Јакшић, Ђура - ПРОЗА
њега су са мном душмани народа нашега гонили, и он је страдао за веру и слободу, и он је поред мене у влажној тамници лежао; и ја сам га храбрио, а он је мене тешио. И гле! Ја сам га преживео...
Сиромаси! Ја сам их видео. Беху то бледа, увела лица. Један средњих година човек лежао је од ране, куршум му је кроз слабину пројурио — за неколико ока кукуруза умал’ не погибе. Хтео је красти. Сиромах!
Ја нисам могао заспати, тиштала ме је боља мога побратима, а и бојао сам се да не учини какву несрећу; али он је мирно лежао, каткад је само дубоко уздахнуо...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дуго је тако лежао... Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. Он диже главу и стаде зверати око себе...
Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. Ни поп ни кмет ништа не рекоше. — Него... знате ли шта? — Шта? — упита кмет. — Да се вас двојица измирите с њим.
Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. Његова дрека узбуни све у кући. Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи... Само је осећао грдан бол под гркљаном...
Изнеше га напоље. Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. — Шта је? — упита Јовица. — Још дише... У тај мах Станко истрча из хана.
— упита Иванко. — Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. — Ево га! — рече Латковић. Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином. Из велике ране на челу лопила је крв. Латковић се наднео нада њ. — Мртав?...
— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. — Слушам како паметно заповедаш! Хвала ти!... Прође неколико дана.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У свом гнезду од конопље и сухог грања лежао је на јајима стари двестагодишњи гавран и спавао зимским сном. Његова стара крв загревала је јаја под њим, у којима су
Гроб Спаситељев лежао је поред њега, неопажен и миран, у тишини. ДУБРОВАЧКА ЈЕСЕН Ин qуеста томба осцура... Веетховен.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту. Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у
”, и пријеђе преко пута. Отвори црквена врата и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу. Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.
Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи напоље као момак од двадесет година. У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.
— рече поп, а очима показа на светога Саву који му је лежао на прсима. Опет жељно гледа њено болно лице. Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа: — Сад ми је сасвим
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ни новац, ништа није хтела да прими. А изгледало је, да је од свих заволела неког Љубу, просјака, који је вечито лежао и спавао. Био је то млад, развијен дечко. Црне масти, црне косе, црних очију.
Он је вечито, готово гô, у некој дугачкој, пртеној кошуљи, само спавао и лежао. Тај није просио више него што му је требало а никад не би, и да му даду, обукао одело.
Лежи једнако. А откада почела она, Наза, да му од свога одваја и даје, отада још мање је просио а још лење, упорније лежао. И Наза му је заиста давала.
Љуба, истина, није се тужио, али сав, онако гô, у кошуљи, најежен од зиме и, као у инат, само је још више лежао и по некога распитивао за какво село.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тамо пред својим шатором, испружен на трави, лежао је Јуришић и гледао у небо. На његовом белом и болесном лицу дрхтале су сетно паучине брига. Нешто се догађало у њему.
али у рушевинама њеним оба телефонисте, размрскани и унакажени, лежаху мртви и врући. Он зграби један карабин што је лежао поред њих и стаде бежати.
око њега, до плача узруја иначе узнемиреног Христића који је, збуњен и осрамоћен, у засебном официрском вагону, лежао на једним неугодним и крвавим носилима И баш као оно на бојишту: „јао, јао шта сам ја урадио, шта сам ја урадио“, он
поново да се миче пробуђен прекомерном осетљивошћу и сложеним и укрштеним мислима у савести његовој: Већ идућег вечера лежао је он и мислио: ,,Не може бити да је све оно једна проста измишљотина и вероватно је да жене све знају једна о другој.
ВИИИ. У оној истој ђачкој соби на Дорћолу у којој је становао и пре рата опружен на старинском плеханом кревету, лежао је Јуришић једно после подне, у јесен, у тишини, уморан, блед и нервозан и мислио: „Ево лежим ја овде сам, сам
ИX. У престоници, тога Бадњег дана, било је весело, светло и мило. На крововима је лежао хладан покривач белога снега, а по улицама врвели су људи, жене и деца под чијим је ситним, убрзаним и пажљивим
Африка
Либанац, блед од хладноће и туге, држао је руке у џеповима и врат у ременима. Једини сам ја лежао смешно насред пута, на постељи, са сточићем крај ње, као да је нека олуја однела целу собу нада мном.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако се онда десило да се жена Петра Исаковича, тог јутра, прва будила и да је почела и свог мужа да буди. Петар је лежао, полеђушке, на постељи, са рукама извијеним над главом, и обрвама извијеним над склопљеним очима, леп и свеж, као неки
испрате, и сам се, за то време, спремао, уморан и неиспаван, туробан, са ожиљком на души, који носи сваки ко је једном лежао у затвору. Официрски затвори, иначе, код Енгелсхофена, нису били страшни, нимало.
Није више могао, ни дању, да нађе сна. А ноћу је лежао будан на постељи, са широм отвореним очима. Иако Исакович није био ни нарочито писмен, ни начитан, ни васпитан, него
Ту ће дакле умрети, кад га буде пронашла Бургваха? Та лорфа ће, дакле, стајати чело његове главе, док буде лежао мртав на патосу, кад га буду оборили из пушака, кад му понестане танади и праха за пиштоље.
А да је остала Европа просвећена и добра. Пошто је лежао тако, данима, у мраку, и ноћу, широм отворених очију, у тој соби својој, код госпоже Хумл, почео је да сања, будан, да
Скочио је био са свог доксата, у кући госпоже Хумл, и трчао, као махнит, према црном велуру, који је лежао на трави. Према том црном капуту, трчала је сад и сва Махала. Само су два хусара одјурила, према Темишвару.
Само су два хусара одјурила, према Темишвару. Кад је отрчао до човека, који је лежао на трави, Павле виде, око себе, читаво море разјапљених уста, очију, а стотину глава, ашова, будака.
