Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— очајник — да му се браћа никад више повратити неће, кад је то све прегледао, окрете се мени: — Икона по себи није лепа, није ни средње изведена, али ономе који је дуге дане и ноћи у мрачним сводовима влажних градова проводио, е, томе
После ме помилова по образима, па ми умиљато, чисто тепајући, проговори: „Грлице, ала си лепа!...“ Осећала сам како му рука на моме рамену дркће... Ја сам сва претрнула, учини ми се као да ћу оног часа пасти.
све страсти женскога срца гореле, на беломе лицу заталасало се танко руменило, а на уснама лебдео је блажен осмејак. Лепа је!... мишљах у себи... — али има нешто на њојзи што није лепо, што ме одбија, што ме туђи од ње...
После сам чуо како шкрипнуше врата од архимандитове собе, и мати и њена лепа кћи уђоше пажљиво у собу. Мати је, уморна, села на миндерлук, а Стана, као у својој кући, премешташе по асталу на
По кроју њенога стаса, по цртама њенога мршавога лица, могао си судити да је некад била лепа, али сад изгледаше као сенка: очи упале, једва си у њима могао видети и сенку од некадашње светлости, лице мртвачко,
1875. КОМАДИЋ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА ПРИЧА ИЗ ПАЛАНАЧКОГ ЖИВОТА Лепа ти је то ствар, тај швајцарски сир! Ја, откако га знам, радо га једем, а још га радије нашим неготинцем заливам.
Знам да ће вас питати: да л’ је још лепа, млада, свежа, сјајна? Да л’ јој се још милијуни клањају, као пређашњих векова? Да л’ гину јунаци за њу?
дланом својим хтео сунце од света сакрити, а моја љубљена једнако са сунцем сјаје; јест, сјајна је она, божанствена, лепа сестра сунчева, владатељка кугле Земљине, а дивно јој је име: СЛОБОДА Ви велите да тога имена и нема у календару.
Кућа му је, некако, сама за себе на пустоме брдашцу. С леве стране поток, а десно лужина... У Николе лепа снаха, још чудније! — Па, вели, откако сам њоме оженио сина, нема вечера а да ми не дође...
Она је гледала и у Стојну. „Лепа жена!“ — мишљаше у себи: — „али шта ће он са женом? Зар нема девојака?“ Тако она стоји поред кола и мисли се...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лисица оњуши месо, притрчи под древо, и почне хвалити врана говорећи: „Мили боже, красне птичице! Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!
Но, са свим тим, благодарност је | лепа добродјетељ и рађа се из благородна срца. Погрешке ближњих наших ваља заборавити, јер смо сви погрешкама подложни, а
Не знамо какова нас прикљученија јоште на свету чекају. Лепа је она Теренцијева реч: „Номо, сум, нихил хумани а ме алиенум путо: Човек сам, свашто ми се може догодити.
” Умерена љубов похвале и разумна жеља славе и лепа имена божествени су дарови, природно усађени у срца наша, која кад се разумно управљају к свакој благородној,
Учтивост, кад происходи из доброхотна, человекољубива и благородна срца, лепа је, красна и општеполезна добродјетељ; а кад излази из худа, притворна, лукава и лажљива срца, онда је и сама згадљива
„Ко се одвећ хвали, они се завали," — лепа пословица! Хоћеш ли да познаш, вели, ко је будала? Ко се хвали са својим истим будалаштинама.
и лисица Рис састане се негде са лисицом, пак нама' почне о својој кожи говорити, дичећи се и поносећи каква је лепа, глатка и шарена! „кад год дођем” — каже — „на који поток за напити се, не могу доста да се нагледам моје красне коже!
А без тога, колико је она лепша, толико горе за те! Моја нити је лепа нити шарена као твоја, но ништа мање сваки ми час глава на концу виси, а ради шта? Ради коже!
Она је девица управ ле|па која је разумна, трудољубива, вредна и поштена, и која жели само једному лепа да буде, но лепа и у самој старости; а ово лепота не даје, но взајмна љубов, света верност и добродјетељ.
Она је девица управ ле|па која је разумна, трудољубива, вредна и поштена, и која жели само једному лепа да буде, но лепа и у самој старости; а ово лепота не даје, но взајмна љубов, света верност и добродјетељ.
Чесној и разумној жени нико јој није добро дошао који јој дође улагивати се, говорећи јој да је лепа, и пред њом посмејавајући се другим женама које ту нису.
Овде се допада једна лепа арапска историјица. Баш кад ми паде на ум, казаћу је. Један пустињак дервиш, именем Абдул Ибраим, пође из Анатолије на
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И бист скупо жито: пшеница 100 ока 18 гроша а кукуруз 10 гроша. То време бист лепа зима. Ово сопственоју рукоју подписа Хаџи-Рувим”.
Баш је лепо погодио коме је послао бурунтију. Посекао ми оца, па мени кнежи; лепа памет!) Ми останемо при првоме искању. По многом разговору и цењкању, веће Турци кабулише, изнесоше 50.
(Тога смо Аврама слали у Тријест, те нам је испросио од Срба у Тријесту око 2000 фор., и то је онда лепа помоћ.) Туна, како смо умели, радимо, а све се надамо кад ћемо Београд узети, да и тамо четврто преселеније синода
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана. Хеј, хеј, баш незгодно! А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа... — Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош! — А! Знате шта?
— Ама, окани се ти спрдње, Дашо! Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај
Па и отуд му пада лепа парица. Да је ко други на његовом месту тај би, маже бити, већ одавно начинио леп капитал и окућио се.
— обредну се писар. — О, о, гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! — А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. Одмаче момче даље.
— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. — Два јесу, ако не буде и више. — Лепа пара! — Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема.
— Газда Никола, опет, одвојио се у побочну собу са својим људима па уз чашу лепа вина бистре политику, оглашујући да је сваки »бунтовник, издајица, изрод« итд...
'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...« А сиромах сељак пролази као кроз шибу. — Еле, у таку једну болту стаде на занат тај мали Мојсило Пупавац.
'Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето!...« и већ што год има могућих термина у својти човековој —
Адвокат гурну Мојсила прстом и шапну му преко рамена: — Видите ону девојку! Како вам се допада? — Лепа! — одговори Пупавац снебивајући се и упијајући уснама на то.
— Што се тиче на прилику — окрете се сад поп црквењаку који се чудио учитељевој мајсторији — баш лепа ствар! И ја ћу да пробам да напуним коју. — Не би ти то умео, попо — рече учитељ Грујица осмешкујући се.
Поп, загледајући кљун и канџе, рече: — О, па ово би, што се тиче, и човеку, на прилику досадило!... Него баш лепа ствар да стоји тако у соби. Вредно је, што се тиче на прилику, да човек има тако ретких ствари.
— Никад, господине, далеко им лепа кућа! — одговори Симица, а намешта нешто по колима. — Не да ти ђаво седети с миром...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Таква је Мачва данас. Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!... Она је богата цура. Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.
Она је богата цура. Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода. Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...
Све што ти он рекне - речено је. Он никад није луду реч изустио. Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац. Савете је давао озбиљно, укоре благо... А свакад је говорио истину...
Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... Овако је он опаснији. То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова. Што ми се улагује?...
И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... Јелица!... Та лепа девојка!... И она ће бити његова!... Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!...
Него бег. Путује Сали-бег са пратњом. — Има ли их колико? — Дева вели до двадесет. — Ту ће бити лепа ћара... Шта велиш ти, Сурепе? Суреп само слеже раменима. — Данас ћемо видети колико нам Станко вреди!
Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин... Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...
Ноћ је била тиха. Бахат њихових ногу одјекивао је. — Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. — Лепа! — рече Ногић. — Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... — Сад ћеш и више.
Изгорех! Суреп ништа не одговори, али му више не даде. Заврзан погледа нада се: — Господе, да лепа дана!... Али, лов је још лепши.
А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица... Па Јелица... та храбра, лепа девојка!... Срце му је играло од радости!... — Помисли, бабо!... Сад, о Илину дне, равно шест година!...
За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... — Станко, рано моја!... Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га..
смрт! Ако! Зар зато треба плакати? Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи? Нема од тога ништа, моја лепа бако!... Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!... Погледам само, а моја баба преда мном!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.
снага, и занеми вера, Док жеђ тамног срца постаје све већа; Тад видиш да често, колико и срећа, Вреди једна топла и лепа химера.
КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ Пријатељу др Војиславу Д. Маринковићу ЦАРСКИ СОНЕТИ ЦАРИЦА Ти си лепа наша царица у круни, С десет дубровачких пажева; и греје С тебе сјај драгуља што донеше пуни У Котор бродови с
РУКА По мраморним степеницама које силазе у море, окружена народом, лепа жена Победиоца чека повратак у луку његове галије са пурпурним једрима.
И у тој радосној и дивљој игри, она разби огледала. А када је разбила та огледала, није више знала каква је, је ли лепа или је одвратна. Јер је у помрчању тих огледала нестала и она сама.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
дижи се! Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. Одмах се дигнем. Кака је била мама! Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! Причала ми је много.
— и ја поскочих вратима. Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно!
Први петли запеваше, први весници новога дана и живота. Аноци се никад досад није њихова песма учинила тако лепа. Ђеда се диже, отури губер, прекрсти се, подави ноге пода се, па оста сам у мраку, седећи на кревету и претурајући
Боже мој! Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напослетку и поглавито ти сам? Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота. Па њена родбина — хајде мајка и боже помози, али лајтнант! А ти знаш да сам престарео за ексцесе.
Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа. Нисам ништа даље говорио. Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, остасмо само ја и она.
Из тога шала провириваше јој лице као из неког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа. — Да се вратимо? — питах ја. — А што? Она смакну раменима. — Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?
Она је имала исти црни шал око главе. Ја сам јој непрестано гледао у очи. Била је лепа као вила Ја не знам кад сам је научио српски, она је говорила српски и ја сам говорио српски.
Знам само да је почињало једним сном, и у том сам сну отприлике нацртао како сам ја заволео Немицу која није лепа, која је пука сирота и којој су већ двадесет и четири године.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Добра парохија је — боже ме прости, кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: »Ко пре девојци, онога је и девојка«; — заврши поп Спира и погледа га значајно. А био му се јако допао.
— додаде г. Пера. — Та, но, но! — Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже
Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку. Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а међу цвећем два кавеза са
« Ах, какав би то красан пар био да се узму! Он леп, висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај боже кад
Казала је да је висок, леп к’о »фире«, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што, а он гледа у земљу.
поп-Ћириног и поп-Спириног села ниједну, ни написану, заповест божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену. Лепа је недеља свуд на овом божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша недеља него у селу.
Лепа је недеља свуд на овом божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша недеља него у селу. У селу се још у суботу после подне опажа да се
Растадоше се љубазно, и оде свака својој кући. Ах, како је лепа недеља у селу! Лепа од ранога јутра па све до понедељника ујутру.
Растадоше се љубазно, и оде свака својој кући. Ах, како је лепа недеља у селу! Лепа од ранога јутра па све до понедељника ујутру.
И он се радовао недељи, а особито ако се десило те је недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу, сламни
! Доћи из Карловаца, из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине! — Ах, госпођице, овако лепа околина (па показа на њих две), коме да се не допадне!? — Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.
— дрекну Јула на њ, склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу. — Е, лепа парада! Вас треба да је срам, а не мене! Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Била је сува, као спечена а још млада. И да јој није био спреда јако нарастао врат, гуша, била би и лепа. Па и овако, кад се повеже шамијом, пребаци је преко врата, те јој се не види та нарасла гуша, изгледала је доста лепа.
