Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
који је био онакве форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ни Лекса ни њен брат Јосиф нису надгледали паланачку гробницу. Али је општина ипак, само као пробала рећи: да се та напуштена ра
Али је општина ипак, само као пробала рећи: да се та напуштена рака мора прекопати. Тек пошто нестаде Јосифа, а Лекса, последњи изданак породице, сасвим задивља, општина као дохвати енергично ашов и будаке, као кидиса на гробницу.
Надживела је изумрле Влаовиће Лекса, Лександра Влаовићева, у године зашла неудата сестра последњег нежењеног Влаовића који је носио лепо библиско име
Претстављала је Лекса сама собом ранију снагу и поноситост Влаовићâ, и све чудаштво последњих Влаовићâ. Као што је за живота Јосифова
Нису никада ценили жене, и нису разумели да је у Лекси не само жена него и човек... Могла је Лекса с поносом бити последњи Влаовић!... Боже Господе!
Тако некада од Влаовића остаде само Лекса, а од праве Лексе само фитиљић....” Прадед Лексин и Јосифов, Корнел Влаовић, види се и по имену, већ се родио као дете
И ти канда спаваш!... Име нам се више не држи! — виче Лекса. — Ја најмлађа треба то да вам кажем! Име Влаовића треба спасавати и за њега радити...
Али му је Стефан Влаовић још подрезивао нокте: — Да не гребеш жицу, и да јој боље нађеш оно место где пева. — Кад је Лекса оставила клавир, Јосиф је прешао на клавир, и ту доиста далеко отишао. Звали су га по околини, и у варошицу да свира.
А после, седи за клавиром читаве сате, и свира чудесно, и истински све што хоће, и све што је за клавир написано. Лекса је задивљала. Матери је помагала у домаћем послу, али без воље. Њу је разапињало нешто друго.
По неком мушки јаком нагону осећала је она некадашњи ранг Влаовића, и скоро презирала оца, па после брата. Борила се Лекса са својим карактером.
Толика грмљавина, а никад капи кише... Не знам како и ви, чика Авраме, не осећате шта је с нама. — Преживела је Лекса у самој својој породици два тешка сентиментална пораза. Некада је свога касније презираног оца, лудо волела и ценила.
Али отац тај ју је извадио из школе, и, затим, очигледно је било да отац Јосифа више воли и цени. Волела је Лекса некада брата свога можда још више него оца, лебдела над њим, окруживала га нежностима, хвалила се њим.