Кад је то посвршавао – то јест кад му је то Агагијанијан посвршавао – лежао је данима, на постељи, и мрмљао и дремао. Осећао се као мува у некој мрежи неког паука.
Честњејшем Исаковичу, међутим, није било, ни најмање, зло, у башти. Лежао је на леђима, као да су маневри, параде, са звезданим небом у висини. Песма момака орила се и у Руми.
Осетио је страшан бол у колену, а лежао је у блату. Коњи и кола – тако му се бар учини – пређоше преко његове главе, и нестадоше, уз грмљавину, у мраку.
Све се то одиграло, муњевито, брзо, а Павле се, доцније, сећао само да је ударен нечим, да се преврнуо, да је лежао као онесвешћен, и да је, тек после дужег времена, имао толико снаге, да се ослони о једно дрво, као да је неко меко
Башта је, после кише, са својим позним ружама, још мирисала. Заспао је одмах и лежао као клада. Стењао је нешто и мрмљао је, у сну, нешто.
Теодосије - ЖИТИЈА
И могао се видети дирљиви призор крајње смерности: онај који је некада био висок и лежао у златној и мекој постељи, лежаше само на рогозини као један од последњих и убогих људи, дишући последњим дахом.
Јер сматраше на себи укор, и презир од народа и гнев од Бога, догод буде свети лежао у туђини и ван свога народа. Науми, зато, да сам оде до цара и добије своју прозбу.
да ли је он Неофит, потражи штаке на које опирући се рукама по земљи гмизаше, и нашавши их на гробу светога где беше лежао и опипавши се по коленима, и разумевши да су опшивена чојом и кожом, рече: — Ваистину, без сваког спора, ја сам
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
— Знала сам да нећеш издржати! — разбацивала је песак око себе растављајући речи на слогове. Ја сам још лежао лицем окренут према песку, а очи су ме болеле као да сам сатима гледао у сунце. Нисам се окренуо, Рашида!
- Желудац ми је био негде у гркљану. Лежао сам насађен на неми зелениш и неко ми је подметнуо под главу нешто као јастуче.
У једном стоваришту људских конзерви, увијен у пластичну масу, он је лежао двеста година. Тако је сам одредио. Кроз двеста година, рачунао је, људи ће се или атомски разрачунати, или
Црњански, Милош - Сеобе 1
И, у њему, звезду. Једном заста у том љуљању и хујање му у глави преста, тако да осети да је будан. Лежао је у мраку широм отворених очију, зачуђен, и дрхћући од хладноће. Није више сањао. Пој петлова и лавеж паса чуо је.
Само онај велики камен на брегу, над којим је био подигао кров, где му је отац лежао сахрањен, стајао је непомичан и видан, над травуљинама и житом које је, последњих година, већ и у дољи ницало и узрело.
казна, са хартије са које су висили велики, црвени печати, под заставом, уз лупу добоша, осуђени је згрчених колена лежао на земљи, таман у лицу као земља. Официри метнуше клобуке на главу и појахаше коње.
Унутра је било топло. Ватра је хуктала. Напољу је завијао ветар. Упаљен од врућине, лежао је на пећи, са пуном свешћу оног што је спремао. Наредио је да га пресвуку још једном и обуку.
Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова
Приводио их је води, као звери у мраку, и лежао са њима у песку, испод лишћа и густог грања. Ослушкивао је и уходио супротну обалу, откуда се чула граја и довикивање
смирити се негде на нечем чистом, бистром, глатком као површина дубоких, горских језера, мишљаше, док је ознојен лежао крај својих паса, који су дахћући хватали муве, испружени по слами.
Пред зору, кад су пристизали Земуну, он је лежао у колима сатрвен ноћном вожњом, избледео, оматорио, као неки стари јарац, уздрхтале браде.
Аркадије, који први погибе, на војни, већ давно није лежао бачен у реку што га је била занела под врбе, које су биле исте као у његовој земљи.
Исакович је живео код пука, више него по кућама, са официрима, као неки болесник. Тежак као клада, лежао је, по цео дан у колима и под колима, завијен у овнујске коже, на слами и снегу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Враћали су се трамвајем који се споро пробијао кроз играче, ознојени и узбуђени од победе и љубави. Неко је лежао у прашини јецајући »Веза, веза - држи везу ...
њих и од проклетства те лепе заразе, бежиш главом без обзира, све док те малаксалог и измореног, онога дана када будеш лежао на самрти, не додирне једна блага рука и док последњи пут не чујеш реч: Шуга! И то је шуга.
— упита Андреа, која је умела да чита туђе мисли. – Само би требало да то јако жели. Јако! Француз јој је лежао у крилу демонстрирајући својину. – Qуи ест Синан? — упита. – Саис пас qуи дтаит Синан...
« Три дана су путовали до Дервенте. Митар је лежао на слами и гледао свет. Свет је био голем. Причало се да је њихова нова земља с ону страну реке и да ће их пребацити
Као нов! Јер, куршум је старији од човека. Лежао је на кукурузовини, на изгорелом паркету своје нове куће, пушио и привијао траву »против танета« што му је даде нека
правећи од њих некакву куглицу, а што је најзанимљивије, кажу, све те травке брао је баш око места на коме је професор лежао без свести, и кад је куглица била као орах, старац раствори прстима укочене професорове вилице и натера га да прогута
лека и обогати се, а он им рече да је ту тајну дознао у сну, а можда то и није био сан, казао је, онога дана када је лежао на једном каменом зиду, а његовог пса ујела змија.
— Веома. — Имате ли примедбе? — Не — рече. — Заиста, немам. Ставила је новчаницу испод рачуна који је лежао у полуотвореној салвети на тањиру. — Па, дођите нам опет... — рече надзорник.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Што је то тврда чапра, тога више нема на свијету! Кад је лежао у најтежим ранама, кад сви мишљасмо дође му крај, он се кезио као ово сад!
