Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Боље истерај!... Ах, терај у обор — стоку му погану! Паја скочи незграпно, па поче климати — бајаги трчи, вичући лено: — Уша! уша! — Боље, море, боље!... Горе уврх њиве!... Ено их, потрчи, море!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко је жалио Турчина. Обојица дуго ћутаху. Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима... Наједаред запита: — А како живе поп и кмет? — Као браћа. — Би ли се они могли завадити?
Оп је ишао тромо и лено... И стиже кући. Радени људи пано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. Отац његов, који ништа не
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева, и после креше оцилом у трŷд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику; а
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Премештајући се затим, лено, с ноге на ногу. Трифун је био међу њима најстарији, по годинама, и најсиромашнији. Био је то човек глават, космат,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Откако је настала берба, ноћ се не зна. Ма које доба било, а чаршија закрчена колима грожђа са села. Око њих лено и дремљиво стоје сељаци, ишчекујући купце, механџије, и, увијени у дугим гуњама, с дугачким штаповима, „останима“,
Чак до мене допире његов истрошен, али још топао глас и последње речи једне те исте песме му: А ја сам ти, Лено, болан, болан — нреболан! А крцкање товара на друму све јаче. Већ се неки, који су обрали винограде, враћају кући.
Ако сам зел срма-колан, Като колан да се вијем, Око твоја снага!... Кликну мој отац: Што си, Лено, на големо? — Барем да си од колено?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли кут, сави се лено под свилен скут.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Гонећи весела стада Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, А његов космати пас, подвивши репину лено, Корача упоред с њим. Копрена дубоког мира Увија поља и равни.
На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пана, Кад вихор налети јаче он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и опет спокојно сања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
ТАМО СЕ ГИНЕ Наређено је устајање у један час по поноћи, а покрет је заказан за четири часа. Људи су се лено протезали и једва вукли уморне ноге. Ноћ је била мирна и пуна звезда.
— Поручниче, где су вам људи? Командир се нервозно окреће и шаље ордонанса да истера војнике из шипрага. Извлаче се лено, закопчавајући полако одело, као да не чују вику команданта пука.
Требало је Александар да ме смени, али се тешко будио. На ногама смо већ два дана и две ноћи. Диже се најзад лено и млитаво, мрмљајући неке псовке и помињући свој псећи живот. Смркло се много раније.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А да је шутнуо — е, вала, шутнуо је! ГДЕ ЈЕ ЦИЦА Јутрос рано кад је топли дан осванô И сунце лено пошло према крову неба, Рекла мама Цици: „Иди полагано Код Мите пекара, купи нам хлеба...
Касније, може ко хоће, Па и онај ко неће! После се расцвета воће, Олиста лено дрвеће, И друго — боље их не број! Ал само је коприва херој.
СТАРИНСКА ПЕСМА Далеко, иза седам брда, Где река успорено, лено тече А сунце напаса шарена крда — Далеко, иза седам брда, Увек је тихо, увек је вече.
шумно, И све сам негде већ срео: Празно двориште, котар, гумно, И под сунцем снег врео, Трен сјаја у ком се дотичу лено Врабац, ветрић и сено.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Та препуна ћутања у санкама што се лако заносе и јуре, та ћутања по којима бије меки топот коња, фијучу бичеви, лено лете гаврани... Мајка. Ситне, сетне очи. Само њима говори. А увече се са оцем могло и о књигама причати.
да пређе преко буњишта и снега црног од воде којом су прали џезве за каву, гледао је: „Орач“ је пресито, нагојено и лено бацао измет до самог прага широких и ниских врата и гурио се под кровом таласавим, тешким од снега и ћерамиде, кровом
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гонећи весела стада, Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира; А његов космати пас, подвивши репину, лено Корача упоред с њим. Копрена дубоког мира Увија поља у равни.
На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пања; Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред, и опет спокојно сања. В.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Варош се буди... Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав. Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.
— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... — А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку. Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече ! — Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица.
Краков, Станислав - КРИЛА
За војничким корацима вукли се лено уморни облаци прашине. Горе више њих, врх бежичне антене, струјали су далеки таласи, и као у поздрав носили вести о
– Дижи се! Ознојена тела дизала се лено, и забацивала гунђајући на уморна плећа сав терет ранаца и спреме. Руке су биле троме и нису отресале прашину са
Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима. Кроз црне шуме лутале су чупаве мазге, а коморџије су ишле лено за њима режући тисове штапове. Преки суд је био образован.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ја сам, твој Главаш!... С пута доходим! С сунцем сам журну трчô кошију, Ко ће на конак пасти раније? Па сунце, лено, ено, застаде! Четир’ је копља изнад планине, А ти још чекаш?...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Гонећи весела стада Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, А његов космати пас, подвивши репину лено, Корача упоред с њим. Копрена дубоког мира Увија поља и равни.
На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пања, Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и опет спокојно сања. 1889.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
спава цела посада, сем стражара на катаркама и на торњевима лађиним; и сами веслачи су задремали, па у полусну мичу лено и неправилно своја весла. Лађа се скоро не миче с места.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Јесте ли бар онда размишљали? — Нисам ни тада. — Зашто? — Па била сам млада и лепа. — Сасвим, сасвим! Али, госпа-Лено, отад је прошло много времена; прошла је и младост и лепота и ви сте, по свој прилици, имали често прилике да
А увече легнем, пребацим покривач преко главе и кажем сама себи: е 'ајд' сад, Лено, мисли о тој и тој бризи. И почнем лепо, а тек мисли наједанпут пођу у раскорак, скрену и оду на деведесет и девету
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Покрај пута беше једно село. Оџаци на кућама пуше се и дим се лено протеже право у висину. А у кућама је сигурно топло, угодно, и мирише јело... Да ли наши имају топлу собу?...