Па и овако, кад се повеже шамијом, пребаци је преко врата, те јој се не види та нарасла гуша, изгледала је доста лепа. А нарочито кад је насмејана те би јој се видели њени здрави, бели зуби.
Турци, да би је уграбили, све јој поубијали. И тад се по њој могло још да види како би она заиста постала лепа, само да је није то, тај ужас, као пресекао, те се од тога она као искривила, сасушила. Била је ситна, мала...
Она била млада, лепа, и како остала удовица, још више се пролепшала, набујала а онако сама у свој великој, богатој кући преварила се и
И, да није оне колије, не би могао човек да га гледа. Али та колија на њему, некада лепа, сигурно кога богаташа, ублажава. Сви га познају. Прилазе му.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба је са својом фуром стигао у виноград. Ту му се сад цела романтика развила. Красни виногради, лепа Савка пред очима! Он је већ са својим срцем сасвим начисто.
Сад би се баш упркос заљубио. Љуба је имао каталог од свих девојака у околини. У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде. Љуба дâ оправити кола и арњеве, па иде у С.
Има сесију земље и виноград. Оца нема. Милена Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б., баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла. Има три хиљаде форинти сребра.
— А шта то читате, фрајлице? — Читала сам од Дима „Драј Мускетире“. — Шта су то ти мушкетари? — О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман! — А ви само немачке књиге читате, а српске? — Српске?
Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор. Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега.
Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка., а умиљата Милка. Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј.
— запита га чикаГавра. — Не знам још ни сам како. Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа. — А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?
Сутрадан разиђу се. Љуба се срдачно од Јулке опростио. Кад дође кући, почне озбиљно да се мисли. Није шала, тако лепа девојка и две хиљаде форинти! Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова.
— Молићу, ја сам само господар. Но, кажите ми, како је тамо у Бечу? — Ах, у Бечу! Тамо је лепа опера, па театри — комифо! Па какви штуцери! Нема ниједног без фатермердера, а то тако елегант стоји!
— Шта је то, фрајлице? Како су лепа писма — ваљда су љубавна? — Дајте таки натраг писмо! То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!
— до гроба веран Љуба Чекмеџијић Кад је фрајла Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође. Мисли, не зна шта да ради. Тих дана Чекмеџијић оде у В.
Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш шуштала би; зуби рђави. Фрајла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кажем вам: још дете. Истина, лепо је развијена, пуна, а лепа, лепа као уписана, само да је видите... шести разред гимназије. Ох, Боже, проклета и та гимназија, и кад оде на те науке.
А чим је она замакла, на вратима се појавила нека друга жена, висока, лепа и дражесна фигура па је лако поздравила главом не гледајући ни у кога и заузела оно празно место жене која је изашла
Африка
Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни. Варош европска, мање лепа од Казабланке. Прашина. Хотели огромни, тамни, дугачки, са чардацима као у Приштини. Пошта џиновска.
Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела. Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа.
Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији. Њина тела, необично лепа, постала су скоро филигранска у својој мишићности и пластици; њини ликови су одвише мисаони.
У трему судови у којима превире пиво од проса и меда; у двор ишту бели коњ краљев, кога држи његова кћи, изванредно лепа и стасита девојка. Она је сасвим гола и једино се ђердани укрштају између њених ногу.
је све у ствари шала, иако никад нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане ипак онолико лепа колико је сад њена сестра.
У дворишту главна краљева жена, крупна четрдесетогодишња црнкиња, још лепа, седећи на прагу чисти неко семење. Жене љубимице су у нарочитом дворишту и краљ одлази да их доведе.
за један франак; плата једнога „носача“ на дан је двеста четрдесет кориа; једна кокош сто педесет; једна жена млада и лепа око четири хиљаде кориа што није ни 350 франака). Цена кориа ипак није свуда једнака.
Фам Бобо нон бел, фам Бауле тре бел (жене Бобо су ружне, Бауле су врло лепе). — Моа тле бел (ја сам врло лепа)! Ујутру, лаке измаглице које се дижу изнад Бобо Ђуласа.
Како ћете се ви осећати дивно тамо са оном младежју која је и стварно лепа и која стварно непрестано пева. О и плаче!
Тамо је боље! Тамо има једна што је врло лепа! Ако већ хоћу да дам новаца онда би они волели тамо!“ Прелазимо. Негро се стиди и иде поиздаље за нама.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Е, де, де! (Гумари, што ниси узио тако лепо новац, па да даш мене, да правимо лепа шпекулација). ЈУЦА: Тај диоген, може бити, да није био ожењен, па је могао чинити што је год хотео; но ја сам ваша
) ЈАЊА: А господин нотариус нећи да си дуго бави! (Проклето Ево, мора да ти дјавол носи!) МИШИЋ (Јуци): Кад ме тако лепа госпоја нуди, не могу одрећи. (Седне.) ЈАЊА (узме и сам столицу и тако седне да је заклонио Јуцу од нотароша).
Господин нотариус, то је добра шпекулација!... да купим више коњи, па да и гоим и после колим Каква лепа профита! МИШИЋ: (Овај је луд!
Господар нотариус, ви сте паметно муж што сте ми једна лепа шпекулација казали. Ви мора бити да сте Грк. МИШИЋ (смеши се): То може лако бити. ЈАЊА: Е, што сум казао?
Кад проћим преко Атина, да вас пишим у вивлиотека; и кад си вратим из Америка, да вам донесим једна лула, турска, лепа, и за моја Јуца шешир. ЈУЦА: Не знам ја кад се вратите, него ви мени сад да купите.
МИШИЋ: Болест у оваковим случајевма не екскузира. ЈАЊА (узме га на страну): Оћите да ми пустите, да добиети једна лепа јабука од мене? МИШИЋ: Не смем, кир Јања. ЈАЊА: Да вам дам пет форинта. МИШИЋ: Оставите се ви тога.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Била је то жена тамних очију, а обрва сраслих над очима, оштра носа, и црвених, пуних, усана. Била је лепа, али су њене пријатељице имале обичај да кажу да, због оштрог носа, личи на тицу.
Једна наказа, тај Гарсули, требао је дакле да дође, да га сети те жене која му се сад, у сећању, чинила тако лепа и добра. Сећао се како га је и на самрти гледала, ћутке, са сузама у очима.
То је у то време била врло лепа, имућна, чувена девојка за удадбу. А спремљена, као да ће за швапског ђенерала да је удају.
селидба у Росију постала предмет свакидашњег разговора, у фамилији Исаковича, брак Трифунов почео је да се квари и та лепа жена кварила га је, хотимично.
Божичу се, изгледа, од почетка, био допао. Наметао му је, и своју жену и ћерку, а та жена је била врло лепа, а та ћерка је била узрела рано.
Госпожа Монтенуово, међутим, још увек је лепа. А велика протектриса, њеног Божича. Божич се на то љутио. Кад жена мужу нема да пребаци ништа друго, она га, каже,
Брбљајући, госпожица Текла, онда, поче да заступа мишљење да Исакович мора бити одличан, на коњу и врло лепа појава.
Рече јој да јој се диви, како је паметна, како је порасла, како је лепа, како мора бити понос родитеља, и прочаја. А она му одговори, дрско, да она није дете, и да и она, као и све њене
Чинило му се да је далеко, у пролеће, у неки лепи пролетни дан, отрчала. Била је лепа. Она је, међутим, кад стиже до неког јарка, горе, легла у траву и задихано, тешко, дисала. Ваљда уморна.
Госпожа Евдокија га тек сад, пред вече, поче да запиткује о том каква му је била жена, је ли била лепа, и црнка, или плава? Како то да је смерт задеси, приликом порођаја?
А кад је Ђурђе покушао да је ућутка, љутито, Павлова млада исприча како је њена баба, богата и лепа Петричевичка – за којом је лудовала цела Славонија – имала, са својим мужем, осамнаесторо, а умрла за њим, у року од
А пас, кад виде, и познаде, ту руку, приђе јој и наслони на њу своју њушку. Осетио је, ваљда, да ће та лепа, нежна, рука, ускоро, бити у гробу, па је над њом пролио сузу.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Да ли постоји, ил’ не постоји? Углавном она се мене боји. АЖДАЈА СВОМ ЧЕДУ ТЕПА Наказице моја лепа! Оставићеш своју мајку, и отић’ у неку бајку, Јешћеш луде као репе, најмилији мој акрепе, Шта ће с’ тобом
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АЉОША: Да! ПАВЛЕ: Чини ми се да сам је видео једанпут кад је долазила к вама на грађевину. Колико се сећам, лепа и пријатна женица. АЉОША: Она мене оставила. ПАВЛЕ: Напустила вас? АЉОША: Да.
Чисто, тешко сребро! СПАСОЈЕ: То може да буде лепа ствар. ВУКИЦА: Па зашто сам ја потребна? АГНИЈА: Нашла сам три гарнитуре и три разне јувелирске радње, па не знам за
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Бароница је певала песму о бродићу који није никада, никада запловио. Била је то дечја песма и била је лепа. Изнад јабланова више није било сунца и небо је било зелено као јабука, а на реку се спуштала хладноћа пуна светлих
- Је ли бар лепа та Туркињица, Слободане? - окренула се према мени и не приметивши да је Тимотије одгурнуо тањир. - Личи на тебе, мама.
Била је танка и без облина, оних какве је волео Рембрант, мислим, али је била лепа и слободна као што је слободна и лепа риба у мору, или птица на небу.
Била је танка и без облина, оних какве је волео Рембрант, мислим, али је била лепа и слободна као што је слободна и лепа риба у мору, или птица на небу. Читаво тело ме је болело од лепоте, а око нас је био благ и златан дан раног лета.
Без стида, на врховима прстију, улазила је у воду. Сада мислим да је то због тога што је била лепа и није имала чега да се стиди, и није се ни стидела.
Гледао сам је и у том тренутку изгледала ми је лепа, онако како вам понекад известан пањ у шуми изгледа леп. Вероватно сам, ипак, луд.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Варош У. лепа је варошица, крај Дунава. Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код
Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.
која је јектичава, ама за никакве новце, него ћу узети ма сироту, само да је честита, здрава и вредна, па ако је још и лепа, утолико боље. Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе.
— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. — А откуд би сад најбоље било? — Сада из Пољске, и то из Кракове.
Госпођа Сока, мада је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао.
Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.
Сели су за ручак. Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће. На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског,
У соби је био један бео глават мачак па се по соби шеће. Профит устане. — А да лепа велика мачка. Тај ’вата пацове, такав да ми је.
Профит је другу узео. Таквог зета неће добити. Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је. Катица се још није удала, а прешла јој прва младост. Избира, неће да се уда.
Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи. Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет. Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.
Па такав је човек, особито младић, општељубљен. Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао. Лепа својства за допасти се. И Шамика, такав младић, опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.
А рукавице ретко трипут да навлачи. Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици. Оставио је после себе леп спомен.
Црњански, Милош - Сеобе 1
– Треба да буде католик. Зар је могуће да то не буде, кад је то и царица? Лепа Царица. Царица која је сјединила у себи два дивна имена, Марија и Терезија. Име Марија!
Истина, она је тек сад била лепа, упаљена, при том угојена, бестидна, али зар нису такве и све друге са којима је он имао посла?
Не мислећи, као Аранђел Исакович, да је лепа као нико, она је знала шта вреди. Стопалом својим, које се њему чинило као у снажног анђела, она није била нимало
Са упорним ћутањем веровала је да ће је лекари спасти и да ће се опоравити. Наслутивши да више неће бити онако лепа и да ће јој, усред тела, остати та ужасна, отворена рана.