Нâко не каза нам, Јанко, је ли ти ожењен старији брат? — Јест. Оженио се баш онда кад сам ја лежао од ране. Нашли су му врло богату дјевојку. — А ваше је цијело село? — пита Крцун. — Није, али је већи дио.
Милићевић, Вук - Беспуће
А дани пролазе. Једног дана лежао је у хладовини у башти, под једном старом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од
Зашто да га узнемирује тај свијет? . И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.
Он запали свијећу и отвори врата. На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Савин свијет простире се до Бихаћа, јер је чича неколико пута тамо лежао у апсу, али чак ни ти простори не могу да разувјере мог дједа. — Хм, Бихаћа!
Дјед је, издужен и свечан, лежао насред велике собе и као да је у тишини, под жутом свијећом, још увијек нешто напето ослушкивао.
Послије десетак минута, изгребан, гологлав и само у чарапама, Микан допуза уздуж зида до братова заклона. Јоваш је лежао наузнак, као да се одмара. — Ето ти, мамлазе сељачки, ја се извукох и без твоје помоћи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сунце га је пекло, мушице налетале на њ а он се није ни мицао. У истом положају, у коме беше и пао, лежао је он тако не дајући никаква знака о себи.
Спустих се на јастук. Као што рекох, он није лежао. Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом. Седео је с прекрштеним ногама, потпуно обучен.
Што нас остави, отиде? Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш тако непонуђен, жељан?... Што, синко?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Џомет га одведе у млин и покаже му оно исто мјесто ђе је и он лежао кад је у млину ноћио. Тивтиз легне туде. Кад је било око поноћи зачују се опет они исти свирачи.
у планини испечемо и брацки поједемо, а да нико не казује кутњој чељади, јер није право да од њега једе ко је дома лежао, него ми који смо се около зеца мучили. Је ли овако, браћо? — Добра ти је!
се дана пео доклен је дошао да крушку убере, а крушка презрела те се обруни и пане таман пред онога те је под дрво лежао, па они озгор рече ономе доље: — Благо теби, брате љенштино, кад ћеш се сад муктешевине и без икакве муке најести!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(5—6. ВИИ 1975) ЕЛПЕНОР Он лежао је мору на домаку, Разбијен као лутка, изненађен Блеском празнине у наглом помаку, Прекорно згрчен; тако је и
помаку, Прекорно згрчен; тако је и нађен, Крчаг из којег ветри мирис жеђи, још влажан испод пробијене глеђи; Он лежао је прерачунат, срушен, Бунар исцрпљен срком нагле суше.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Каже му неки буџа који је лежао до њега у соби: — Ацо — каже — ако те питају за мене, кажи да ћу лежати још два месеца, јер имам цирозу јетре,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Само један стражарио је покрај ватре, која је тихо пуцкетала. А и он је дремао. Лежао сам на покошеној папрати и кроз пукотину на кровињари посматрао једну сјајну и светлу тачку, која се померала лагано,
Али и тај тренутни поглед довољан је да слика остане незаборавна. Преко пута је лежао младић, полеђушке. Лице бледо као восак, уста отворена као на осмех и бели се зуби светлуцају.
Замакосмо преко врха и пођосмо падином, ка реци. Покрај пута била је колиба и пред њом је лежао мртав дечак. Заклали га. Глава му забачена уназад и широк отвор зјапи из гркљана. Детиње руке биле су крваве и згрчене.
— Је ли био жив? — Јок, господин потпоручник, лежао је потрбушке, овако... Пипну га ја, а он ладан. Теке наједном чу, како нешто „цука“.
Посматрамо пешака како гегајући прилази Сави, захвата чутурицом воду и прилази једноме који је лежао. Војници распознају своје другове. — Ено га нишанџија са другога топа...
Један га дохвати за рамена, остали га прихватише и спустише лагано између граната. Лежао је непомично. Уста су му била полуотворена, а очи светлеле чудним сјајем.
Изиђох, и опет пођосмо у цикцак, али после треће окуке наиђосмо на митраљез. Потпоручник је лежао на слами у једноме удубљењу. Био је расположен кад ме угледа.
Потпоручник Алекса заспао је одмах. Лежао сам мирно неко време, трудећи се да заспим. Али целом дужином тела осећао сам један струк кукуруза и, као да лежим на
Прођох поред земунице командира чете и наскоро угледах митраљез. Задигох шаторско крило и застадох зачуђен. Лежао је потпоручник Алекса полеђушке, а обема рукама обухватио револвер, прислонио га уз десни образ И нишани нешто изнад
Наједном груну плотун доле у равници. Окретосмо двоглед низ пут... Један коњаник заједно са коњем лежао је на путу. Мало дале други, опружен насред друма, док је његов коњ јурио за трећим коњаником.
Хвалим те, Боже! — каже Траило и прекрсти се. — А јаој! — закука неко иза наших леђа. На земљи је лежао Јанкуљ и држао се за главу. Кроз прсте његове руке угледасмо крв. — Дај брже завој! — Склони руку, да видим!
Иако је то био кратак блесак, слика је незаборавна. Млад академац лежао је полеђушке раширених руку. Очи су му полуотворене и стакласте, а на слепоочници грозна рупа, из које тече танак млаз
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу. — Пре... председник пододбора... Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У оближњим болницама је ту, некад, и Радичевић учио, а ни она болница није била далеко где је болестан лежао, и умро. Отуда код мене алузија на Бранка.
Затим је лежао у барама код Раче, док није почела епидемија. Колера. Ја сам био, са многима, остављен у једном возу који је смрдео од
А живот имам да захвалим матери једног Шиђанина (мислим кројача), која ме је узела у кућу кад сам лежао пред њеним вратима. Та стара жена се није излагала само опасности инфекција, него и казни за скривање мародера.
