Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
„И овај камен земље Србије...” ЈАГОДА: Пусти сад тај камен, оћу да прођем! (Излази) МИЛЕ: Код њега улазим без лектимације! Њему је астал препун телефона, па артије, све сами материјали, и то умножени, шапирографисани!
МИЛЕ: Који мој? СТАВРА: Онај са говорнице, што преко њега пролонгираш, и што му улазиш без лектимације! ИКОНИЈА: Друг Вилотијевић! МИЛЕ: Мој, због чега мој? Шта тим оћеш да кажеш?