Ова топлота пролећа и ове воде сетиле би га њене младости. Иако је сва жута, ружна, збабана, њему би још увек била лепа. Носио би је на рукама од постеље до прозора. Волео је децу, па би љубио децу.
свиленим, шареним појасом, он јој је својим жутим рукама стискао рамена, која више нису била ни онако чврста, ни онако лепа, умиљавајући се, својим жућкастим очима и пљоснатим носем, голицајући је својом ретком брадицом, гуркајући је главом у
Немогуће му се чинило да она, онолико лепа, не буде красна, са својим грудима, плећима, куковима, коленима, бар дотле док се он сав не растопи од миља, док је се
Чуло се да је цео сребробогати Земун похрлио да је види на мртвачком одру, толико је то била лепа госпожа и толико је имала, и мртва, на себи скупоцених хаљина и накита.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
циљ љубавне магије постиже се тако што девојка чинима настоји да изазове жељене промене на себи самој (да буде лепа, привлачна, заводљива). Као последица ових промена она магијски постаје атрактивнија за супротни пол.
Девојка из Плашког, на пример, да би била лепа и за момка неодољива, када устане ујутру на какав светац, говори ову басму: „Ја се не умивам гором ни водом, већ
Да би речи погодиле свој циљ, да би изговорена формула била делотворна, она мора бити песнички снашжна и лепа. Ево једног примера љубавне басме која је истовремено и лирска песма необичне лепоте: „Добро јутро бел пеленче!
Пре свега, као што је већ речено, најлакше могу да се урекну лепа девојка или леп момак, мало, нејако дете, млада животиња, односно све оно што је незаштићено, младо, осетљиво и лепо.
692) — Каква мајка, онака и ћерка. (Вук, бр. 2036) — Обилата мајка, обилата и шћи. (Вук, бр. 3891) — У лепе мајке лепа и ћерка. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 460) — Дјелај колац као ти и отац. (Вук, бр. 1207) — Бог на небу, а отац на земљи.
За супругу, нарочито лијепу, међутим, народ нема много лепих речи: „Боље да је слијепа, но што је лепа“, „Која се често огледа, слабо кућу надгледа.
Изузетно су лепа, сликовита и упечатљива поређења којих су пуне наше народне песме: „Сину Милош у пољу зеленом / као јарко иза горе
наше народне песме: „Сину Милош у пољу зеленом / као јарко иза горе сунце“; „Пишти као гуја“; „Кука кано кукавица“; „Лепа као горска вила“ итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Једнога дана прочуло се да почиње савезничка инвазија. Инвазија— страшно лепа реч! Обе старе даме испекле су пуну ванглу уштипака од брашна које је требало да им траје све до краја рата.
И Јелена је била веома лепа, само мало од плача подбула девојчица, када ми је казала: »Изволи, уђите...« Она и њена бака Софија имале су само
Све те куће које су израњале из измаглице. та лица која видим у пролазу, ти зидови о које се очешала моја срећна и лепа досада из педесетих година, све ће ми то једнога дана сигурно затребати, али како да задржим све те призоре када тако
Сео је на ивицу кревета, држећи књигу у крилу. Било је петнаест до четири. – »Некад давно, у једној далекој земљи, лепа краљица је седела крај прозора у свом дворцу и везла.
утрчава Љиљана и једним окретом своје нове хаљинице разгрће завесу мржње што дели два завађена човека: —Јесам ли лепа? Обојица се осмехују: веома! То ти је живот, мисли Маки!
— Ове наше из брда много су укусније! Стварно, шта је са Тап-Тапиком? —Удала се... Има двоје деце. —Још је онако лепа? —Не. Угојила се. —Штета за Тап-Тапику! —Увек је волела да једе... —Ти, не?
), и то и са једне и са друге стране... Чим се једна палачинка испржи... —Још си лепа, знаш? —Зар? Чим се, дакле испржи, виљушком је издробити у истом тигању...
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу се владати по вашем савету. (Пође.) ПРОВОДАЏИЈА: Чоја за аљине да буде лепа, а не као што ме је један с овом преварио. Али сам га тако усрећио, свађају се као Цигани, то јест.
(Девојка одлази.) МАТИ (сама, код огледала, намешта се): Само да је какав честит младић. Девојка ми је у образу лепа, лако ће му се допасти, а нога се и не познаје. — Куд ми се деде човек? Нисмо се ни договорили како ћемо лагати.
ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, особито кад је место као код вас. Гледим, лепа се варош учинила. МАТИ: А ви нисте скоро овде били? ПРОВОДАЏИЈА: Има шеснаест година, то јест.
МАТИ: Што год заповедате, све ће бити. ПРОВОДАЏИЈА: Хе, хе, хе, и право је, каква је лепа прилика, то јест. Онако једног печеног ћурка с целером, то јест, а пријатељу, шта велиш?
ДЕВОЈКА: Дабом’!, кад нисте били лепи! МАТИ: Ајд бестрага; ја нисам била лепа, него ти с том ногом! ДЕВОЈКА (плаче): Сад ми се још подсмевајте. МАТИ: Но, доста већ, иди те гледај за довече!
“ МЛАДОЖЕЊА: Е, да! (Извуче једну карту.) „Колико година имате?“ ДЕВОЈКА: „Лепа је ствар тајну чувати.“ МЛАДОЖЕЊА: „Зашто каже жена: мој муж; а муж за жену: моја госпођа?
ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊЕ ДЕВОЈКА: Шта је тата тако викао? МАТИ: Од Марића нема ништа. ДЕВОЈКА: Забога, мамо, тако лепа прилика! МАТИ: Ја знам, ал ти се не да отац ни осолити. ДЕВОЈКА: Тако марите за мене!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
да за свог миљеника заинтересује оца, мрзовољног човека, уз то страсног гледаоца телевизије, што значи, изгубљеног за лепа и узвишена осећања.
Змај је један од последњих наших песника који је, посрбљујуђи, створио нека лепа, занимљива лирска делца. Приватносвојинска мерила ауторства и смешна тежња ка апсолутној оригиналности приморала су
Ако је надреалистичка техника разбила оквире и лепа сазвучја, у дечјој песми је Вучо поново дошао до извесног реда. На вишем, на највишем плану, тај ред се није могао
Деда Раде, та лепа праведничка душа, овако тугује за својом умрлом женом: И тако из дана у дан: дедове жалбе све су краће и безгласније,
Све је на свијету тужно и ничему се не види прави лик ни јасан извор. ( Пусто бостаниште) Земља је лепа једино као колевка за сневање нечег узвишенијег.
Деца, нарочито пред спавање, траже да им се прича о било чему, под условом да прича буде лепа и да се не прекида. Поповић приповеда баш тако, о било чему, али први захтев деце и уметности испуњава.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда. Но ова лепа слава наша пала је као жертва бесомучне навале турске. ГАВРИЛОВИЋ: Због нас сами и наше неслоге.
ШЕРБУЛИЋ: То је истина. СМРДИЋ: Па истина је да сте и ви Вла. Није ли вам отац говорио: „Лепа је времја!“ ШЕРБУЛИЋ: Мој се отац вас не тиче ништа. ЖУТИЛОВ: Аз иштенирт!
ШЕРБУЛИЋ: Ја ћу потписати насамо пак после нека траже, кад извучем новце. СМРДИЋ: Закрпа је лепа. ШЕРБУЛИЋ: Како да није, особито сад, гди смо толико страдали од проклети Маџара.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Србима је призната верска слобода и црквена самоуправа, и учињена им многа лепа обећања. У ствари, са великим неповерењем се гледало на те ратоборне досељенике друге вере, који су имали много свести
Његова историја није наука, но лепа, утешна и охрабрујућа слава народне прошлости, која народу треба да дâ снаге за борбе у садашњости и наде за будућност.
Но то је била само једна лепа намера: друштво није имало ни материјалних средстава ни луди за рад. Пошто га мађарска влада није одобрила, друштво се
Затим, Видаковић је својим јунацима давао лепа српска народна имена, која је раније православна црква код Срба била прогонила као паганска и замењивала их
1891. изишла је у засебној књизи његова лепа и дирљива сеоска идила Прва бразда. 1904. Српска књижевна задруга издала је избор његових приповедака (књига И).
То су била велика и лепа изненађења за српски читалачки свет, и нови писац је одједном избио у прве редове ондашње српске књижевности. 1886.
из сеоског живота, врло просте и једноставне, са мало радње и драме, са мало развијања и описа, у којима се налази сва лепа простота народнога причања.
СТЕВАН М. ЛУКОВИЋ Занимљива и лепа књижевна појава била је поезија рано преминулога Стевана Луковића (1877. до 1902).
је било много књишкога песимизма, младићке сентименталности и романтичарске реторике, али у којима се исто тако видела лепа осећајност, занимљива опажања и леп књижевни стил.
до 1898, заинтересовала се за локални живот, нарочито за турско женскиње. Ђул-Марикина прикажња (Београд, 1901) су лепа слика старога Ниша, у роду Сремчевих нишких приповедака.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та што их он и не одриче. Умео је вешто и да позајми од неког, а још вештије да га после скине с врата.
Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала. Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том
поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа. Лепа, бела, угојена, па те лепо гледа.
смех се осу по школи, умало и учитеља не заведе, те учитељ мораде сад брзо, као добар педагог, наредити да запевају: »Лепа наша домовино«, те тако, једном вештом педагошком досетком, спасе и себе и ђаке и наравственост у школи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ (1843, 21. нов.) НОЋ ПА НОЋ Леп је зоре осмејак, Леп је дана огрејак, Вечери је лепа шарна, Ал' је лепша нојца чарна.
Како га је раширила! О како је леп!“ Рече дете, па упусти, Утече му тица лепа, А мачка се за њом спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао мамо, удави је, Однесе ми тицу, јао!
Зорица је забелила, Двоје драги на носила, А сунашца види зрака Де и ладна прима рака, Девојка је на носила Тако лепа јоште била! Сунце наже на гроб сјати, Мисли да ће још устати, — Ох угаси сјајне зраке, Ајде, сунце, за облаке!
не може: Близу њега једно чедо бело, Сан је и то, мисли он зацело: „Сан је сан је —“, гледа, — „ал' опета —“ Та лепа је, прелепа је клета.
“ Тако рече детешце слабачко. Дете слабо момком ојачало, Момка жарке певе послушало: „О, лепа пева!“ рече пун весела; „О, певај даље!“ твоја беше жеља. И даље, брате, тада сам певао, Тебе млада жива забављао.
“ Зачу цура, затрепета, Ћаше утећ лепа, Ал' је веће врежа клета За ножицу шчепа. „Пуштај, врежо“, цвили јатка, „Пуштај, тешки јаде!
42. И веће посла види мог свршетак, Ка милом дому таки ја појезди; И веће види милени врлетак, Ди лепа тица мога срца гњезди, Већ кућâ знани угледа почетак, И горе диго ока дана звезди: У мрачност лепи зраци ти тонеду,
17. Ој квекере, ао фраче!... Кад вас видим, ношњо лепа, Одмила ми срце скаче, Јер ви чојку дасте репа; Што уделит Бог не може, Љуцка мудрост ту поможе. 18.
Та да свега баш нестане Што смозгасмо ми дојако, Само да нам вас остане, Ао квеко, ао фрако, Па нам оста слава лепа, Док под небом има репа. 19.
То л' је мајка дочекала? То л' је, кучко, мени фала?“ 125. „Стани, већ ми не умаче, Стан' да т' платим, тицо лепа!“ Мома јадна бегат заче, Ма је мати страга шчепа, Левом шчепа, десну диже: „На, ти!“ — У то момче стиже. 126.