Разболео сам се у ноћи кад је бура стигла, и лежао, два дана, у грозници, између четири зида, који су фијукали. Прозори су целу ноћ били жути и тресли се, звонко, као
Грмљавина нас је тресла, помодреле и бледе, цео дан. Некад сам, уморно, лежао у земљи, која се расипала под топовском паљбом, и никад нећу заборавити лишће расцветаног кромпира, које се тресло,
Цео тај дан био је тако весео. Лежао сам дуго, и гледао ту пустињу, која није имала краја све док није потамнела. Учинила ми се, тада, плава као Јадран, и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зликовац, како је лежао на трбуху, тако је и остао обрнут земљи лицем. Левом руком ухватио се грчевито за крај од врљике, а на десну му пала
Маљена и Медведника, док га, слабуњава, чуваше нежна родитељска рука, чини му се да је још тада једаред овако исто лежао, а из даљине се чуло ово исто заносно једначито звецкање: трес — трес... трес — трес...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ Два месеца је Пепо лежао у кревету, И јутрос ишетао на снег где се светлост ко сребро точи.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
кад се 1861 године рашчуло да је приликом вађења из Средоземног мора једнога телеграфског кабла, који је дотле лежао потопљен и положен на дубини од 2200 метара, нађено на каблу мноштво живих морских организама.
Највиши врх Европе, врх Монблана постављеног на томе месту на дно океана, лежао би за више од 2300 метара испод морске површине.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог.
На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао. Софка би се дизала. С муком би распремала постељу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ускок Јанко (јер он то главом бјеше) лежао је још за неколико, ни будан сасвим, нити успаван. „Ћаше зимус исто ’вако“, рече Крцун.
Међу мноштвом рањенијех заробљеника, Њемци поведоше и Јана. Рана му не бјеше тешка, но за дуго лежао па му се крв источила. Пошто се извида и каза род и постојбину своју, Њемци га предадоше у Ћесарију.
„Ово је, пети дан откад се ранио?“ „Да, пети. Четир је лежао у Озриниће, а ово је пети. Јуче у вечерњи хлад, кренусмо тамо. Камо среће да смо и прије!
“ рече сердар, показујући главом на одају, у којој је Јанко пријед рањен лежао и која сад бјеше празна. „Богме је вечера готова“ одговори Јока.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Игла и конац) 62 — Где жујка пасе, трава не расте? (Пламен на огњишту) 63 — Где нам је вранац лане лежао, и данас му се место познаје? (Ватра и ватриште) 64 — Говори без уста и језика?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Све ово обишавши и виђевши врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче на поље и баци на земљу, а браћа кад га виде, умало их грозница не ухвати.
пак по вечери справи га у своју постељу да леже, те пошто леже, однесе свијећу из собе у којој му је пријатељ лежао, и пошто заспи, принесе му пунан шкип умузенога млијека при постељи.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АНЂА (очајна и погледом моли га, пориче). МИТА То је, ја! Кад није, а зашто је зимус боловао, лежао?... АНЂА Није, није од тога. Него назебе, прозебао и зато је боловао, а не то, не... ох! ЈОВЧА (Мити): Хајд ти!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Јуло, срце, Јуло, душо!», (мајку сам моју наном звао) и више би ту лежао, да нису се чобани око мене скупили и почели ме утешавати, а ни сами нису се могли од суза уздржати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чимавица, пошто је четири дана лежао гдје и прије, одједном навали да га премјесте. Он не хтје казати од чега се препао, но кад га ко запита о томе, он
Послије вечере вра и он не проговорише једне ријечи, но је вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао. У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ноћу, крај пута: од звезда и умора отежао На пањевима или у житу сам ћутао, лежао. А после опет: хртски, низ маховину и старо лишће, бежао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
После, у кревету, док би њене руке нервозно и отуђено тумарале по њему, лежао је на боку непомичан, с длановима међу ногама, и убрзо почињао сувише гласно да хрче.
До у касно јутро лежао је Ђорђе згрчен и затворених очију. Стидео се дана. И морао да помисли: има право отац. Праведно је да Вукашину и
Чинило му се да се распукла и расушила, а он, слаб и очајан, стајао је у том процепу, лежао у њему потпуно пригњечен и није могао да скрије мржњу и сумњу.
Пиштао је мрак у њему и, хукћући, горело је огромно око. Њега су заклали као теле, и он је лежао поред јасала. Не зна колико, ни кад је она однела ведрицу с млеком.
„Као у Прерову лају пси. Одавно нисам чуо да оволико лају. Месечина“, рекао је Вукашин. Лежао је на поду, до појаса покривен чергом, с рукама у старим чакширама под главом. Он, Аћим, лежао је на његовом кревету.
Лежао је на поду, до појаса покривен чергом, с рукама у старим чакширама под главом. Он, Аћим, лежао је на његовом кревету. Пун месец затиснуо је прозор.
“ Сетио се разговора између његове мајке и њене сестре. Дошла је у госте и заноћила. Аћим је с братом и сестром лежао на слами поред огњишта, а њих две су чаркале ватру. Шапутале су, а. он се правио да спава и чуо сваку реч.
Тако је говорио себи Кад је свануло: ако буде син, узеће је. Аћим мора да га заволи. Наследник је то. Мој син. Лежао је у кревету и чекао 3ору.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— био је разложан Смејачко, али Плачко ни да се макне: доста му је и лавље коже, и мушица, и врућине, и песка! Лежао је тако све до ноћи. А када иза пешчаног брега изађе месец, пустиња постаде сребрнаста, титрава.
Само је лежао и беспомоћно зурио у даљину, док су браћа већ одавно, с другим младим галебовима, владала небом. Сада се читаво племе
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Још само млађи брат будућег књаза, био заточен у лагумима Водене1 куле: Турци су га на превару ухватили у Остружници. Лежао је на мокрој земљи окован унакрст ланцима: буљи у црну мемлу, а спаса ниоткуд.
Већ је имао седамдесет и две године и лежао је, баш беспомоћан, у једној од собица Правитељствујушћег совјета. Та дугуљаста приземна зграда такође се налазила у
Доситеју се, разборитом и у грозници, никако није напуштала мала просторија из које је, и кад је лежао, могао да посматра време како пролази док не пролази.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЦXXИВ Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру свом Лежао сам међ' вама. Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Остали део мога рукописа остао је необјављен и лежао у фијоци мога стола све док ме Издавачко предузеће „Светлост“ не обавести да намерава отпочети нарочиту едицију за
Написао га је мој последњи господар, геометар, свом стрицу Рехмозису, свештенику храма Амоновог који је лежао даље низводно. Онамо је водила, као што ми је писац тога писма објаснио, права, широка, поплочана улица.
Дрвени ђон подножице његове десне ноге, са којега је била скинута подвезица, лежао је поред њега у трави. „Е баш је прави сибарићанин!
да номофилакс републике, лично, а у пратњи двају сенатора, одведе славнога стручњака до Демокритовог дома који је лежао ван вароши и да га онде уведе у рад.
Сам Марцелус налазио се на својој највећој убојној машини, причвршћеној на мосту који је лежао на осам упоредо поређаних лађа.
домаћином, обећа му да ће га посећивати с времена на време, па се кроз градску капију Светога Павла, пред којом је лежао манастир, упути пешке у вечну варош. Пут га вођаше између брежуљака Авентина и Целиуса право ка Колосеуму.
или одломака Коперник разабра постанак и Главне црте хелиоцентричног система Антике који је, заборављен и забачен, лежао у рушевинама као и сви остали споменици Старога века што их је Коперник у Риму затекао.
За покретање клипа употребио сам једнокраку полугу чији је зглавак лежао на једној нози троношца. Обе славине које су били смештене на реципијенту, односно на чизми, приближио сам једну
Но главни извор све делатности госпође Лавоазије лежао је, као што рекох, у њеној урођеној жељи за допадањем, њеној кокетерији, и о томе морадох строго водити рачуна својим
Дворац мога господара лежао је у Нормандији, и тамо сам, на плиткој обали мора, прикупљао разне животињице о којима ни рибари ни морнари нису
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
главом или да сам у њеним очима само назрео жељицу да се увери у моју намеру, ја бих, осећао сам добро, за трен ока, лежао искрвављен, сав размрскан доле на бетону.
Видели смо се само једанпут пред велико одступање. Тешко рањен у груди он је лежао у крушевачкој резервној болници, где сам отишао да га посетим.
Јер забадава се није говорило: како је на фронту имао везе са неком Енглескињом која га је, док је лежао пегави тифус, веома нежно неговала.
Он је лежао раскречен полеђушке на бетону и топла, густа крв текла му је из уста па слазила низ браду на раздрљене, рутаве груди
(у том тренутку синуло му је где се налази), свлачен на многим станицама, где се тискао свет и где је изнемогао лежао на земљи посматран опет од радозналих путника чије је погледе, кроз отворене прозоре вагона, избегавао.
Онда се све збркало око њега и у глави па се изгубио бестрага некуд у сну... Лежао је тако на некој, уској, трулој даски и над мрачном празнином, а даска се угибала, увијала, прскала па се страшним
Ја скочих. Мој округли шеширић од сламе лежао је на трави. Ја га хитро подигох и појурих за њима. Зачас они се изгубише; али, гле, ја на њих нисам више ни мислио.
Као махнит ја поскочих са столице и зграбих револвер који је лежао на столу. Срце ми тако снажно залупа да ме заболи, ум ми се помрачи, а глава занесе, кад наједном угледах правог
Међутим, у подножју бетонскога горостаса, доле, на гомили камења и малтера, младић је на леђима лежао непомично. Слепоочна кост била му је размрскана, и левом сможденом страном крв је бујно лопила по земљи.
ка спрату са кога се пад догодио, да их после спусте и загледају се баш у оно место где је млади радник јуче мртав лежао. И руке су им нешто живо махале.
А трапаво се жена вукла за носилима, на којима је Јаћим некако ведро и безбрижно лежао, све док старога ратника у кућу не унеше и на ратнички га кревет положише, мада му свећу још не упалише.
Међу палим војницима, леђима наслоњен на точак топа и крвљу и земљом по лицу умрљан, више је седео него лежао један рањен, крупан и риђ бугарски војник, који је тешко дисао и коме спаса није било.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У собу мог дјетињства исто је тако продирала изврнута слика свијета напољу, у љетна поподнева кад сам послије купања лежао с још влажном косом на узглављу које је мирисало по сунцу.
Често сам, у прољеће, у малом но густом, сјеновитом врту изнад куће дуго лежао у њеном крилу. Гледао сам одоздо њене јасне и смирене очи наднесене нада мном.
С прозора се пружао поглед на уски заљев и луку. На округлом столићу уз прозор увијек је лежао доглед којим је стриц — ко би га знао зашто!
Умро је од неке чудне болести. Мало-помало губио је власт над кретањима тијела и покретима душе. Лежао је непомичан. Његови су се удови каткад покретали без његове воље, несувисло, као код ситног дјетета.
У сваком часку њене љепоте осјећала се она сретно уграбљена случајност њена постанка и лежао је знамен њене крхкости. Љепота над чијом се стварношћу стрепи.
) да дјечак из млађих генерација може да учи клавир; нарочито ако је такав инструченат, насљеђе неке умрле тетке, већ лежао код куће неискориштен. Одступања у погледу виолине у корист жена ишла су већ много теже.
