Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 137. Платно б’јели Лелија дјевојка На камену спрама Сарајева; Пуче камен надвоје, натроје, И утону Лелија дјевојка.
“ 137. Платно б’јели Лелија дјевојка На камену спрама Сарајева; Пуче камен надвоје, натроје, И утону Лелија дјевојка.
жице по путу губио, А терзијан у воду бацио; Терзијану тихо говорио: “Пливај, тони, златан терзијане, Како моја Лелија дјевојка!“ 138. “Зора зори, петли поју; Пуштај ме, душо, да идем!