ИИ Лепа л' беше, Боже силни, Па са тога сад и пати; Он угледа цвет умилни, За срце га силно вати, Те опружи белу руку, И
Да олакша слатку муку Утрже јој лепа пупка, Она тужна уздисаше, Ма с' одбранит не могаше. ИИИ Кâ сунашце он јој сину, Засени јој очи младе, Кроз
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Може и то да смири. Може и ружно време да буде лепо. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Јес, лепо, али за тугу. Лепа она бљузгавица, оно блато, онај мрак, раздани се тек у подне, а одмах почне и да се смркава?
Треба да будем тако обучен да се види да сам ја изнад тога! Разумеш? Биће то лепа слика! (Затамњење) ИИИ СЛИКА КУЋА ПИНТОРОВИЋА. БАШТА. ХАСАНАГИНИЦА: Значи — сутра.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она се није њега стидела. За њу он не беше мушко, човек, већ обичан свакидашњи створ. А беше лепа Тода! Не беше то бујно, крупно чељаде, као што су већином код нас, већ средње, нежно, мало и вито.
Била је то његова жена. Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. — Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега.
Сама је. Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа. И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.
Такви су они, Аничина браћа, били. Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена да свака ствар стоји на своме месту.
А свирка је била мека, дан топао. Први пут она осети — осети да је лепа, млада... И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...
А нарочито да одевањем (а имала је лепа, скупа одела од његових првих жена), држањем, намештањем, чишћењем куће није постидна од богатијих жена, којих је
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Тако зборе вилске очи, а у мене свирка точи, свирка лепа мени тепа: »Скочи доле, скочи, скочи! »Да те носе наша крила »где је врело сваког миља.
У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена. У томе жару ала је лепа! Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа. Румен пожара сећа те стида.
куцала була, дуго је нису братија чула, док није један из двора се винô, браву одврнô, врата одшкринô: „Па које добро, лепа хришћанко, ил' невоља која, млада незнанко?
попе се старац по трошним степенма, и опет наста тишина нема. Тишино моја, чедашце неба, ала си мила, ала си лепа, испод састанка ноћи и дана када те буди звекет ђердана, на меких груди, са грла мека када те буди умилна му
Ил' кад те уздах њиха дубоки разлежући се по јуначкој токи, ил' пољубац ситан када ти тепа слатка тишино, ал' си ми лепа!
— Ал' кад те кида, када те треска ужасни звекет окова тешка, када те јаук и врисак цепа — ал' си ми страшна, тишино лепа! Ал' никад још ваљда ниси била така ко сада испод шатора лака, Османа паше шатора бела, никад се још ниси тако отела!
Па што има силна блага краљ Рамсенит од Мисира, така блага нигде нема од Индуса па до Нила. Па што му је ћерка лепа, поносита Валадила, те лепоте нигде нема од Индуса па до Нила. Па како је воли бабо!
Оштрим длетом бола свога у блед камен реже лица, свако лице иста лепа Валадила од Мисира. Тако воли Минадире, тако му је љубав силна, те љубави нема више од Индуса па до Нила.
У храму се свадба слави, тих сватова више нема: Аскалонски цар је женик, а делила лепа нева. Чело ногу седе ,млади богињина лика света, до висине њихне једва жагор свадбе што доспева.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда га цар прими и стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више
Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа. Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала
Цар Петар имађаше врло лепу кћер да јој не бијаше пара у свем свету. Па што лепа беше али што беше велика радилица и вредна домаћица.
Тако и буде: кад се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити. Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: — Пошто?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА (Максиму): А да л би ти заљуљао дете? МАКСИМ: Није него да те метнем у кавез, па да ти само лепа јела доносим! МАГА: Е боже, брацо, па зашто не би којипут и дете пољуљали?
МАКСИМ: Али ти рече да си ми верна. СОФИЈА: И то би била лепа верност. МАКСИМ: Софија, тек што нису дошли из полиције да ме вуку. СОФИЈА: Ако си украо, ниси добро учинио.
НИКОЛА: Богами, кад је тако, да гледам. Сто дуката то је лепа закрпа. Да јој кажем, да се обуче, јер се неће ни сетити. Баш добро, вратила се. 5.
да се нашалим ја нешто, па да узмем дукате мојој. СОФИЈА: Верујем, али је опет до мужева сва кривица. Оће да му је лепа, па воли да узима новце на интерес, не жели да је лиши наниза. Верујте ми, да мужеви нећеју, не би се ниједна белила.
По мом мнењу добиће награду она, која је најлепша, јер код мушки то много вреди. Само нека је лепа, пак је сваки фали. СВЕТОЗАР: Видите како неправду чините одбору, а он је баш савесно ствар решио.
Тако се исто у математики учи да се екватор дели на 360 части, тј. степена. МАНОЈЛО: То мора да је лепа наука, шкода што је нисте учили. ДОКТОР: Земља освим движења око сама себе има друго око Сунца.
СТАНИЈА: Да што си је обесила? ЉУБА: Ето тако, да је лепо у соби. СТАНИЈА: И то лепо? ЉУБА: Зар не видиш како је лепа? СТАНИЈА: Видиш, кјерко, то је срамотно. Која девојка показује голе прси? А она је готово сва гола.
Па како си се очешљала, зашто ниси косу навранила? ЉУБА: Сад се коса више не врани. СТАНИЈА: Коса не може бити лепа, кад се не врани. ЉУБА: Може, мајка. Гле како је моја лепа. СТАНИЈА: Броћаста. — Ја видим, кјерко, што је у вас.
СТАНИЈА: Коса не може бити лепа, кад се не врани. ЉУБА: Може, мајка. Гле како је моја лепа. СТАНИЈА: Броћаста. — Ја видим, кјерко, што је у вас. Што је добро, то се не чини; што је зло, то се прима.
МИЛАН: Фала богу! ЉУБА: Ону фигуру јошт нисам научила. МИЛАН: Мало је тешка, то је истина; али је врло лепа. ЉУБА: Да видите само. (Почне по соби правити фигуре из кадрила.) МИЛАН: Па добро је. Само док се мало ослободите.
) Што се то тресе кућа? ЉУБА: Каруце, мајка, пролазе. СТАНИЈА: Што је то каруце? ЉУБА: Кола лепа од коже. СТАНИЈА: Па што тако трче? ЉУБА: Тако се иде на каруцама. СТАНИЈА: Да ти се истресе душа.
ПИЈАДА: Ста? ЉУБА: Удајем се. ПИЈАДА: Е, врага! За кога? ЉУБА: За Милана. ПИЈАДА: Ћеститам! Бас је лепа партија. ЉУБА: Је л’ даје леп? ПИЈАДА: Као уписан; благо теби. Одсад чу цешче да ти долазим.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
с пређашњим изданијама слаб кредит код женскога пола задобио; имао сам срећу сопственим ушима слушати како је гдикоја лепа господична свој удивленија достојни језик против мене пружила, али — ружа остаје ружа, ако ће нас двадесет реди на дан
Срам те буди! Ти си муж! Док нисам новце донела, била сам и лепа и добра, а сад сам неваљала, сад ти нисам по вољи. Гди су минђуше с брилијанти, а? За тебе је отмена госпођа?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и хвата партнера у потиснутом либиду, док је мојој бакути, некада, било довољно једно извезено либаде, па да буде лепа и тражена у огромним количинама. Стравично!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чуван сапун, или мило, распламса се уз кандило. Стишан ромор: пуцка штица као суха котарица. Лепа старост: жижи вера с луталице калуђера. (Жубори ли крај Дунаја родно биље родног краја?
У загрљај ми, Косиоче, крени. ИИИ Ти облик мој си - далек садржај ми. О Ткаљо лепа с разбојем у стасу, у шумно ткање сва времена сткај ми.
Први се гласне с травке небића: „Бићемо вечна кòштана бића.“ „Причекај само земља да зевне“ Седмице лепа! Стишај, успори пупољке журне: шум ће да крене с ливада Горњих, с липе у гори.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Је ли млада? АЛЕКСА: Она је жена од своји двадесет и пет година, но иначе врло лепа, и добре нарави. Тја! Мислила је нешто, али није могло бити. ЈЕЛИЦА: У чему?
Ја сам всјачески држао да му је супруга. ЈЕЛИЦА: То је врло добра госпоја. АЛЕКСА: Дивне лепоте. ЈЕЛИЦА: А, лепа баш тако није, јер су је богиње поквариле. АЛЕКСА: Да!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Довиђења дакле. — Довиђења, млади господине. Једна девојка која ради филе на ђерђеву врло је лепа. Цела породица је у вратима куће код које се секу двоје степеница.
— Жена вам изврсно весела. — Врло је јака. Она је и мати двоје деце. Старија има пет година; рећи ћете ми да ли је лепа. Коса јој је савим светла. — Волите много децу? — Деца су сатисфакција живота. — Нисам вас добро чуо.
Налазим само да је лепа. — Да се нисте повредили? Требали сте да викнете да вам осветлимо. Рекла сам дечаку да вас доведе горе са свећом чим
из Бургоса или Лериде, али ове две последње вароши из пажње не споменуше. Госпођа Марија, огромна и лепа жена, великих, црних очију, донесе сањиву Фереру на рукама; Изабела јој се држала за сукње.
И са колико разлога! Али отаџбина од њега не тражи да убија, већ да је воли. — Отаџбина је једна велика лепа ствар. — Ја мислим да је љубав за отџбину, као љубав било за шта, још много већа и лепша ствар.
Јесте ли видели како је лепа? Обукао сам се, увио девојчицу у мараму и отишао право у ноћ. Ево по овој истој води сам газио.
— Сагрера. Она је поред мене. — Сагрера, ако се мало нагнете моћи ћу разазнати ваш лик. Тако. Хвала: ви сте лепа девојка, Сагрера. — Не, ја сам ружна. — Лаже. — Јесте ли верени, Сагрера?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је у распону нашег јединог часа и нови часовник и древни оквир на рубу видика и песма која тренут чара лепа је старином али данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или
дакле природне силе међу којима сунце највише се јуначи а смрт ако је бог умро није ли то стога што је смрт лепа (шта сунце вечерас чека) иначе ко би га натерао да сиђе испод својих знања ниже од својих моћи у смрти се он
*** И први пут се видело да жене мру једна за другом као старе муње гасила се лица лепа на постељи на ливади на тавану и у цвећу на почетку шуме нису се више ни копала гробља она оставља кућу децу и
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ако вам то није довољно, ја умем и друкче да вас опоменем. МИЋА: Боже мој, боже мој, тако лепа девојка а тако груба.
МИЋА: Збиља, и мени то не иде у главу да та девојчица, која је ипак врло лепа, уједанпут сад постаје богата наследница, а ја да примим легат од две хиљаде динара.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако ...« »Рекоше да је много лепа и млада... Сад право из школе« помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.
Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?... Та ја сам млада, лепа.... ја морам бити срећна !
се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља.
Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља. Ова лепа вечерња шетња освежила их и упила нову снагу у груди им, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу;
А каква је то красна девојка и одлична учитељица. Пре две године свршила је школу. Сирота, нигде никог нема, а врло лепа. Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето... — Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
66. “Обазри се, лепа Цвето, мајка те зове.“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу свекрве.
“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу свекрве.“ “Обазри се, лепа Цвето, отац те зове.“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу свекрове.
“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу свекрове.“ “Обазри се, лепа Цвето, братац те зове.“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу девере.
“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу девере.“ “Обазри се, лепа Цвето, сеја те зове.“ “Нит’ се могу обазрети ни одазвати; Занесе ме коњ зеленко међу заове.“ 67.