Сјећам се мог посљедњег тêте-à-тêте-а с њим, кад је лежао на одру. Дојурио сам кући, позван телеграмом. Лежао је прекрижених руку, у бијелим кончаним чарапама.
Сјећам се мог посљедњег тêте-à-тêте-а с њим, кад је лежао на одру. Дојурио сам кући, позван телеграмом. Лежао је прекрижених руку, у бијелим кончаним чарапама.
На столици поред ње, или на дашчици с непотребним дугметом сордине на крају клавијатуре лежао је растворен папир с нарезаном саламом или чварцима и с топлим ноћним крухом.
поузданих ослонаца, запловили у пуке хипотезе, од вјероватних према све мање вјероватним — доказ више да зец није лежао у грму вјероватности.
Послије његове смрти, то је подмиривала опћина, у очекивању да ћу се некад јавити. Кључ је годинама лежао у опћинском уреду и чекао на мој долазак. Прошао сам кроз мјесто незнанац међу незнанцима.
—) дошла по ме нечујна бијела колица и кад су ме угурали у лифт. Само, овог је пута моја препуштеност била већа. Лежао сам затим наузнак на столу. Високо нада мном стаклени балон љескао се опалским одсјевима.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици. Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.
— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. — Знаш, ваљад', кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао. Онда ми је то Стојка донела. Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Све ово обишавши и виђевши, врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
који су пошли у потрагу за оцем и срели га како се освестио и поново узјахао коња, не схватајући да је неколико сати лежао на снегу. Тај исти коњ је био крив за повреде мога брата од којих је он и умро.
Док сам тамо беспомоћно лежао, помислио сам да је моја мајка умрла, док сам ја био далеко од њене постеље, сигурно би ми послала неки знак.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
' Оне су ми говориле оних дивних августовских ноћи када сам, покривен овчијом кожом, лежао у мајчином винотаду и усред дубоке тишине успаване земље, слушао небеске приче звезда.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У изванредном катрену вук се моли Господу за младића који је као и у „Хелиотерапији афазије“ лежао у трави, само што се сада, заједно с небесима, огледа и у води: И за младића, што с главом над реком беше у трави,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
На пример, „црни сандук за одело”, који се на сразмерно маломе растојању трипут помиње. Док је Аранђел још мирно лежао у постељи, сандук баца на зид сенку „као лети хладовина дрвећа”; када тама почне да опкољава госпожу Дафину, он
Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова
Краков, Станислав - КРИЛА
— Купус? Мени није то купус... Ипак се Душко мало умирио видећи да коза његову оцену није појела. Сандук је лежао пред њиме немоћан, и кроз његове распукле даске испадале су хартије на све стране.
Сањао је о некој црној жени, која је при ходу избацивала високе кукове, и имала јамице на лактовима. Мајор је лежао на леђима. Црна грана багрема му је заклањала звезде. Нешто се тешко наднело над њиме. Очи су сијале у мраку.
Искиданог коморџију опевао је прота са напрсним крстом. Мртвац је био покривен крвавим шаторским крилом, и лежао на носилима. У станицу је по подне умилео воз, и донео нове батерије.
Имала је тринаест година. Официр је лежао крај ње на леђима. Хркао је победнички. Калина, ћерка домаћинова, коју је официр оставио, спавала је у приземљу са
Напољу су пси лајали. Страже се тада смењивале. Сваког су јутра пси лајали. Пред малом кућом, на овчјој кожи лежао је кмет потрбушке. Јуче су га Грци батинали. Говорили су да се састаје са Србима. Крај извора се чуо плач и вриска.
Одскочи, окрете се. Са гумастог дрвета падале су одсечене гранчице и лишће, а доле у плавом диму лежао је неко. Стао је као укочен, и гледао уплашених Очију у дим и тело. — О—о—о... — јечао је онај доле.
Свуда је било много мува и смрада загнојених рана. Мија је лежао одигнут на надуваном јастуку. Жута му се кожа обесила о костуру, лице му је урасло у црну, чекињасту браду, и имао је
Бар неће мор ати више амалски самар да вуче. А у белој бараци је било увек исто. Мија је стално лежао уздигнутог кука. Бол је био већ једнолик и умртвљен. То је било тако обично, досадно, да га није ни осећао.
Пламен му је лизнуо кроз главу, и он је застењао болно. Бароница се тада уставила пред мршавим Русом, који је лежао стално наг и откривен на постељи.
То је све прошло кроз главу. Потом као да се хтео потужити неком ко је лежао уз њега, отворио је очи, али у соби није било више ни Боре, ни Сергија, ни болничарке.
У славу гостију два Њепора превртала се у зраку. Бароничин пас био је угодно постављен, и лежао на једном комбинезону. Мерио је пакосним очима официре, и тражио међу њима своје супарнике.
Пуцњава се све слабије чује. Најзад је и он дошао на ред. Лежао је на леђима у слами сред дугог низа рањеника, и чекао да га понесу у операциони шатор.
Петровић, Растко - АФРИКА
Либанац, блед од хладноће и туге, држао је руке у џеповима и врат у ременима. Једини сам ја лежао смешно насред пута, на постељи, са сточићем крај ње, као да је нека олуја однела целу собу нада мном.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Зар је већ устао ђенерал? — Сасвим је готов; сви су поустајали, сад ће се некуд кренути. Брзо скочим: лежао сам обучен, није ми ништа друго требало до да протрљам очи, па сам већ био готов.
Изгледало ми је да је цве, све пропало. Спас је још лежао у томе ако се могне зауставити и повратити наша пешадија да заустави напредовање Турака док се батерија повуче.
Сем осталих радикалаца народ изабра тада поново за посланике и Ранка Тајсића иако је он за време избора лежао у затвору. Одмах затим чу се да је министарство дало оставку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Покушавао сам сада да се снађем у рову. Лежао сам поребарке и рукама одмеравао дубину и ширину. Чудио сам се како су могли опстати у овако плитким рововима...
