Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Адије! — рече и пољубише се и растадоше. Гђа Габриела удари у Кабаничарски сокак. На авлијским вратима затече Пелу, Леке кабаничара жену, нешто љуту, где грди шегрте. — Да се нисте и ви тукли с ким гођ? — запита је гђа Габриела.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зато Марка, и поред свих његових херојских подвига, прати убитачни прекор да је „турска придворица“. Кад му је сестра Леке капетана рекла то у очи, Марко ју је свирепо казнио, јер Марко је „зао при укору“.
Чудовишни су његови поступци према сестри Леке капетана и, нарочито, према Златанића Мајци. Грђе нису поступали ни Турци.
Овамо долази и онај јединствени опис Лекинога двора (у песми Сестра Леке капетана) који може да се пореди са описом Алкинојевог двора у Одисеји и, нарочито, описи узбуђења према спољним
Сасвим тако може се рећи за неколике друге наше песме (на пример, Сестра Леке капетана, Марко Краљевић и кћи краља арапскога), јер је наш народни песник — у свирепим условима живота — умео,
стисци — могао је да именује (на страни 312) свега пет песама: Женидба краља Вукашина, Женидба Душанова, Сестра Леке капетана (ко ли је ту жупски властелин, Марко или Лека?), Бановић Страхиња, Марко Краљевић и бег Костадин.
и Скадар), песма Марко Краљевић и Бег Костадин је географски неодређена, а остале три: Женидба Душанова, Сестра Леке капетана и Бановић Страхиња везане су за средиште немањићке државе (Призрен, Прилеп, Косово, Крушевац).
Сестра Леке капетана не садржи никакав антагонизам државне и жупске властеле (јер се краљ Марко зачудио и застидео пред госпоштином
не садржи никакав антагонизам државне и жупске властеле (јер се краљ Марко зачудио и застидео пред госпоштином Леке капетана, господара „све призренске земље“), али је структура ове песме одређена оценом да је „Марко турска