Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Под слабим светлом душе дижу поклоп. Мирише кафа - дељен топли оброк. Октóбар пали брегове Баната. Лековит жамор, који поглед питом: тренутак лета узрелог над ритом.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
лепо понашање худ — рђав худост — беда, понизност, зло хулити — грдити, критиковати цекин — дукат целителан - лековит целовати — пољубити целомудрен — поштен, непорочан цесарица — царица цефалонитски — кефалонијски цремонисање —
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
сребрнасто лишце с угашеним очима, а дечаку прође кроз главу: »Зар она не зна да је поток који протиче кроз пећину лековит?« — Умиј се водом из потока! — шапну јој. — Прогледаћеш!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед руде. Поклони своју биљну мудрост дану. Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Отуда је природна ствар да је нпр. нарочито лековит онај лук који је био уплетен у венац од ивањског цвећа, о Ивањдану (ЖСС, 133), или који је проникао кроз змијину главу
У венце уплићу и бели лук, који је после лековит. Плетући те венце, певају овако: »Ивањско цвеће, петровско, Иван га бере те бере, Мајци га меће у крило, А мајка Петру
добијено на тај начин држи ‹се› да је лек од пробади и главобоље (СЕЗ, 14, 71). И иначе се преображењски с. сматра за лековит (СЕЗ, 16, 431). С. је познат и у љубавним враџбинама.
, 391). Има значаја у бајању и народној медицини. Нарочито је лековит ч. убран у Међудневице (СЕЗ, 19, 13), и на Крстовдан (иб., 65).
(СЕЗ, 14, 109). У народној медицини употребљују се и ш. плод и дрво. Плод се бере у Међудневице, и онда је лековит (иб., 10). Гранчице од ш. употребљују се при »отварању« болесника (иб., 297). Коштице од ш.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ИНОРОГ Тај, што се звер индијски зове инорог, рог му је лековит. Такву у себи своју силу има, те од горке воде слатку чини.