Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 177. Ја посади виту јелу, Виту јелу на камену, Па оставих лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје драго, Јела ти се разгранала,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко доцне устаје, и обојака му нестаје. — Лако стани, брзо ступи. — Бог даје тежаку, а не лежаку. — Лену тежаку миши семе изједу. — О труду жито роди а о муци гроздови висе. — Ништа није боље од добре воље.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Знање, вештина, штоно се мудрост назива, она је свему мати; беседи и свакој справи. У злу и лену душу не улази — вели се — мудрост. Тушта имена вешта мудриња у себи има.