Било је тешко посматрати. Кукали су, грешници, али им ништа није вредело. Око подне утиша се артиљеријска ватра. Лежао сам у рову. Сунце ме облива зрацима и као да ме нечије руке омађијавају. — А уз то си мамуран — додаје Мишић.
Обазрео сам се хитро лево и десно. Цео први стрељачки строј лежао је мртав. Нешто ме занија, поведох се држећи се за жицу, онда опустих руке и падох на нечије тело.
Неки су трчали жицама, размахивали секирама и, окрећући се у ковитлац, падали. А пред жицама је лежао бедем од мртвих и рањених. Покушао сам да се померим, и тада сам осетио страховит бол у нози.
Још мало. Али, боли страшно. Ипак је смрт грознија. Неко јауче. Пред оном оградом лежао је мој водни официр разбијене лобање и просутог мозга. Једноме војнику из врата куља крв. Прилегох уз њега.
Испашћеш способан за вронту и утрапиће ти пушку. Него бежи док си читав!“ — Ево ти — заврши „Аждаја“ причу... Лежао је на суседном кревету, сав увијен завојима, као дете у пеленама.
Још стоје свеже локве крви. Неки су издисали. Баш на самој путањици куда смо ишли, лежао је младић, мртав. Ваљда тек што је издахнуо, јер су се у унутрашњим очним угловима, налазиле још сузе.
Досађује нам само камење које пршти преко наших глава. До мене је лежао каплар Ранко, кога су војници звали „Балави“. Он се наједном утиша. Гурнем га да видим је ли жив.
А потпоручник „Кица“ објашњавао им је. Сиромах, од контузије сасвим оглувео — и показивао им Перу „Ђеврека“, који је лежао као укочен на кревету и исколаченим очима посматрао таваницу.
Са окренутом главом према отвору, зачешљане косе уназад, у кошуљи са заврнутим рукавима, лежао је на кревету од дасака наредник водник, и читао једну књигу. Скочио је са кревета и погледао нас готово буновно.
Наш војник на стражи рече ми да је ноћас бачено око сто двадесет бомби. Мало подаље лежао је леш оног бугарског војника. Ветар је дувао и уз цику струјао између жица. На фронту је била тишина.
Онда су ређале увијено рубље у корпе, које су захватале обрамицама и без муке стављале на рамена. Један пас лежао је поред извора и дахтао. А у суседном дворишту врли су жито.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Покаткад, запио би се. Истина, и то ретко, кришом. Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.
Овако, само би болно лежао. Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан. Једино што би се примећивало да она зна, то је било
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, »јер би и дете било љуте нарави« (ГЕМ, 27, 1964, 296, Јадар). Кад умре тежак болесник, »запале у одељењу где је лежао паприку и сумпор«, и То тамо (иза добро затворених врата и прозора) »дими дан и ноћ« (СЕЗ, 68, 1955, 85, Горња Пчиња).
Бејтуран (артеміѕіа аннуа). В. Симоновић: бајтуран, бејтуран и др. Граном б. помете се место на коме је лежао покојник да би се отклониле нечисте силе (ГЕИ, 19—20, 1970—1971, 163). Бела рада (антхеміѕ арвенѕіѕ).
Ћипико, Иво - Пауци
Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. — Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. — Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво.
Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље. На једној повећој лежао је немоћни старац. Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше.
— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац. Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Најпре сам угледао његово мршаво кљусе како куња привезано за јову. Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко кога је била пребачена мантија. Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води.
Отерала ју је господарица наша Јелена. Кула је била празна, ми утучени, ојађени, свадљиви и горки. Лауш је лежао болестан, рана му се најпре замирила, онда се позледила, опет замирила па опет позледила.
У тренутку кад су га ухватили, он је вероватно брао цветове камилице, ослушкивао зујање пчела или је просто лежао потрбушке и посматрао мраве у трави.
Можда је лежао на леђима с длановима под потиљком и гледао вунасте облаке, држећи међу зубима влат. На његовом лицу нису видели страх.
Гушио сам се, читава лева страна груди трунула ми је од оштрих пробада. Лежао сам у загушљивој соби, муве су ми зујале око ознојеног лица, хватао ме је панични страх да сваки час могу ту издахнути
Да нисам познавао Доротеја, могао бих донекле сумњати. Верујем да је лежао непомично и гледао је својим крупним питомим очима, миран као јагње у рукама Јована Крститеља.
у суседној одаји подрума лежао је Доротеј. Ослушкивао сам звецкање његових окова. Никанор Момак који носи храну Доротеју (чини ми се да се зове
Кренух, дакле, да тражим неку простирку, да не бих лежао на ледини, јер сам осетљив на назеб. Направићу легало у липовом хладу између вира и наше будуће куће, ослушкиваћу
сам изгубио стрпљење па сам почео све оне прашке бесомучно мешати, што није промакло свевидећем Димитријевом оку. Лежао је на кревету задовољан као крпељ који се сит напио овчје крви. Безгласно се кикотао.
Окренуо би главу лево и десно као да проверава јесам ли сам. Онда би се попео на кревет где сам лежао и легао би поврх мене.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1893. (СА ПОГЛЕДОМ УГАШЕНИМ) Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру своме Лежао сам међ вама. Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили.
А кад сутра на висини Милозрачни сину дан, Хладној реци, у дубини, Лежао је млади кан. И Терек се чисто жури, Па срдито баца вал, И са пеном даље јури Кроз неравни Даријал... 1883.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Коперниково бесмртно дело о кретању небеских тела угледало је светлост дана 1543 године, баш онда када је он лежао на самртничкој постељи, а већ 1582 године извршена је реформа Јулијанског календара.
Покушао сам поново да размишљам и напрегао све мишиће у мозгу, али узалуд, мој спри је лежао опружен и није могао да се макне. Но добра природа побринула се за своје створове.
