Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... и опет погледа нада се. А звезде трепте мирно, лениво... Он осети нешто тешко на души. Неки глас прошапта му: — Ти не смеш вршити дела божја! Он даје живот, он га и узима..