68. Одби се грана од јергована, И лепа Смиља од своје мајке, Од своје мајке, и од свег рода. Врати се, Смиљо, мајка те зове, Мајка те зове, кошуљу даје.
78. Златни топи у град ударише, Лепу Мару у двор уведоше. Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, — Лепа Маро, јел’ ти жао бабе?
Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, — Лепа Маро, јел’ ти жао бабе? — Зашто би ми било жао бабе, У мог драга бољег бабу кажу. — Лепа Маро, јел’ ти жао браће?
— Зашто би ми било жао бабе, У мог драга бољег бабу кажу. — Лепа Маро, јел’ ти жао браће? — Зашто би ми било жао браће, У мог драга бољу браћу кажу. — Лепа Маро јел’ ти жао сеје?
— Лепа Маро, јел’ ти жао браће? — Зашто би ми било жао браће, У мог драга бољу браћу кажу. — Лепа Маро јел’ ти жао сеје? — Зашто би ми било жао сеје, У мог драга бољу сеју кажу. 79.
То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил’на недра.
То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. 81. Около двора јасење, У овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на
188. Ангелина воду лила, На воду се наклонила, Сама себи говорила: “Мили Боже, лепа ли сам, Лепа ли сам, млада ли сам, Још да имам црне очи Све би момке преварила, Ожењене раженила, Турчина би
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: ...путујуће позориште Шòпаловић! ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећну и чедну Амалију игра млада и лепа глумица, нада српског театра — госпођица Софија Суботић!
ВАСИЛИЈЕ: Пакујемо се, па мало да предахнемо. СИМКА: Лепа ноћ, мирна. Као да није рат... Знате ли куд ћете сутра? ВАСИЛИЈЕ: Још не знамо.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мара, коју је вереник био изневерио, упропастила се игранкама и сладоледима. То је била лепа, црномањаста девојка и дуго је тражила лека у санаторијумима Мерана. Долазила нам је у госте, тужна.
Кад би отворио врата, продерао би се: „Анџела!“ Анџела је била наша, врло лепа, собарица, и њен је задатак био да баруна, напитог, спусти у каду купатила. Барун би тамо певао док га сан не савлада.
Већ првих дана јесени, сва су та лепа, мушка тела била мртва. Мене је тај ађутант пука убацио у један батаљон који је требало да учествује у офанзиви на
и у рату, човек носи у себи дубоку чежњу за срећом, као да ће вечно живети и као да је будућност, крај свих грозота, лепа. Иако сам био блед као крпа од претрпљеног страха, ја сам из Сегедина пошао на ратиште задовољан.
Тај свет више нема ни кућу, ни домовину. Мало може да троши и на храну. Међутим, свако вече је у позоришту. Јесен је лепа и топла, и ми се купамо у Дунаву, у Крицендорфу.
После два‑три дана решавам се да идем и из Новог Сада. Маска, која ми се из перспективе романтизма, у Бечу, чинила лепа, чини ми се сад, у оштром осветљењу реалности Војводине, смешна.
Мени, сам тај факт нимало не би био сметао, већ и зато што је та несретница била изванредно лепа. Међутим, мој пријатељ Ранко Младеновић, Пироћанац, шаљивчина, узео је онда да ту девојку изводи у друштва.
Поздрављам сваког англомана, а подсмехнућу се и сам много чему француском. Али је Француска далеко, и, још увек, лепа. Немачка, и најидеалнија – а ње сад, сто година, не може бити – за вратом нам је, изгазиће нас. То је детињасто јасно.
Осим тога има једну моћ моделирања без анализе, која је врло лепа. Његове главе имају мир, вечност и тврдоћу камених, насмешених глава из брдских манастира са Хималаја.
да су ови анђели, са танким цеваницама, недостојни младости Богородичине; да је мистична страст само онда лепа кад су тела снажна.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
О ГЛУВОНЕМОЈ 39 МАРИЈИН ВЕО 42 СИРОЧЕ 44 ХРИСТОС НА ПУТУ БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ Лепа је и велика била она башта у коју је Бог увео прве људе кад их је створио.
крупним очима, питомим погледом — Чим они дођу, друштво се разгали, Све живне благом веселошћу редом: „Мирјам, како си лепа!... Дечко мио Како је питом!... Тако лепо гледа...“ И све би затим уздахнуле тио Што њима таку Бог лепоту не да...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу, и ту земља има врло лепа прихода, који троши на попуњавање дефицита што се нађу у касама начелних пријатеља, или на диспозициони фонд, одакле
— Мора бити нека врло лепа прича?! — Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа и увек се
— Мора бити нека врло лепа прича?! — Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа и увек се одликовала штедњом.
— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина. Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја
Све лепи наслови и лепа поучна садржина: „Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Знам, знам како ти је све'дно. А не би се љутио на Станицу? — Па, ако она вели.... — Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: »Љубили се два голуба, бели, бели....
Обоје буквално зинуше од чуда кад угледаше мој сребрн часовник. Погледаше се значајно, па ће тек госпа рећи: — Лепа антика из XИX века. — На шта се односи ваша напомена, госпо? рекох јој. — Та на ваш часовник из XИX века.
Насмејах се и пођох за њом у школу. Уђосмо у један разред. Једна лепа дама предаваше Историју српског препорођаја, — — тако називаху време од XX до њиног века.
Ту се створи доста разноврсних планова, а уз њих, дабогме, падне и по која лепа шала на чича Перин рачун. Ко зна шта ли сад он ради?...
Жена ми је права лепотица. Кад идемо улицом, свако се у њу загледа и видим баш на свачијем лицу мисао: »Лепа женица !« А ја се топим од радости. Па како ми је кад помислим на растанак!... Прво ми дође у походе поп Цуца.
Васа је најбољи од свију њих, а неће пара; па још ако и њега пропустите, онда вам се више нећу јављати. Ката је лепа, синко, а док је млада дотле је и лепа и дотле је можете усрећити и без новаца, а богме кад прође свој вакат онда
Ката је лепа, синко, а док је млада дотле је и лепа и дотле је можете усрећити и без новаца, а богме кад прође свој вакат онда траже новаца, па и то све иде силом.
и одмах затим помоли се једна лепа, млада женска главица и потом указа се и цела »персона« нове капетанице, која придржавајући се за раме мужа скочи с
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше! Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то
Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове
Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.
Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?
Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина. У њој има и неколико пропалих резолуција.
Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«. Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали.
Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар. Тако лепа депеша, па да пропадне! Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.
А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. Ево, дакле, како се Срета лепо довио.
? — Па шта ти требају? — Она од заитин што су, продајем ги. Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија.
Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације! Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим
! Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?! Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А могао је Од руке до руке Стићи до Добоја Ил до Бањалуке. У срећна, лепа Времена она Могла се купити Једна бомбона. У каквој малој Невољи, муци, Знао је да се Нађе при руци.
Прошлост је лепа само онда Кад се у њу не спушта сонда. У тој прошлости већина народа Није имала ни захода. А и сам Вожд је — о
ЖАГУБИЦА Где си, о где си, лепа дангубице, Па да отпутујем до Жагубице! Ах, нико не зна шта човека У Жагубици може да чека!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Хемилтон је врло лепа и жива варош, у којој је и седиште гувернера. Сваке недеље бродови из Америке довозе мноштво туриста који ту долазе на
У току векова ту су били јаки земљотреси, доста чести, који су разоравали вароши и уништавали села. Главно место, лепа и живописна варош Понта−Делгада, са 20.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
КОСОВСКИ ЦИКЛУС БОЖУР Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда, С тополе, раста, багрема, и дуда, У млазевима златокосим пада Несуштаствена месечина.
— Из многе крви изникнуо давно, Црвен и плав, Косовом божур цвета... СИМОНИДА (Фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ко зна чега? Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног? Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник? Да ли што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ
Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једи но још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга. И не превари се.
сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.
И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је кад је обучена! Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о
лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа. Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.
Он као устукну. Али се прибра. И као не зна- | јући до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече: — Како си ми, чедо?
Не може да издржи кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. | Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је
Сви хоће да виде да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило. И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба
И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, | Софку, бабу своју,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Једина радост тиха И у то тужно доба, Када се мис’о ниха К’о цвет врх рана гроба, То је кад лепа туга Спомена мојих редом Засија, као дýга, У меком сумраку бледом.
Једна отужна боја немара преко ствари Ствара се. Све ми сада личи на једно исто. Свака идеја лепа брзо се, чудно квари У мени самом сада, н извориште чисто Негдашњих снова талог живота прља стари.
Испратићу те, душо моја лепа, С немарном мином и осмехом лажним, Док се у мени старо срце цепа, С погледом можда неприметно влажним.
За мишљу к’о вечност дубоком? За жељним циљем својих младих дана? Свеједно. Она иде, занесена, Лепа к’о младост љубави и наде, К’о сањив рефлекс пред склопљеним оком Венчане среће у девојке младе.
Па ипак, нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис’о и нашег столећа!
СМРТИ Ти си лепа сестра милостива, Клеветана, ружена, сликана Као ужас за створења жива, Као узрок свију наших рана; А вечна си
то је слабост њина. — Увек мања но што замишља „средина“. – Али поезија, то је машта, чуство, Илузија лепа, којој се све прашта. — Поезија, то је велико искуство И сазнање што се немило испашта.
видимо јадну вредност свију ствари, Кад су нам сви људи немили и криви, А срушени вере старински олтари, — Једна лепа нежност још у нама живи: Нежност према земљи и родноме крају Чијим нам је дахом дух некада плењен, Где и сада
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Вила је свака млада, лепа, у белу танку хаљину обучена. Виле су неке облакиње, што воде облаке, а неке су бродарице, које бораве крај вода.
Ево од нашега доброга брата, старога свата, једна лепа част, дванаест стуба белих погача: шарене су, писане су, везене су!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Тако и буде: кад се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити. Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: „По што?
” Онда га цар прими и стане га световати и учити: „Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али којигод чобан тамо отиде, онај се више |
Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа. Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала
Царева је кћи често гледала с пенџера у башчу и говорила у себи: „Боже мој, каква је то лепа башча и како је урађена, а ради је само један човек, па још да је какав, него мали као шушица!
Тако га слуге спусте, кад тамо — лепа башча и кућа, кад уђе у кућу, а то ала седи код ватре и у великом казану нешто вари.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Лепа прича! МИЛЕ (прилази Анђелку): Тис овде нови? АНЂЕЛКО: Па шта ако сам нови? МИЛЕ: Ако ти треба неки послић,
МИЛЕ: Сигурно нека педерчина! ИКОНИЈА: Нама је сваки васпитан човек педер! А свака лепа и згодна жена курва! (Улази Цмиља, плачући) ИКОНИЈА: Шта је, још ниси престала?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВАСКА Младене, донеси ми горње хаљине. ЈОВАН Пусти ме, бре, да ја однесем, да је само видим. Мора да је страшно лепа, страшно бела, а већ велика је, одавно већ девојка, одавна развијена. МЛАДЕН (одгурне га снажно и с оделом одлази).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„И ко би се могао досетити турској политики и лукавству! Гди је год која лепа црква била, они су је присвојили и у жамије обратили; а манастире су све оставили, јер су знали да ћеду им калуђери
Сматра и види у њима два богодана источника живота, колико свога, толико свега человеческога рода. Лепа је и благородна добродетељ. благодарност! А ком смо више благодарности после бога дужни не|го женским прсима?
