Употреба речи леди у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

прозорима издалека се виде; лице им је бело, окречено, али онај који је за њих слушао, или у њима живео, томе се срце леди... Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу... Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани своју ломну снагу?...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ту стаје памет, ту усишу сузе... Ту се и сама срж у костима леди!... Јадни Алекса!... Јадна Петра!... Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи

Снага му охладни. Он осети како му се срж леди... Скочи, стресе се и пође да корачи... Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато...

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

ја ту... једнога... једнога забушанта, сама си казала... Она сачека да замакну официри и са оном мирноћом живаца што леди крв, одговори просто: — Шта ти је, шта ти је, лудо? — Одвратна, необуздана животињо... једнога... једнога забушанта..

кад ветар, хладан, сав од неког језивог јаука, откида лишће и ломи гране са оном подмуклом и осветничком вриском која леди. Баш као да смрт витла косом унаоколо. Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Је л' то сунце, откад сијат преста? Што л' потмоло тако у ме гледи, Тако ладно, да ми с' срце леди? Је л' то време што је посустало, Што с' не миче, што л' се скотурало Као змија на мојим прсима?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

имеником на глави, да би на крају тога компликованог процеса од свега испала једна покретна вешалица за хаљине. Леди Ауфингер! Пошто су ми се многе ствари попеле наврх главе, нема потребе да стављам још и књиге на теме, зар не?

дана, сигурно, али сасвим сигурно, морају у моду да уђу и дебоси и дебосите, јер је већ доста ове диктатуре костура и леди Авети.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Фита се пита с ижицом шта је... Улиј у путир са требника крв. Бједи се леди - не чаврља чрв.“ Тамјан удахнув, склопи корице литература.

тамну мрежу пара, празнину пуни - именице ствара да из њих груне један глагол чворни, пред чијом силом наука се леди, а реч се смрзне, место да залебди. Тумара тмушом нагон бòготворни.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...

шта је ово... он пије крв очима!... И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом. Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Наступи љута брдска зима, кад се леди дрво и камен, а сву околину застре бело студено покривало, те се чини да је сва природа слеђена, изумрла, и никад се

Управо не мислим, јер за тај посао слабо марим, него ’нако некако осећам да ми се срце леди и стеже, кад погледам моје малишане. Заигра ми јабучица, затрепћу капци на очима и сузе саме потеку... Чудна ствар!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ноћ је дужа од зиме, од рањеничке колоне, Ноћ дужа од живота. Леди се железна стаза. Као квочка пилиће, локомотива греје вагоне, А сама — дрхти од мраза. Да ли јој се спава?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Та слутња што данас у срцима влада, Тај страх што к'о зима све погледе леди, Шта у себи носи: живот давних нада, Осећај пропасти, или пут победи?

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ту се сплело, ту се загрлило Што те махом и леди и згрева — Прекип страсти и понор пропасти, Што се само у лудилу снева. „То зар ђаво!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јао! Јао триста пута! Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет! Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна рода, Често век нам чине клет!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

) ЈЕЛИСАВЕТА (отискујући та): Ох, иди, иди! Још живи он. А та извесност На устима ми леди пољубац, Не дâ ми срцу јасно закуцат Да на дрхћућа недра притиснем Мог жића данак, сунце дана мог. КАП.

Светлости! Душо! Јелисавето! Збогом!... ЈЕЛИСАВЕТА: Још живи он — На уснама се леди пољубац... Запали сунце! Мрак! Поноћ! Сан! У Венецији свакад је дан... Пуштај ме! Идем!... Ко, старче? Ја?..

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

6 И знам, и леди ме знање — штуро је ово, стопа у стопу ткање. И јалов пламен, саму кад не спржи срж; — јадован мраз, кад не

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Та кужна магла лебди сада око црне вратимљске куле окружене девичанском белином, топли дах умируће звери што се леди на кристалним бридовима, задах ђубришта који кружи око леденица под стрехама.

Сабориште ће стоструко појачати њихове речи, вратиће им их изобличене уз кикот, страшни цепајући кикот од кога се леди крв у жилама, хиљаде ђавоља притајених по урвинама сложно ће залајати и загроктати, дрекало ће се пробудити у Белој

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

На трошни спомен она спушта главу, А поветарац лелуја седу влас... Срце се ствара у кам, душа леди, А на уснама изумире глас И само сузе теку...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности