Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
цело тело, до врхова прстију, шири, и за трен - дубљи од века у сунчеве облаке тај мирис ме носи, са раном без лека, са светом без наде, тај мирис ме мири.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Шта да ради, него потеци некој Анђи, травари и гатари, да је пита има ли му каква лека. — Богами, пријо, није добро! — вели јој Анђа. — Ја сам, истина, запамтила доста чуда, али дивљака није амо долазило!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И жеље што даве, И бију, и море, још од памтивека, Њу измаме тако у тузи без лека... док поноћне звезде шуме изнад главе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Како, наопако, да не види? — Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. — Па.. има ли му... лека?... Шта каже, твој Јоца? — Ништа!... Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Докле му опет не дођу лутке! Ту човек не уме да буде доста паметан, — вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека! И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!
Још нико у селу није запамтио да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).
— Прошћавајте — вели Пела кабаничарка — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушкога, не ушуња, па
Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а? — Има и за то лека, немајте ви бриге! Ја сам се за све постар’о. Ево вам ово овде замотано.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ту просто нема лека ни помоћи и то је више него очевидно. Па кад је тако и кад му лека нема онда не помаже подсећати на частољубље и друге
Ту просто нема лека ни помоћи и то је више него очевидно. Па кад је тако и кад му лека нема онда не помаже подсећати на частољубље и друге тричарије и шта се ја ту, у опште мешам, да ме човек пита.
Африка
Болестан је од груди и неизлечив, јер за њега нема лека. Тумач тврди да би за човека као што је овај, који је раније као и многи други овде, био оптуживан да је пантер, лек
Црњански, Милош - Сеобе 2
Таквом браку, кад до тога дође, нема више ни закрпе, ни лека. Никад више она не би могла да се врати у постељу таквог човека.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Менталитет ових поисламљених веома изненађује: њихове жене и њихова деца још увек долазе и траже лека у Бигорском манастиру. Само хришћански светац може по њихову схватању да излечи мухамеданске болеснике.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Питали га после како се зову оне травке, и зашто не прода тајну тога лека и обогати се, а он им рече да је ту тајну дознао у сну, а можда то и није био сан, казао је, онога дана када је лежао
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
А то значи: Нема лека Смрт вас чека! Петлићи су подељени на певања; у Кочи епизоде носе наслове, завршавајући се, најчешће,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
закључује са Србима уговор о ослобођењу Босне и Херцеговине. 1850. се разболи, ради лека оде у Италију, где у Напуљу проведе зиму. Тешко оболео врати се на Цетиње и умре 19. октобра 1851. КАРАКТЕР.
1808. разболе се и отиде на боловање у Тршић. Ради лека 1809. године ишао је у Нови Сад и Будим (1810). Од лечења је било само делимичног успеха; остао је хром, и то је било
1900. враћен је из пензије и постављен за помоћника управника Народне библиотеке. Оболевши, отишао је ради лека на Приморје. Умро је у Дубровнику 20. јануара 1908. године. КЊИЖЕВНИ РАД.
Тешко оболео, пође на југ да тражи лека. Смрт га нађе на путу, у Трсту, 26. фебруара 1875. године. СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ РЕФОРМАТОР.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Срце боно, глава ватра жива, Ветрић лађан жегу разлађива, Славуј тица умилно попева, Сваким гласком лека рани лева. Певај, мила, па ми данак буди, Јако збогом, тело санка жуди.
до горе, Свуда пљушта, трња и бунике, Дешто цвећа, али чемерике, — Чемер нама био би довека Да се јаду није нашло лека, — Нит' извора, ни водице ладне Да се усне понаквасе јадне, Ни тичица, ни песама лепи Да уморно срце се укрепи,
Но једно не би ја о(д) тебе крио, Да у овом лову рани нађо лека; — Уморан лего спати под грм један, — У душу ми га даде санак медан. 48.
Ти нам правду ти привати; Иако нам не поможе, Бар поможе јадовати, Бар учини што год може, Јер не беше друга лека, — То ти спомен од менека. 34. Већ издаја свуд преоте, Задркта се царство наше, Веће, веће, ох страоте!
И сви људи вењаху ондака, Е то чудо учинила бака; Но ја мишља да од свега лека Више мени помогла је сека. Опрости се ране и невоље, Но могло је јоште бити боље.
Нова дана, опет нова мука, Она с' диже да изнова кука, Кука сада, па ће и довека, На 'вом свету за њу нема лека... Ох та мани и тугу и јаде, Па погледај те јунаке младе! Топот, звека...
И онде ће пусте се побити, Ал' друкчије и не море бити: Срб и Турчин злотвори довека, Ту не беше, ни ће бити лека. Ал' погледај сад оног јадника!
Те проклиње која га родила И својим га млеком одојила, Јера отров изашô из млека, — А нигде му, нигде нема лека... Што да чини, како да одане? Да је драгом њезиноме мане? Да је други и грли и љуби?...
Ал' сад Ала мени даде лека.“ Па нож гледа, нож у руци сева, Дивља Ајка на њ'га се осмева: „Бежи, ноћи, а грани сунашце, Да јој тиснем ножа у
Али саде — сврши, Боже, јаде Ил' онако, ил' више никако; Нема лека, па нашто и века! Збогом, свете, некад тако бео, Здраво ли ми беше омилео!
Њега, њега, материну слику, И за мало једину ти дику, А једини спомен бољег века — Неће, неће, још ти има лека, Опет ће се он теби прибрати, Дивном снагом опет опасати, Посинути у вис ко некада, Ал' ја одо, — збогом за
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта је за сеоско момче био камарат у она лека вучја времена, то се из чиста мира, тријезно, не да исказати. Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нарочито матере, онако забатаљене, потамнеле а престрашене. Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Турци украдоше младу, украдоше и њему једину наду, једину милост коб му узе прека, и одрече се милости сваке и сваког лека за свога века. — Није ни знао зар да сам жива? у богу, мнио, душа ми почива, зато и себе предаде богу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Баш ми је жао што не могу да вам се придружим... — рекао је на одласку, посматрајући нас као болеснике којима нема лека — Али следећи пут, свакако! Обећавам!
Чарли, кад сам сада ја на реду, Чарли, а она стари и не може то да спречи, јер ту не помаже апотека, за ту болест нема лека!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У словну славу јасните се, фруле. Да боју држе титле, лигатуре, орнамент биљни, звериње фигуре; да Слову буде лека и тинктуре од зрелог уља, јесени кад труле. А рука моја нека злопати се кад дршће стило док руменим списе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
) свакаквих чуда пекар, наш Јоца, надрилекар. За све ти нађе лека Јоцина апотека: ако си пао с крушке, ако страдаш од ловца, (од неке прастаре пушке) ако те уједе овца, ако те
рачуне, ако се преједеш гљива, и шљива, и какве бундеве лудаје кад ти се тетка удаје — за све ти Јоца прибави лека. Живела апотека! Каква је само шарена леја Јоцина фармакопеја! Прикане, молим те, иди, то се тек у сну види!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
али понављају литанија древног уздисања као лек који више не лечи јер нико не зна да га справља а ипак док је бившег лека Биће и будућег здравља. Боља је од нас молитва сама зато се види подизање земље и ваздуха и воде и свих метала.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је била лепа, црномањаста девојка и дуго је тражила лека у санаторијумима Мерана. Долазила нам је у госте, тужна.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ви већ знате што смо се овде окупили. Све је вас овде скупило племенито осећање и жела да се нађе лека и стане на пут дрским упадима анутских чета у јужне крајеве наше драге отаџбине, да се помогне несрећноме народу који
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер свако зло, најзад, себе једе, суши; И за њега неће бити лека друга Док се, ипак, у свом калу не угуши, И не прође као бура, помор, куга...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Пошто човјек умре, глава га не боли. — Свему је лијек до смрти. — Мртвој глави лека нема. — По смрти нема кајања. — Једној смрти ејвала, а друге се не бојим! — Смрт се паром не купује.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Брате рођени, пропо ми пут под ногама! Нико и ништа, а каква је то била каријера! ПРОСЈАК: Свему има лека... ВИЛОТИЈЕВИЋ: Бога ми, како је синоћ било, мислим да нема! ПРОСЈАК: Свет је направљен зато да буде добар...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Оздравиће она. Не одричем се ја. И болесну, ја ћу да је узмем... ЈОВЧА (бесно, очајно, оштро): Нема јој лека, нема! (Зарежи, зашкрипи зубима, мислећи на казну за њу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мора да роди. Мора. Зар за њу земља нема лека? и Николу је молила. Целу је Србију обиграо и све видео. Сишла је код Николе у подрум газећи месечеве шибљике што су
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Поштедећу ти живот ако ме посаветујеш! — свечано обећа галебица, али ни риба није знала лека невољи. — Нисмо ми рибе најмудрије! — рече рибица смерно. — Боље се обрати корњачи званој Камена леђа.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Путовао је по Европи и тражио лека. Најзад је стигао у Оран: лекари су тврдили да ће у Алжиру оздравити. Није оздравио, умро је са тридесет и четири
Тражила му је лека код видара у Србији и од лекара у Аустрији; добављала је мелеме из Бугарске и лековите траве из Анадолије.
Није вредело: знала је да лека нема. Остваривао се њен највећи страх: њено је дете имало да испашта њену кривицу а лепа Петрија, после двадесет
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Анђелима: Ви јој срца знате! Вичем земљи: Она није за те! Ни откуда нема ми одјека... Вичем себи: Зар јој немаш лека?... Идем, станем, ка' очајник клети, Опет зборим речи без памети: - „Не сме нам умрети!
Рани нам треба брзога лека, Отвор'те извор сретнија века! Дижите школе, Деца вас моле! Јер брза река поред нас тече, А ми на брегу наше
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Та бољка спопала га је већ у његовој двадесетој години и изазвала у њему наклоност ка меланхолији“. „Нема ли томе лека?“ „Као једино средство лекари му, у већим или мањим временским размацима, већ годинама пуштају крв, а то га слаби“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
по теби, није достојан да прими топломер из њене руке, а коме она, својеручно, свакога јутра приноси кашичицу излишног лека дрхтавим, страсним уснама.
Боловала је она сирота поодавно, на ногама; крпарила се и помагала како је знала и умела, али лека није пронашла, мада и наду није изгубила.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У самоћи нам станује, к'о у ћутању, Велики страх; Без лека смо. С нама ту је, ноћу и дању, Ледени дах. У игри, у пољупцима тражимо бесно Израза, сна; Плачемо, мртвима што је у
Је ли то старост и воље и вере, Ил' умор дубок, миран и без лека, Ком не знам узрок, простора и мере? Ил' сам ја израз трулежи мог века, Која тка задах и свуд немар стере?
Да се поклонимо одано и смерно Пред вама, што сте ране без лека Примили на се к'о знамење верно Истинске службе, пробуђеног века.
Ах, ти моћни људи из овога века. Више немам куда, умирем без лека. 1916-1917.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Велики терет ми је пао са срца, али олакшање би стигло прекасно да не беше једног чудотворног лека, који се добијао дугим кувањем једне посебне врсте пасуља.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То је било њено осетљиво место. Коначно сам нашао лека својој муци и то тако што у радне дане нисам скидао улар са мазге већ би јој само уклонио један део тако да је могла
сам целу ноћ провео у размишљању како да се ослободим несносног придиковања овог верског затуцанка, коме није било лека. Небо на истоку било је као златни вео и наговештавало је диван априлски дан.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА-САРАЈЛИЈ 192 О ЗАРУЧЕЊУ КНЕГИЊИЦЕ СТАНЕ 194 ЊЕНОМ ИМПЕРАТОРСКОМ ВИСОЧАНСТВУ 196 ЗАР НЕМА ДРУГА ЛЕКА! 197 КАД ВЕЋ МОРА... 199 ДА СЕ НЕШТО...
“ Ох, што бива од човека! — „Ајд’, не лудуј. Са мном пој: Свакој срећи има лека Ил’ на земљи, ил’ у њој »Јавор« 1888. И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА...
То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века до века. То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме
кукавна, Те на светао образ паде сенка тавна: Заплака се старац први пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му лека: „Рођени ми синак чисто име оте — Па на што ми живот под сенком срамоте!“ Здера рухо с груди... часа не почаси...
»Стармали« 1889. ЗАР НЕМА ДРУГА ЛЕКА! За трпезом пуном Смеје с’ горда сила, Како сиротиња Јад на јад гомила; Како јој је горак И санак и јава,
Кад већ мора бити борбе... Ал’ ме трже мисô нека — Зар баш борбе бити мора? Нема л’ каква друга лека? »Стармали« 1884. ДА СЕ НЕШТО...
“ Тако је лелекô У Негдину неко. А ђаво му шапнô: „Хихи, хихи, хи! Па зар не знаш лека, — Хајд’ у крчму, пи!“ А човек, кâ човек, Шта је друго знао, Што му ђаво рекô То га послушао.
И Јун може проћи без икаква лека А твој вапај срећа јоште није чула, — Ти га мани врагу, крепи своју снагу Па се хватај Јула.
Ковач кује, тикач снује, Доктор тражи лека, Месар сече, пекар пече — Ецетера грека. Осим неких дембела Што с’ не боје глади, Сви остали мучимо се, Свак’
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сад оћу мало да будем проста, да видим како се и просто живи. МИТАР: Но, фала богу! Једва јој нађо лека. ФЕМА (чешећи се): Да, просто! Сасвим просто! (Сари.) Адиес, ма шере, адиес, ноблес, адиес, журнал.
Краков, Станислав - КРИЛА
Погинуле су сахранили у једноме потоку. Поручник Лека жалио се на реуматизам у ногама, и писао рапорт да га упуте лекару.
Петровић, Растко - АФРИКА
Болестан је од груди и неизлечив, јер за њега нема лека. Тумач тврди да би за човека као што је овај, који је раније као и многи други овде, био оптуживан да је пантер, лек
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година. На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад! Само да зовнем момка у помоћ. Порфирије, хе, еј!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Пољупци се боје, Да их ко не чује, — Ја својима не дам, Да брзо прохује. Драго моје, драго, Нема смрти лека, — Пољупци су врели, — Ал’ смрт ладна чека; Кад нас једном зграби, Па у ништа маши, Пољупци ће живет’ У Ђулићи
Анђелима: Ви јој срца знате! Вичем земљи: Она није за те! Ниоткуда нема ми одјека, — Вичем себи: Зар јој немаш лека!... Идем, станем, кâ очајник клети, Опет зборим речи без памети: „Не сме нам умрети!
“ В Нит хоће воде, нит хоће лека. — Ипак бих рекô, да нешто чека. Понуде носе мајка и сеја, — Она с’ насмеја. Били да видиш пролетно цвеће?
XВИ Листај, горо, листала Тужнима рад лека! Блистај, зоро, блистала Овако довека! Шапћи, луже тихани, Мири, липо, мири, А лахоре лагани, Ти јој мирис шири!
XXXИ Од муке се песме вију; Рад лека се сузе лију, Ал’ ко пита за те ноћи, За авети њене црне, Кад под клетвом њине моћи Очи, срце, све претрне.
“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти, Свакој рани има лека!“ Па још дода: „Коло цпеће У брзом се хуку врти; Боли твоји трајат’ неће, Ни по часа после смрти!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Леко, друже, спасавај, ако бога знаш. — Пази га Лека! — диже се Бора, приђе му тетурајући се и загрли га. Капетан Лека нашао се у чуду.
— Пази га Лека! — диже се Бора, приђе му тетурајући се и загрли га. Капетан Лека нашао се у чуду. Његово изненађење било је још веће када је угледао војнике који су стајали уза зид. — Је л’ те, бре?.
— вукао је Бора капетана Леку. — Деде, пиј !... — Овако вино нема на Јежу — нудио је Коста. Капетан Лека почеше се иза врата, као да се нешто решава. — Синоћ смо сишли са положаја у резерву, кад нас ноћас изненада дигоше.
птичицама небесним. — Кад су се разишли? — запита командир. — Био је дан увелико... Напио се и капетан Лека, и његов водник, потпоручник. А пешаци се размилели по комори, па подизаше и поједоше све као скакавци.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зато лустиг, тралала, Баш да бих се кајала! А што другда по навади На балу се тко нахлади, Том је лако наћи лека: Два-три кабла козјег млека, Два-три лонца пијавица, Две-три кесе двопетица, Две-три вреће крампељ-те, Два-три
Љути отров једовите гује На несташног мишицу просути, Колико га заплеће у беду, Па опет му виче: „Тражи лека!” А ти с твојим варљивим ласкањем у вечној нас задржаваш чами, Да озбиљски корачит не смемо: Њиве су нам зарасле у
” Но што пусто срце жели Оно није — већ је сенка. Сад канда се промешкољи — Пренем, слушам... све бадава! Нема лека мојој бољи: Она мирно — мирно спава. А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде... О!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Не враголи ми, не смеј се, враголанко. То у родини она болује сету без лека. Занаго росне у јутра црвеном врвцом везивала. Занаго свеле у вечери сузама заливала.
Лек си, болујем те сам. ВИИИ Лек си, дубље тим лека ми не. И лепоти ли мук овај расточења, кротини твојој врело, тајније из мутње ме то на бистрину те забистри
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и босиљку (СЕЗ, 19, 218). Прах помешан с млеком лек је за красте на глави (ГЗМ, 4, 148). К. је и саставни део лека против сифилистичких болести (ібідем). КАРАМФИЛИЋ Геwüрзнелке (царyопхyллуѕ ароматіцуѕ). Карамфилић.
Л. је иначе лек од потајне грознице, и од зубобоље (ГЗМ, 4, 152), и саставни део лека од катара и кашља (ЗНЖОЈС, 14, 67). ЛОЗОВИНА Wеінребе (вітіѕ вініфера інѕулта). Лозовина.
Саставни део лека од деранжираног стомака (ЗНЖОЈС, 14, 75). Истуцаним о. у маслу маже се глава против ћелавости (СЕЗ, 40, 237).
лист, покошен на Светог Илију рано ујутро и премазан медом (СЕЗ, 17, 133). Чини саставни део лека од трипера (СЕЗ, 14, 236), и за коње од гонтураћа (ібідем, 350). Вино, у коме је потопљен стуцан корен р.
Т. је (поред многих других биљака и ствари) саставни део лека од трипера (СЕЗ, 14, 236). ТРСКА Рохр(ѕцхілф) ‹пхрагмітеѕ цоммуніѕ›. Трска.
— као, на пример, у Горњој Пчињи при заштићивању од андра (које су сличне вилама): »Ако ко страда од андра, нема му лека сем да му оне опросте.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда зато што су сви говорили о њему да је свемоћан и да зна лека од сваке болести. Овај који је к нама дошао врло је млад, верујем мој вршњак. Уопште, тако је необичан.
Крај неке раскрснице можемо саградити колибу и ту би болесни долазили да од нас траже лека. Доносили би храну, одећу, огрев и све што нам је потребно, јер болесних има много, а људи не желе да дадну за здравље
Нема за њих лека. Лечи их само здрави, љути челик мача. Шта радимо бесној пашчади? Убијамо. Шта радимо коњима оболелим од сакагије?
Откако су себри и меропси из свих околних села нагрнули на Сабориште тражећи лека од Доротеја, Димитрије се препородио.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Досетивши се): Ама да га много не сневаш? Да ти у сну често не долази, не досађује, љуби те, грли? Па и за то има лека!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Тај много зна кад срце зна лечити, само што му ја не верујем... Код нас тамо, људи планинци кажу да срцу нема лека, ни у младости, ни у старости... Нећу више никога до доктор Мирка. Ја знам да ће он мене подићи.
Апотекар је заборавио да се поклони. Фармацајт се прибра, и рече гласно шефу: — Ко зна, можда ће казати латинско име лека. — И поносан што ће дочекати муштерију која говори латински, искочи пред тезгу и поклони се дубоко.
Из прошлости: четворо добре деце пропало — зар то може бити! Из будућности: Нема лека, нека лека! — Марија чучи, лице заронила у крило, и шапће, или тек врисне: „Нема лека, нема лека!
Из прошлости: четворо добре деце пропало — зар то може бити! Из будућности: Нема лека, нека лека! — Марија чучи, лице заронила у крило, и шапће, или тек врисне: „Нема лека, нема лека! Мијо, сине мој, куда ћеш сад!
Из будућности: Нема лека, нека лека! — Марија чучи, лице заронила у крило, и шапће, или тек врисне: „Нема лека, нема лека! Мијо, сине мој, куда ћеш сад!
Из будућности: Нема лека, нека лека! — Марија чучи, лице заронила у крило, и шапће, или тек врисне: „Нема лека, нема лека! Мијо, сине мој, куда ћеш сад! Мијо, људи, ја сам крива, зар може мајка не знати да јој дете није легло у постељу!
” — Радован клечи пред судијом: „Нема лека! Судите ми што брже, одмах, и на смрт! ја сам најкривљи, ја сам убио и ону девојку и оног дечака убијте ме, што пре,
Претседник суда је примио изасланство, и, сав узбуђен и он, рекао: — Милости ће бити, али лека, људи моји, нема! Дечко је од јутрос у болници. Одрасли морају бити осуђени, али с обзиром на...
” Ено је, опет трља дечаков месингани чирачић, који је имао зарђалих места без лека. Трља енергично и захуктало, чисто се задише.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тог су мненија и месечне жене. Али мужеви у месецу имају лека да тајне своји жена и преко њиове воље докуче. »Молим, г. сочинитељ, би ли се могао тај лек докучити?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
длака ил' руно, алга по њему леже; Са дна језера ловцу дижу се испарења: Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без лека; Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима
Сним: богумиле гоне усана жеђју пуклих ко рака И незаситљивих бола, уморних, самртних без лека; И ту се животу сметало да тече, да величанствено свиће јутро, а плодоносно леже вече Моћно.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сунцокрет који уместо сунца прати месец, има ли ишта црње и горе? Реши се мали сунцокрет да нађе лека својој муци. Обрати се травама за савет. Траве су стари пријатељи.
Жалости црна! Зар ће им синак као наказа ићи светом? Где да му нађу лека? Шта да раде? Траже савета отац и мајка, али свако другачији лек предлаже: — Дајте детету мед у млеку! — каже бака.
3атим се једнога јутра диже још пре зоре и пође у свет да нађе лека невољи. — Шта да радим? — питала је и дрво, и поток, и звезду, и жабу. — Где да нађем срећу свога сина?
За њега нема лека, јер нема човека који би с извора живота донео... гутљајчић твоме сину. Усправи се дечакова мајка.
Ко би за тебе у погибељ пошао? — рече Смрт, али је мајка и не чу. Све тањи бивао је измучени дах детета. Мора му наћи лека. Слепа и без косе истрча она на улицу, стискајући сина уза се, молећи сваког кога је срела да јој Варалицу нађе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
пет песама: Женидба краља Вукашина, Женидба Душанова, Сестра Леке капетана (ко ли је ту жупски властелин, Марко или Лека?), Бановић Страхиња, Марко Краљевић и бег Костадин.
На ономе равном Дукађину, онђе бјеше Лека капетане. А на оном на Косову равну, онђе бјеше војвода Мијајло. А на оној на планини Старој, онђе бјеше Старина
Војин војвода није био у Вучитрну, него у Гацку, а имао је три сина: Алтомана, Војислава и Младена. Лека капетан је један од више великаша с тим именом у XИВ и XВ веку у северној Албанији.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БОГ СЕ ЉУДИ ОДРИЧЕ Више опроштења надишли су вам греси, освем сваког лека окрастасте се: ваши греси бујају, извидати се никако не могу! Ваше пливање је на широку, у гњурном таласу погубљено.
коме ли како официрскоме добављању, суду ли, науци и просмотривања што каквога с муштрањем казнити, ја ли кога о чему лека пронахођење, тужба ли је злобна где на кога, — свему се тому разговор у цркви, код цркве ли се находи.
их не сустижу бојне стреле да су рањави, а ти брате удиљ си на рату и на бранику стојиш; често се и раниш, више ти и лека привијати ваља.
А да ко ли би не пожелио видела светла данка и у болести лека? Свака је наша правица ка исто једна паучина. Куд га очи воде нека иде...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да сам тражи лека томе злу и невољи.