Упазим на крају предградија широку ограду зида, унутра зданија и лепа церков. Видим врата авлије отворена; уђем и седнем пред црквом под тороњ у љупком [х]ладу с намеренијем чекати ту док
Дођу у Патмос и ту с помоштију цариградски[х], смирнејски[х] и хиотски[х] трговаца не само воздвигну лепа зданија за школе но и домове, комодне за пребиваније учеников, и капитал довољан саставе, од којег до[х]отка да се
Надлежи знати да је моје овде говорење за такове људе који лепа и мирна склоњенија имаду и добро, како себи тако и другима, желе.
Пређемо кроз различна владенија, градове и лепа места Германије, које кад би[х] хотео подробно описивати, одвећ би дуго било.
говори, нити им можеш разабрати шта ти људи мисле, шта ли [х]оће. Гледам жене и девојке: лепа су то створења да ништа лепшега на свету нити је могуће видити ни помислити.
сам благополучно море прешао и благодарити на њи[х]овој доброти; фторо, за прегледати ови знаменити купечески град и лепа наоколо места.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Тебе ништа нисам питао! — Аћим прекиде Ђорђа. — Кад си способан, коју си изабрао? — Девојка је здрава, лепа, добра домаћица... Такву би ми и ти изабрао. — Кад си мене женио, ти ме ниси ни питао да ли пристајем.
— Симка је добра жена — рече Вукашин. — добра је за тебе и мог оца. — Није ти лепа? Ђорђе јекну. — Чија је твоја изабраница? — чвор је Аћимово лице. Вукашин тешко изговори: — Тошићева ћерка.
од његових првих удараца, туче је и јауче зато што је први пут туче, што је много воли, и жели да је убије, јер је лепа, да је не види после овога, после...
Сутра, на празник, биће ти очи као ољуштене шљиве. Што плачеш кад си лепа, и млада. Ја ћу да тугујем за тебе. Своје ћу очи подметнути под његове песнице. Нека их бије, злотвор.
И мрака и плеханог цвокота се боји. Колена јој ударају о даске кревета. А онда више није видела ни Ђорђа ни себе: лепа је и још млада. Над њу се надноси лик... Шарене очи. Зар он, зар с њим?
„Најео сам се тебе за цео живот“, придигао се и загледао јој се у лице. Ћутала је. Никад му није била тако лепа: лице, очи, стас, груди.
Вукашину право наслеђа, неће, злотвор, јер се распитује по Паланци и шаље Андру, учитеља, у Београд да види да ли је лепа та Вукашинова фрајла, па ако је лепа, све му опрашта.
јер се распитује по Паланци и шаље Андру, учитеља, у Београд да види да ли је лепа та Вукашинова фрајла, па ако је лепа, све му опрашта. Поквареној души Аћимовој само да је жена лепа, зна га добро док је био млађи.
Поквареној души Аћимовој само да је жена лепа, зна га добро док је био млађи. И ова, његова, мучи га у кревету само зато што је лепа, па се питао: зар је њему
И ова, његова, мучи га у кревету само зато што је лепа, па се питао: зар је њему судбина наменила да га упропасти и друга лепа жена? Па је и с Толом о томе разговарао.
његова, мучи га у кревету само зато што је лепа, па се питао: зар је њему судбина наменила да га упропасти и друга лепа жена? Па је и с Толом о томе разговарао.
“ „И суд, и закон, и правда, све сам то ја!“ „А шта ћеш да радиш ако је лепа Вукашинова фрајла? Чујем да се распитујеш!“ Тада је Аћим устао и без речи изашао из кухиње.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— разрогачи талас очи у чуду и загледа се у блиставу охолицу. — Па, ништа! — промрмља помирљиво. — Лепа си и без уста. Никада лепшу нисам видео! — збуњено саже главу, уверен како већ сви знају да није ни могао видети.
— прихвати хор околних галебиха, а мајка од стида саже главу. Зато су два старија сина била лепа и расла као из воде. Већ им је и перје пробијало, али шта је са најмлађим?
Посртали су преко пустиња, провлачили се кроз прашуму, упадали у снег до појаса. — Где ли је наша лепа Ферфелина? — уздахну цар Ферфелин, шмркну царица, а принчеве ухвати грозница.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Усправљена и у старости, лепа, умрла је пре неку годину. Назире је Господар Јован и чики му се да Савка Каљевић гледа, кроз излог, уз Вишњићеву, ка
Прво су јој јавили да лепа Петрија, однедавно узета њој у испомоћ, моли да јој се дозволи да, болесна, изостане са излета.
Изишла је, у кући је завладао мук. Милош се повукао у своје одаје а лепа је Петрија постала невидљива. Увече, док је та жена узета у испомоћ као и обично размештала Господареву постељу,
Није вредело: знала је да лека нема. Остваривао се њен највећи страх: њено је дете имало да испашта њену кривицу а лепа Петрија, после двадесет годила, долази по свој дуг.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Све су то мила Имена и лепа Којима Србин Своме злату тепа; Ал' ја бих провео Читав један век, Тражећи лепше, Дичније и слађе, Милије име, Што још
Дирнуо пехар нисам. В. Илић ЛВИИИ СОК У широком хладу палмине лепезе Лежи лепа Наксис. Подне је врх Нила. Јато ласта негде преврће и везе; И ваздухом топлим разлеће се свила.
А кад последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска Хетера лепа угледа свирача бледог И по степеницама светим безумно полете к њему. Хипоник познаде Хелу.
Ј. Дучић ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА... У мајке је ћерка била, К'о дан лепа, к'о цвет чедна, Па заволе једно момче. Била једном ружа једна...
Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.
М. Ракић ЦXИВ СИМОНИДА (фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избô очи.
В. Рајић ЦЛИ НОЋНА СВИРКА Кад лепа „Госпа“, у поноћно доба, Са пуно чежње завесу отшкрине, До ње тад допру заношљиви звуци С „Господинове“ танке виолине.
срце... оно на Вас чека! „Та забравите прошлост, дужност, мужа! Дођите амо, лепа млада жено! И у мојим груд'ма жар млађани тиња, И моје је срце чежњом опијено.
Сит сам селских цура! Ја бих да Вашу наклоност присвојим! „Дођите амо, лепа млада жено, Да сркнете љубав сред ноћнога мира! Не бојте се ништа! Јер има далеко Од Вашега мужа до Кривога Вира!
Залуд је враћах! Гвоздено упорство Сјаше из њеног зажареног ока; Док, на по пута, јогуница лепа, Суста и клону... и даље ни корака.
Па ипак нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис'о и нашег столећа!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Никад дотле није ми та соба изгледала тако лепа као тада. Моја библиотека, како сам је у току година прикупио, разноврсна је, снабдевена делима науке, књижевности и
Тај мој спис нашао је лепа пријема не само у нашој, већ и у страној лепој литератури. Моје дело доживело је три српска и два немачка издања.
са пером у руци, а себи самом за пријатну разоноду, када сам писао своје дело „Кроз васиону и векове“ које је нашло лепа пријема у нашој и страној читалачкој публици.
Најмлађа од њих, лепа плавуша, добациваше му с времена на време крадимичне погледе, но он их и не примети. Она га напослетку зовну,
Заиста особити примерак, непроцењиве вредности. Мардохај ме погледа испод ока. „Но, шта велите на то?“ „Признајем, лепа књига!“ „Нешто најбоље што постоји! Герардо се на њој означио као преводилац!
одкако су Језуити са њега исчезли, добио је други изглед, већ због тога што га је са његове једне стране ограничила лепа палата ауле старог Универзитета у коју се, кад је сазидан нови Универзитет, уселила Царска Академија Наука.
„И ви се у томе нисте преварили?“ „Како се узме. Варош сама врло је лепа, мила и угодна за живот, али у питању просвете стоје ствари друкчије“. „Разумем. - Овде дува ветар противреформације“.
их напустите, сматрају то за удес судбине, па онда, опраштајући неверном љубавнику, оптужују себе: Нисам му довољно лепа, па ме не мари више, то ти је!“. „Све је тако као што кажете, од речи до речи. А откуда ви то све знате?
„Исак!“ узвикну млада девојка, „како си нарастао и развио се!“ „Како си лепа!“, рече он, очаран њеном лепотом. Обоје поцрвенеше. „Но“, рече апотекар, „загрлите се као некад, као брат и сестра!
„И тиме начинили хемију егзактном науком“. „Тако је!“ „Сада ми баш, господине Лавоазије, паде на ум лепа једна изрека коју сам недавно прочитао, а та је ова: у свакој појединачној природној науци налази се само толико
ме погледа својим благим очима и жели, то видим, да ми нешто лепо каже, но у том тренутку појави се међу нама лепа једна плавуша.
Мој прадеда Тодор био је претставник те мирнодопске генерације. Једна лепа слика која виси на зиду моје собе за рад, а што ју је израдио наш стари сликар Јован Исајловић, млађи, који се родио и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Витка, елегантна, неизвештачена, свесна да је лепа, уверена да нас је очарала, као најлепша тица, скакутала је од једног до другог. Ја сам био одушевљен до манитости.
Док је младо љуби се с ђаци, па зар половно да га узмем на цел век? Други нека га узме, од мен' далеко ги лепа кућа. Овако... гледај гу, молим те... Чисто патријархално, што кажу научевњаци. Знам гу од оволицно.
Кад гледам Грка, господине, онда осећам одушевљење за своју расу, као кад девојка истински осећа срећу што је млада, лепа и невина. Физички закржљао, он је изгубио особине здравога духа, он је кукавица.
Ова мила главица као у најслађе лутке била је толико лепа, а моја срећа што је држим и могу да гледам толико потпуна, да сам скоро сасвим заборавио где сам.
Успомена коју сам о њој сачувао исто је толико лепа као и ова о путу о коме сам ти сад причао. И растали смо и заборавили се онако исто.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе. Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.
— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. — Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца.
И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна. И то му је донело лепа уважења у друштву.
Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место ...
Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт. Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена !
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је ујутру свануло, уђе у башту једна врло лепа девојка и почне да бере цвеће. Петар је гледао у девојку, а кад је ова поред њега прошла, он онда скине капу да га
Онда га цар прими И стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више
Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа. Чобанчад, кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала
Тако и буде: кад, се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити. Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: — Пошто?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
На њој оно место мене само плени Где станује љубав, где је радост млада, Пролазна и лепа, к'о цвет драгоцени, Као престо снова, као живот нада.
Она беше слика девичности, Без свог венца, бела и невина, Лутала је кроз тај живот прости, Лепа, мила, као башта крина.
Зар не чу ветар да о прозор бије, С њим моја слутња, моја чежња, нада, Страх у даљини? Знадох да си млада, И тако лепа. О зашто је, рако, Ти бар не виде да за тебе није?
Саранио сам љубав и поноса век. Још остала жеља ми што са мном путује, Лепа као анђео, к'о последњи лек. Још остала жеља ми, на прошле олује, Да уморну главу спустим к'о оборен цвет, И да
Огромна равница пред њиме се пружа, Несрећна и лепа, као српска туга, У тој земљи има и поља и ружа, Ал' слобода само тој се земљи руга.
Ако ништа против ви имали не би Стојим вам на служби без икакве плате: Ја не могу никад дозволити себи, Да ви, лепа дама, и мане имате.
Једна суза лепа, као осмех бајке, Као цвет од сребра у заспалој коси; Моја суза тешка, као сандук мајке, Као младост коју крст до
На колевци празној мир дубоки спава. На зиду још пати у црноме раму И очију црних једна лепа глава. Једна лепа глава. Мре постеља бела, Намештај, сви знаци љубави и поште.
На колевци празној мир дубоки спава. На зиду још пати у црноме раму И очију црних једна лепа глава. Једна лепа глава. Мре постеља бела, Намештај, сви знаци љубави и поште.
