест пута пао у воду и био у опасности да се удави; његови рибари су га с тешком муком извукли из воде, који пут и ледене.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Често сам, терајући флегматичне мазге кроз усијана поља дувана, мислио на оне ледене ветрове северног Атлантика на исељеничком броду пре нешто мање од три месеца и чезнуо сам да неки хладнији талас дође
Ћипико, Иво - Приповетке
Антица зури у његове ледене, празне, на по отворене очи и ослушкује зујање, но не може да се гане. Мисао јој се навраћа к дјетету што је од јуче
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају. Пала је лобања низ црне гребене. У мрачне дубине носи ли то што сам чуо. Ледене обале сенком роси ли језиве воде за заклетве од жеље страшне смрзнуте.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тиме су се они опростили од породица. Разговарамо до један по поноћи; толико је пријатно на крову, пити ледене лимунаде и осећати ноћни поветарац. Кад сам завршио паковање и испео се на кров, ја сам се већ нашао пред Басамом.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А свака да је много дивнија Од саме кћери бога великог Што свако јутро рађа зорица, Па да топлином своје љубави Ледене груди свету разгреју, А благом миру душе њихове Давно умрли да се радују — Све бих ти дала, све без речице, За
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
којих сја славјаше јунак за јунаком, Мудростију разума, мужа мишцом јаком; Онде, велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет всешчедраја цв'јета, Онде зими и љети слатко воће цвјета...
На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје. Ви не можете Милоша, ледене, О, прси, судит! Чувство је судац ту. Не знате шта је восторг душе. Обзире с' владетељ, херој лети.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Па сад ме ваљда отац преклиње Да уздасима туге ледене Маркова храма камен заледим! Кô да ја певам?... Да не уздишем? Уздишем, ах, кажи оцу мом!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
упорношћу, он је сваки пут гордији и тврђи, његов поглед, у почетку равнодушан, постаје оштар, очи су му сиве и ледене, гледају ме право и ја не знам куд да се денем, као да стојим гола сред исцерене гомиле.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ И страшна, мраморна жена рашири камене руке И притиште га силно. На усне његове младе Она ледене усне приљуби безумно, страсно, И душу његову испи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На висини од 303.53 км била је температура 0, па се ту вода смрзавала у ледене кристале. На висини од 315.79 км била је температура 50 испод нуле.
Велика дела људских руку и разума опустиће и доћи у стање ових рушевина на којима сада седим. Векови ће пролазити. Ледене санте запливаће и у тропска мора, а ледењаци ће затрпати последње трагове људске културе. Проћи ће нови векови.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како су беле и ледене биле крошње дрвећа! Како су се, притиснуте снегом, сагибале до земље! Али, у мравиљаку је било топло, а у јајашцима су
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Измаче се и утече у једну врућу бању из ледене воде го да се онде спари, како му се ружно и здеси онде: таки се смалакса са смућњом...