Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' ти с', брате, светле очи, Али ништа, само точи, Кака чаша така срећа, Дајде ону, та је већа, Још и у ту винца ледна, Мени треба јоште једна — Браћо мила, здраво, здраво!
Па доватим Пегу за вођице, И полетим доле ка земљице, Ту се спустим крај Дунава ледна, Поред једна уљаника гледна. Ала красно челе зузукаше!
утроба, Једна дојка дојила нас оба, Једна игра веселила, брате, Зашто није обојицу и једна Заронила тавна рака ледна, Зашто није, о мој мили брате?
“ Ал' не збори ћерка њена, Укоченим оком гледа. Бледа као бледа стена, Ледна као груда леда, Ни што чула, ни видела, И крв јој се уледела. ВИИИ Веће тако јоште сада, Што ће бити још замало?
ни уче, нити рида, Нити лије грозне сузе, Нити косе русе кида, Јад силени и то узе, Гледи ока укочена, Стоји као ледна стена. XXВИИ Сад од земље бесно ђипи, К небу страшне очи ита, Диже руку, зуби шкрипи, Ох, да јада страовита.
Тако крчми већ дођоше, И унутра униђоше, Он у кута тамо једна Уза зида клону ледна, Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ легâ, Мисли што би са њим сада, Мисли, ал' не уназада, Јер отуда баш
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Разум ми још само трепери, од звезда овог лета. А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна, љубав, као сен уморне срне. Срем то више није. Што сад засја, преда мном, избледелим, од сласти, пре телесних.
Разум ми још само трепери, од звезда овог лета. А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна, љубав, као сен уморне срне. Дубровник, 1927. ПРИВИЂЕЊА Заиста, зрак сам само?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
о теме лупа врелог сунца брадва Прљав од бусења а подобан ласти У гротло ћу првог кладенца наг пасти Макар ме сломила ледна вода на два. Дан се сломи, не ја: слази плава вечер. Док се земља хлади — свет нејасан бива.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Била једном ружа једна... Ал' то момче лептир беше, И њу презре, срца ледна: Другој моми руку даде. Била једном ружа једна...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXВИ Судбина се зове, — како л’? Ова рука тако ледна, Рука хладна као змија, Рука злобна, — не знаш чија. Лева страна наших груди, То је њено игралиште; Има нокте кâ
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) Богдане! Бошко! Децо, устан’те!... Устани, моја надо крвава, Смрвљена славо! Дико! Поносе! Старости ломне ледна потпоро! Столетног старца јадни породе! Устани!... (Јелисавета Долази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Угаси пламен!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мислио је да колико је његова пријатељица чедна, Исто је презирна и срца ледна, Под врбама тек зеленим на обалама Саве.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја љубим тебе и грлим јако, А ти сва нема н ледна! Ја јецам, дрхтим, па и сам тако Постајем лешина једна. Устају мртви, глухо их доба Зове; на игру сви хрле; Ми