Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И сунце јарко већ оће да седне, Но гледни тамо украј реке ледне, Ту неко седи, и баш она седи, Па тужним оком у водицу гледи.
2. Милтн, Клопшток, зле им среће, Доше отуд промрзнути, О носеви, ледне свеће — Страота и и гледнути! Ниже, ниже, чедо моје, Земљица је царство твоје! 3.
Какав досле још не био, Кô најлепши какав санак, Ма се брзо изгубио; Учас неста луче медне, Притискоше тмине ледне. ИВ Он је ману изненада, Да јадује докле живи; Па опета јадна млада, Ни га куне, ни га криви.
Ох мој Боже, тако красна гора Да ли море бити без извора? Милета нам од лова ожедне И пожеле малко воде ледне; Од свог често ишâ завичаја, Ал' до овог још не дошâ краја; Зато јунак ето и не знаде Де студенца у гори имаде.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И Зеј већ Види слободан свој плен, разнето небо, Олимп потопљен, и себе сама милост просећа, већ ледне вале кô да осећа, — потресло га је, задрхтô је кроз, у колених му чисто зимогроз!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Шта је видик? - Чун тескобе ледне, шумне језе жбун, у обруч-стању сјактав вал и след од журних мена - њихов сјај и жуч: где видимо се као пламсав
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
час љубави вечне, Час љубави праве, жељене и чедне, И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно, испод коре ледне Прену се и живну и закликта гласно.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Што то тресе моје ледне груди? - Трошни пеп'о лако се не буди. Канда брује топови са стране Где сам младе проживов'о дане.
Час љубави праве, жељене и чедне. И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно испод коре ледне, Прену се, и живну, и закликта гласно!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Нашу сферу да ноћ не полази, би л' овако лице неба сјало? Без остријех зубах ледне зиме, би л' топлоте благост познавали? Без будалах тупога погледа, би л' умови могли блистат св'јетли?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
бојном пољу, као ово Турци на Шуматовцу, ти осетиш као да ти је један од ових страшних костура усред срца удубио своје ледне зубе, и ти заиста осећаш да те нешто гризе право за срце, а те угризе прати неисказан бол...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Е је мене царе оправио да ја водим тебе и Алију“. Хајдуку је мука одољела, каил бјеше изгубити главу, па изиде из ледне тамнице.