Ал' нек стоји. 1916. МЕЂУ СВОЈИМА У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис'о да још живиш, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже! шта ли данас у Србији ради? Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Оваква визија увек ме подсети на Хорацијеву оду која почиње стихом: “О лепа мати, кђери још лепша! .. Студирање и размишљање о овим двема цивилизацијама, старој цивилизацији Грчке и новој
То ми је била награда, и то веома лепа. Аутор ове скице је била перспективна млада уметница која је добила неколико награда у уметничкој школи у Гриноку.
Једна од шема ове теорије је тако једноставна и тако лепа, а може се схватити и онда када се не располаже посебном научном предспремом, да не могу, а да не прикажем сада
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
на падинама Шаре, понад српског старог престоног града Призрена, на другу недељу ускршњих или велигданских празника. Лепа песма која се о Велигдану у колу пева овако гласи: Долете челка од Бога, Казује лето богато: Велигдан шарен,
Навешћу само три примера. Кад лепа Тодора захвата воду, вода моми канда сама креће у сусрет, а над њом соко крилима маше или, још лепше, веје: Лепа Тода
Кад лепа Тодора захвата воду, вода моми канда сама креће у сусрет, а над њом соко крилима маше или, још лепше, веје: Лепа Тода на воду дооди, Сама гу се вода заваћаше. Више Тоде сив сокол вејаше.
Степен варирања и увођења новог „мотива“, као у музици, мења се од песме до песме и није ограничен. Матићева изузетно лепа, и свакако његова лабудова песма „Преображење“ такође је склопљена управо на овај начин.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Не прелива нам се, забога, већ једва везујемо крај с крајем. САВКА: А лепа плата. ЖИВКА: Па и није. Док одбијеш порезу, платиш кирију, купиш дрва, тек видиш: остану ти чисте шаке.
Ето ти, је л' разумеш сад? ДАРА: Како?!... А зашто? ЖИВКА: Зато што се јавила једна врло лепа прилика за тебе. ДАРА: Каква прилика, побогу, мајка?!. ЖИВКА: Одлична. Човек од реда, као што ти и приличи.
” Али он, ето, оде на робију. – Па онда полагали смо велике наде и на Христину тетка-Дацину. Била је лепа и некако рођена за велику госпођу. И лепо је учила школе, али – помете се некако.
Само пре тога идем господину министру Сими Поповићу да га замолим да остави жену, пошто јој се указала лепа прилика за удају. ЖИВКА: Макни ми се с очију ако хоћеш да ти се не укаже лепа прилика!
ЖИВКА: Макни ми се с очију ако хоћеш да ти се не укаже лепа прилика! ЧЕДА: Ја вас молим умирите се, госпођо! Живот је, видите, веома компликована појава.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Још као млада и лепа удовица, у причи је хаџика Ташана згрешила са неким Маном Грком, дакле посрнула је будући да је прекорачила закон и
чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, Софку, бабу своју, проклињати
Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још ефенди-Митина кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга. - И не превари се”.
Па је тако лепа госпожа Дафина, с трагично вазнесеним ликом, чак и пред саму смрт заокупљена свилом и талиром. Али је зато код њих
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Само једном руком беше поднимила слабину, стегла своја лепа старачка уста и из све снаге узмахнула да је не би страшан догађај поткосио.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И тако сам с њим ратовô Читав један сат, Док и свећа не догори, И ја легох спат’. Пропаде ми лепа мисô; Томе нисам крив. Ал’ не жалим — бар је лептир Остô данас жив.
Ал’ гле чуда! — Ни рога, ни репа: Насликана опет мома лепа, Јоште лепша него она прва, — Срце ти се од умиља цепа.
“ А краљ сиђе, уметнику приђе, Потапша га рукама обема. „Разумем те — и наградићу те Твоје дело истина је жива Лепа жена анђô нам је прави, Лепа жена и ђаво нам бива.“ »Орао« 1891.
„Разумем те — и наградићу те Твоје дело истина је жива Лепа жена анђô нам је прави, Лепа жена и ђаво нам бива.“ »Орао« 1891. У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ која полажаше за туђинца Дај ти, Боже, добру срећу!
»Босанска Вила« 1889. НОЋ Рујна зора јесте лепа, А данак је радост права, А вечер је тако мила — Ноћу ваља да се спава.
ІІ У срцу ми једна речца Од детињства мога, Та је речца рајски лепа, Та је речца: слога. „Та се речца отрцала“ — Веле неки стари; Јест, дабогме, по устима, Али не по ствари.
Шта то чујем? Да ли ми се снива? — Јер овакве гласе данас Само сан дарива. Оживела, васкрснула Српска слога лепа Омладина... нада наша... Она се не цепа.
»Стармали« 1883. ЗИМСКА (Од Хамерлинга) О, земљо, лепа грешнице, У белој кóши пòкâја, Сад кȁвиш грехе-негрехе Очара летњег, òбâја.
Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце своје расипа Гдегод међ’ антиподима. О, земљо, лепа грешнице, У белој кóши пòкâја, Сад кȁвиш грехе-негрехе Очара летњег, òбајâ.
Неуморној ал’ хуморној „Стармаловој“ дики; А та би ми чаша вина тако слатко пала, Кâ што пада нама свима твоја лепа шала; А чашицу разбио бих на толико чести, На кол’ко нам ти разбијаш бриге и болести.
Омладино драга, буди добре воље: Ти нам буди јака, ти нам буди лепа. А да будеш лепа, мораш бити ведра, А да будеш јака, чувај се процепа. Па сад дижем чашу, — е гле самртника!
Омладино драга, буди добре воље: Ти нам буди јака, ти нам буди лепа. А да будеш лепа, мораш бити ведра, А да будеш јака, чувај се процепа. Па сад дижем чашу, — е гле самртника!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
“ Моја лепа фрајлице, жао ми је што сте мене ради та ваша мала устанца заоштрили. Ја на моду нимало не вичем, него на злоупотреблен
Богзна шта би од мене било, да нисам од натуре на господство створена. Но јошт није доцкан, моја лепа Евицкен, само се ти на мене угледај, пак се можеш јошт колико-толико поправити.
ФЕМА: Ја сам млада, Јокан. ЈОВАН: Откад ја на Анчицу мислим! А јесте ли видили како је лепа? Нос јој је као струк каранфила, образ црвен као кармажинска кожа, а коса црња него нашег мачка реп. ФЕМА: Ух, ух!
Ах, мој Васа, мој Васа! ПОЗОРИЈЕ 5. ВАСИЛИЈЕ (као изван себе), ПРЕЂАШЊА ВАСИЛИЈЕ: Евице, ха моја лепа, медена, шећерна Евице, оди, Евице смоквена, цукерпокерајска Евице, да те пољубим, и јошт једанпут, и јошт једанпут.
ЈОВАН: Але пре пана боха, не виђиће же ме бије. МИТАР: Но, моја лепа сестро, дед сад! ФЕМА: Ја сам њему сат поклонила. МИТАР: Поклонила, а зашто да му поклониш?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
светлости дање Једемо све што лети нисмо пали Све смо богатији што имамо мање Неправда има песничкога дара Истина је лепа ал док не остари Песме нам немају памети ал имају жара Птица ко досетка над њима крстари Погрешно узета реч једна чуда
Краков, Станислав - КРИЛА
Кроз прозор се видео кров срушене џамије, Душко је гледао жену, и смешкао се јер је била лепа. Почео је будити пољупцима. — Биби... Жена је отворила очи. Видела је погрешку и насмејала се.
Петровић, Растко - АФРИКА
Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни. Варош европска, мање лепа од Казабланке. Прашина. Хотели огромни, тамни, дугачки, са чардацима као у Приштини. Пошта џиновска.
Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела. Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа.
Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији. Њина тела, необично лепа, постала су скоро филигранска у својој мишићности и пластици; њини ликови су одвише мисаони.
У трему судови у којима превире пиво од проса и меда; у двор ишту бели коњ краљев, кога држи његова кћи, изванредно лепа и стасита девојка. Она је сасвим гола и једино се ђердани укрштају између њених ногу.
је све у ствари шала, иако никад нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане ипак онолико лепа колико је сад њена сестра.
У дворишту главна краљева жена, крупна четрдесетогодишња црнкиња, још лепа, седећи на прагу чисти неко семење. Жене љубимице су у нарочитом дворишту и краљ одлази да их доведе.
за један франак; плата једнога „носача“ на дан је двеста четрдесет кориа; једна кокош сто педесет; једна жена млада и лепа око четири хиљаде кориа што није ни 350 франака). Цена кориа ипак није свуда једнака.
Фам Бобо нон бел, фам Бауле тре бел (жене Бобо су ружне, Бауле су врло лепе). — Моа тле бел (ја сам врло лепа)! Ујутру, лаке измаглице које се дижу изнад Бобо Ђуласа.
Како ћете се ви осећати дивно тамо са оном младежју која је и стварно лепа и која стварно непрестано пева. О и плаче!
Тамо је боље! Тамо има једна што је врло лепа! Ако већ хоћу да дам новаца онда би они волели тамо!“ Прелазимо. Негро се стиди и иде поиздаље за нама.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Хајд’, Спасо, жури се! СПАСЕНИЈА: Ох! ГЛАВАШ: ’Ма ћерка лепа нешто застаје! Можда јој онде неће годити Руменог ђýла мирис харемски? (гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо?
ГЛАВАШ: А Ђенадије? ИСАК: Потурчио се, И Проданова лепа снајица То исто с њиме јуче учини! Она ми рече да не дангубим, Него што брже да их избављам, А кључеве ће сама
СТАНА (у себи): Обесни момци, па се ругају, А ја им шегу морам трпети, Само до кваке врата његових Да ме проведе лепа ласкавост... (Гласно.) Па, децо, псето кô и керуша, Са лајања су зубе губили!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Погледајте, господине, шта га села гори. Еј јадна Мораво; јазук (штета) за овако лепа села!« Ја дигнем главу и имао сам шта видети.
Изненадило ме је, кад усред ове врлети, шуме и пустаре наиђох код једне групе штапских официра по два пуна бурета лепа, ухлађена пива и повелико буре добра вина.
»И мртви имају право, али право живих прече је и старије.« Лепа философија од простих људи. Пођемо, и хватајући све улево, нађосмо се на једној чистини, а иза нас угледасмо
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго — Кажи ми какво Име да ти дам Све су то мила Имена и лепа, Којима Србин Своме злату тепа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Обазрео сам се по соби. Слична оној где сам раније био. Пришао сам кревету, замишљајући како ту сигурно спава нека лепа девојка, млада и топла. И ја као да видим њену главу на овом јастуку. Пришао сам још ближе, готово да омиришем јастук..
— Дакле, собарица. Ти рече да је била млада, од двадесет година, лепа... улетела је у твоју собу. Па, овај... — Лука обухвати подбрадак и жмиркаво погледа Драгишу — ништа нам о њој не рече.
Врат јој млечне белине, а прсти танки и дугачки. И Полета је исто тако лепа, али више плавуша. Кад смо пришли столу, оне су проговориле међу собом на неком чудном језику.
Било је и једно и друго. Ватра ме нека обузела. Иако је Одета лепа и млада жеиа, у мени се појавила неодољива жудња да тако љубим и своју Арлету.
У мени као да се тело борило са душом. На једној страни била је млада жена, врло лепа, која би ми без икаквог увода ставила на расположење своје дражи.
— растаћемо се занавек. А Арлета, моја добра Арлета, млада, лепа, туговаће неко време, а потом ће припасти другом човеку... Ужасавала ме је и сама помисао.
