Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он оком плану дивно гледећ друсто, Ал' срце њему опет оста пусто, На њега звезда до звезде с' осмева, Срдашце ледно само сунце згрева.
110. Страшан жубор амо сави, Муња севну, а гром груну, Бура с' диже, вијар зави, А кроз избу ледно дуну; А та врата зашкрипише — Наше момче једва дише! 111.
111. И напољу вијар дуну, Дом кô да се с места креће, А кроз избу ледно дуну, Утрнуше с' обе свеће. Глену врати — за час тили Кô мрави га свег промили. 112.
XВИ Сунце зађе: „Тамо, тамо, Макар како, све је једно!“ То прослови јадна само, Спусти доле око ледно, Окрете се, те полако, Упути се дому своме, Па гледећ је мирну тако, Ко б' по лицу рекô томе Да де мир се тај
“ „Грло ти је, дево, медно, Око сјајно — за ме не; За те ми је срце ледно, Јер за другу, другу вре.“ ДОЛАЗАК ДРАГОГА — 6/1. ујутру Драги је обећао, за годину се вратити.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сад изгледа да та зима бледи Мрзне живот свих бића од реда, Да све тужно мре. Само једно уверење ледно К’о да сине, к’о иње: Свеједно, Доцније ил’ пре.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Та да смо Срби - та да смо људи Та да смо браћа - ох, Боже мој! Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час? Та зар би тако - ох, браћо драга! Та зар би тако презрели вас?...
И осећам к'о да сам с храстом једно: Кроз жиле к'о да сишем подмлађење, И као да ми крави срце ледно Живота младог, сочног, једрог врење; Да пуштам жиле све дубље, све шире, Кроз многе слоје простора и доба, Кроз живот
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
без примјесе представнога, већ увијек и једино као представу свјетлости; и обратно, све тужно и ружно, све мртво и ледно, као закриљено сјеном. По томе, и наше мисли могу да буду осунчане или сјеновите.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Увек једно исто, увек исто, једно!... Одвратност се шири животом и смрћу, Одвратност се шири језиво и ледно И пада, притиска, а магле се згрћу.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ох, опрос’те страни људи, Опрости ми, ледно доба, Ево скидам с мојих груди Росно цвеће с — њена гроба. Ја се нећу китит’ цвећем, Већ га кидам на оделке, У
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Та да смо Срби, та да смо људи — Та да смо браћа — ох, боже мој!... Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час? Та зар би тако, ох, браћо драга, Та зар би тако презрели вас?...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
чудна песма хорила се из даљине, Хорила се тако болно, молила се тако чедно, Да је често умекшала победничко срце ледно. Ах, колико сирочади над мојим се гробом моле, Којима је моја песма ублажила тешке боле!