Тако сам посматрао само магнолије које су цвале доле у врту; мој спри, преморен од напора последњих дана, мирио је лежао поред мене.
Заиста, кад узе шестар у руке, он успе да кроз све те тачке положи кружну линију. Центар тога круга није лежао у Сунцу.
Дуго сам тако чамио. Тада ми паде поглед на мој ручни кофер који је лежао, претурен, поред врата. Једна мисао кресну ми кроз главу.
Под пазухом држао сам још увек свој кожни портфеј, он је био, додуше, већ ужасно отрцан, али је одебљао. У њему је лежао, потпуно довршен, манускрипт мога дела.
Тако је, примера ради, северни пол лежао у доба карбона далеко у Пацифичком Океану, а екватор Земљин пролазио је преко Европе.
Тада падох у кревет. Изненадни препад грипе, кратак али снажан. После неколико дана лежао сам, преболевши болест, изнурен, још у постељи, и размишљао о својим рачунима, али са више скромности.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Знам да би бољка, глава, брзо прешла, кад бих лежао и одмарао се на твоме крилу. ТАШАНА (више за себе): Црна твоја мајка и сестра!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Свако од њих мисли да Ристу, и ниједно не разуме ту природу. Као камен је лежао Риста на њима. Прошла је година дана од Ристине осуде. Пролеће огрануло.
Пренеше га прво до лекара, па онда кући. Несвест, слабост, хладне утрнуле ноге. Осам дана је лежао стари господин, па устао, и на ногама дочекао сина. Али виђење није било весело.
Сутрадан, Павле је лежао у постељи, а Бранко је морао сам на вечеру с матурантима, односно студентима. Магла. Голо грање се пробада кроз маглу
с неким светлим поносом на своје Влаовиће, прича: — А кад сам једаред боловао код побратима Марка, у двема сам собама лежао, преносили ме из постеље у постељу да ми буде мекше и свеже прострто... А данас, сви сте ви пацови, пацови и кепеци.
Па се дечак разболи, да умре. Годину дана је лежао, исисао своју срећу до сржи: Јелена је живела само за њега. Измишљала бајке о његову оздрављењу, о леку за његова
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мада је презрен лежао на земљи, он је једини у овоме друштву имао душу. Сећам се, док је био нов, кад би му притиснуо груди, из груди му се
не одговарам на оно о чему ме питају, запазили код мене известан политички таленат, али они то нису опажали и ту је лежао заметак свима неспоразумима између професора и мене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ево на чакширама крв, свлачите га — повика Лука. Положисмо га на земљу, али на њему не нађосмо ране... Лежао је он као мртав, готово без свести. — Оставите га мало на миру, то је јака конту зија. А где је ударило?
је тежа од многих рана — каже потпуковник Петар и показа на капетана Власкоја, који је непомичан и без свести лежао на земљи. Војници журно однеше и капетана Власкоја. Видимо непријатељску пешадију како наступа у скоковима.
Био је рањен у груди и пљувао је крв. Замичемо журно. Још једна окука па смо спасени. Али баш покрај пута лежао је телефонист Милија. Глава му готово у бари. Један га дохвати за ноге да га извуче, али он јекну: „Убијте ме...
Дође ми да му обавијем руке око врата. Ишао сам пешке. У једној шумици поред пута лежао је војник. Очи су његове биле мутне, а груди су се са напором надимале. Оставили су га ту, на миру да умре...
Очи су његове биле мутне, а груди су се са напором надимале. Оставили су га ту, на миру да умре... Мало даље лежао је изнемогао коњ... А живи једва одмичу.
— Побратиме, шта мислиш кад би се овај кревет сручио на тебе — пита одозго Душан Луку, који је лежао под њиме. — А побратиме, шта мислиш, када бих ја овако дигао ноге, па те избацио из твог кревета!
На обали се беласа нека гомила... Али то као да није камење. А ко би сада го лежао на обали... Међутим, личе на људске прилике. Опет талас преко брода. Лађа брекће.
Ободох коња. Он махну неколико пута главом и једва крете. Сретох кола са избеглицама. Пред једном кућом на шареници лежао је мештанин бледа лица. Можда болује од маларије, те му и није стало до живота.
У једнога је све лице рањаво и надувено, а неке чудне шумове, као ропац, испуштао је из грла. На земљи је лежао и један који је боловао од маларије. Увиђао сам како његово тело букти од велике ватре.
Али да је комитски одред освојио Кајмакчалан... — Гле, гле, шта чујем! — зачу се глас потпоручника Предрага, који је лежао на једном од кревета на супротној страни. — Ја, оца му!... Ви га освојили? — Он се придиже и приђе.
Бугари беже, враћају се, јуришају. Онда довлаче свеже резерве. А наших све мање. Није било квадратног метра где није лежао мртав наш или бугарски војник. Ко ће још да сахрањује мртве. Све је похрлило да пољуби земљу и погине.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли у дворе Морског цара заиста стигао или му се и цар и дворац од корала само причинио? Када је отворио очи — лежао је на дну чамца, сав мокар. Свуда около њега пенило се и комешало море.
Није за јело, не игра, ћути, шта с њим? Хитну Хоботница Белутак међу корале и шкољке. Ко зна колико је тамо лежао заборављен и усамљен? Узалуд је Корална Грана настојала да ,сазна зашто ћути. Није је ни погледао.
Заморен, покри се дечак звезданим огртачем неба, склупча на песак и леже. Дуго је тако лежао. Већ и зора поче да пробљескује, кад спази како се једна звезда спушта и наређује му гласом озбиљним и дубоким: —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Луња скочи. — Оде Стриц, упаде Стриц! Дечаци се стрчаше око јаме. Уз продор, на гранама лежао је само Стричев сламнато-картонски шешир с оним необичним натписом: „Ништа нема да те брине, од овога пацов гине!