Лева колона, средња колона... Наш вођа упаде: — То вам је лимунада без шећера. Лепа на око, ама неукусна... И ја сам их у неколико махова слушао... Бадава!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ђаковања у њима, а од које овде бележим само њен далеко најчеднији одломак: Фалиле се карловачке фрајле Да је лепа у Карашу трава.
Већ стари Латини су међутим знали да није довољно ако је песма само лепа: нон ѕатіѕ еѕт пулцхра еѕѕе поемата. Јер није ствар, наравно, у оволикој или оноликој ваљаности самога сонета —
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Лепа Фема не зна јошт пољубац што је, Већ уз харфу псалме Давидове поје.
„И већ одсад од свирила“, рекох браћи, „чистац!“ Дакле шта ће саде рећи моја лепа снаша, Или њежна Милица, ил' румена Неша?
всегда пјесне, ја милујем младеж, Но љубов је штекотљива, свој разбира падеж: Ту се хоће хитрост Пинда, ту цјевница лепа, Ту припјева колик' очи паунова репа.
Опет ружа у градини цвета! Опет каранфил Кити девојке кипећа прса љубвом, Стидљивожељно погледа на млада и лепа јунака, Да га недрам’ грли, у којима весело Срце куца.
1828. Јован Ст. Поповић НА ПРИРОДУ Ти, која с’ тако лепа, совршена Из руке Творца благога пренула, Да мати, љуба земљи будеш, Природо драга, с тим дичним руном; О, могу л’
С таквим несретником није што почети! 1842. Никола Боројевић ТЕРПСИХОРИ О богињо лепа, за којом све лепе Девојке и снаше тако жељно хлепе, Твоје царство наста: музика се чује, Балови почињу, фаршанг
” Да је лепа, рећ се мора, И сличнија красу двора Нег’ обичног стана, А притом је научена Шта ће радит као жена Сходно
Тим си ране позледила љуте Од којих ће многа лепа душа Падајући у вртлог несвести Од јадања доћи до скапања, У помисли што се варат дала.
“ И тог’ ћу се држати Док год будем дисати, Српског оца прави син, Прави српски син. От оца ми остала Лепа дара три: Име Срба, мач и крв Што м’ у срцу ври; От матере свети дар — Српски језик н олтар — Има сваки српски
О врат се, снахице! Гле, друге дар ти носе: Од ружа гнездо красно, У гнезду гучу јасно Две сиве грлице! Не слуша лепа Фемка, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Па да л’ је лепа?... Је л’ бар упола Од првенчета душе болане? КАП. ЂУРАШКО: Лепа, и није — већ како ком, (У себи.
БОШКО: Па да л’ је лепа?... Је л’ бар упола Од првенчета душе болане? КАП. ЂУРАШКО: Лепа, и није — већ како ком, (У себи.) Ал’ мени памет зане несрећном! БОШКО: Да — ал’ ен’ и Вује!
БОШКО: Ма збиља, Вујо? Ја је не виђех — Је л’ онолико лепа госпођа Кол’ко је наше песме узносе? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Песма је узноси?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
У мозак мој је дах твој био уткан. И зато данас нећу часе јада И болни уздах цвета који вене, Јер још си лепа, пуна магле снене, Мада у мени крик страсти је сћуткан.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У исти мах лепа и страшна, босанска се природа код Кочића као елементарна снага стапа с човеком у отпору против туђинске, империјалне
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Потпраши ми пушке мале: Руке су ми малаксале Секућ Турке, Црногорко! А кад паднем, горски лаве, Моја лепа Црногорко, Тешке ране и крваве Нек замене турске главе!
Али где је земља лепа? Где је степа?... Ој, Козаче, бојни брате, Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен види како њега гледа. Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла,
— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се. Младен је строго, паметно гледа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У врло познатом српском епиталамиуму јоргован се упоређује са невестом (»Одби се бисер грана од јоргована, и лепа... од своје мајке«, нпр. СЕЗ, 7, 34). Сватови се ките ј. (СЕЗ, 19, 143). КАДИФИЦА Самметблуме (тагетеѕ патула).
(који је иначе један од првих пролетњих цветова), деца му певају песму: »К. с брда зове: Ожените ме! Лепа ружа руку пружа: Поведите ме« (ЖСС, 73). Иначе његова снага може бити и кобна, и зато га народ не воли. Ако се к.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И тако редом. Понављао је непрекидно како мора бити лепа као небески анђео, мила лика, смеђих груди, нежна и умиљата, висока три и по лакта, бујних груди, витких дугих ногу.
Лауш је побледео, и зверајући около очима као да је ухваћен у крађи, одговорио: „Зар ти тако изгледа?“ „Лепа је“, поновио је властелин. „То ми је жена.“ Властелин ништа није рекао. Зауставио је на мени свој водњикави поглед.
„То ми је жена.“ Властелин ништа није рекао. Зауставио је на мени свој водњикави поглед. „Лепа је“, рекао је поново, много касније. Прохор Сви сумњају да ћу издржати.
Изаћи ћу, поново чиста и лепа, обући ћу се у најлепше хаљине које имам, ставићу око врата најлепшу огрлицу, на руке најлепше гривне и прстење.
Забога, зар је Јелена тако лепа? Виђао сам је много пута раније кад је о празницима долазила са Лаушем у манастир и кад сам долазио овде да пишем
Сада је стајала лако ослоњена на камени зид, у танкој хаљини боје ружичастог вина, млада и бујна, лепа као грех. Гледала је у Доротеја. Ушли смо код Лауша. Он стоји крај уског прозора. Дакле, већ је устао.
Није ми било до сна, па сам шетао бедемом и гледао у тамне обрисе брда при слабој светлости звезда. Ноћ без месеца, лепа и мекана. Погрбљена Лаушева сенка на прозору. Ни он те ноћи изгледа није ока склопио. Цео дан га нисмо видели.
Видели смо ми да је воли, али томе нисмо придавали никакав значај. Она је била власништво свих нас, сувише лепа жена да бисмо је препустили само једном. Уосталом, зар је то Кирча тражио од нас?
Он се неће стидети да јој заиште, њему је лакше то него да пита за хлеб. А и јак је. Бистар. Деца ће бити лепа. Здрава. Паметна. Плодан је, кажу, Дадара.
да му она иде да би га видала, него ко зна из којих разлога, рећи ће да је он млад и леп човек и да је она млада и лепа жена, бадава што је он монах, а она удата и властелинка.
У Прохоровом распећу открио сам и много чега другог. Христова глава је лепа, мужевна. Има мало повијен, орловски нос (као онај у Ариљу). Нема браде, лице му је обријано.
Да је толико не мрзим, била би ми у том тренутку чак и лепа: меки осмејак који јој је озарио лице, светлуцање влажних беоњача, мала округла брада што једва приметно подрхтава.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ја сам био сам господар од звериња и од тица, Ти си била, миље моје, моја лепа невестица. И сада се живо сећам на тихотно једно вече: Ти почиваш на мом крилу, а ниже нас Гангес тече.
За весеље такво и за љубав њину, Сам начелник пристô да представља свињу. Једна лепа госла, али доста стара, Набавила руво од једног жандара.
Млади Нунец ишао је, Где га позва лепа срећа; Забацивши звучни гитар На широка своја плећа. Мамузе му ситно звече, А мач звони о степене...
А када последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска хетера лепа угледа свирача бледог, И по степеницама светлим безумно полете к њему. Ипоник познаде Хелу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Замишљам да је тај комадић камена некад додирнула својом ногом и Аспазија, лепа љубазница Периклова. Та њена ногица, мајушна каква је била, знала је каткад и да поклизне.
Ако се сме веровати описима који су се о њој сачували, та лађа је била изванредно лепа и удобна. Саграђена од горског дрвета које је расло на трусним падинама вулкана Етне, имала је она три спрата.
драга пријатељице, не само због његове моментане актуелности него још више због тога што у њему игра видну улогу једна лепа жена. Толико лепа да се ни њено име не може равнодушно изговорити.
Толико лепа да се ни њено име не може равнодушно изговорити. Зато га сада и не спомињем, да бих очувао хладну крв и одржао се на
је на исцрпелом стаблу Птолемејске династије један диван цветак, Клеопатра, Афродита Нила, оживотворена Венера, нова Лепа Јелена, и како су је већ звали њени савременици.
И Теонова лепа и учена ћерка Хипатија узе нас често у своје нежне руке. „У четвртом веку, када је хришћанство захватало све више
Од Тодора су сачувана два врло лепа портрета; онај који се налази у мом очинском дому, израђен је од нашег познатог старог сликара Јована Исајловића који
стигох синоћ у Беч, предаде ми портир хотела „Тегетхоф“, у којем увек отседам, Ваше писмо; у њему се налазила н Ваша лепа фотографија. Мила и срдачна добродошлица која ме је врло обрадовала!
Цуњао сам по бечким библиотекама и развијао свој њух за научне проблеме. Та лепа година духовног рада била је пресудна за моје научничко васпитање и научничку каријеру.
Ова лепа варош је као створена за то, јер ко жели тишину, може је наћи усред вароши, где се око њеног дворског брежуљка простро
Било је то у Инсбруку, концем септембра. Ова лепа алписка варош, иако удешена за велики саобраћај странаца, једва је могла да прими и удобно смести све своје госте које
„бој“ одељења за ручавање. Он нам саопштава да је време доручку. Дакле, моја лепа госпођице, смем ли се усудити да Вам понудим руку и поведем у трпезарију? Молим, овим коридором.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
„Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп! Како га је раширила! О, како је леп!“ Рече дете па упусти, Утече му тица лепа. А мачка се за њим спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао, мама, удави је, Однесе ми тицу,јао!
ЉУБИЧИЦА (ИВ) ЂУРА ЈАКШИЋ Рањен соко разговара, А слуша га цвет – Мирисом би из недара Да окади свет: „Слобода је лепа дева Ко најлепши сан, Пуна миља и осмева Као добар дан.
У оку ти пламен сине, Полего би танку змију, Мегданџију – бедевију Преко поља да се вине – Али где је земља лепа? Где је степа?... Ој Козаче, бојни брате!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (облачећи је, намештајући је, дивећи јој се): Е, лепа си ми, снашке! ТАШАНА (неугодно): Ћути, Стано! СТАНА (не слушајући продужава да је намешта, удешава уживајући):
ТАШАНА (неугодно): Ћути, Стано! СТАНА (не слушајући продужава да је намешта, удешава уживајући): Лепа, лепа си ми, снашке! Право је имао мој покојни млади газда што, место толиких хаџијских и газдинских кћери, тебе узео.
ТАШАНА (неугодно): Ћути, Стано! СТАНА (не слушајући продужава да је намешта, удешава уживајући): Лепа, лепа си ми, снашке! Право је имао мој покојни млади газда што, место толиких хаџијских и газдинских кћери, тебе узео.
Ја га дочекујем, намештам му постељу, изувам, а он одједном почне као да пита мене, као да му ја дам савет: »Лепа ли је, Стано?« — »Лепа је, газдо!« ,одговарам ја. — »Да је узмем, Стано?« — »Узми је, газда!« — велим. »Много је лепа!
« — »Лепа је, газдо!« ,одговарам ја. — »Да је узмем, Стано?« — »Узми је, газда!« — велим. »Много је лепа!« сам себи одговара.
« — »Лепа је, газдо!« ,одговарам ја. — »Да је узмем, Стано?« — »Узми је, газда!« — велим. »Много је лепа!« сам себи одговара. И тако с тобом, с твојим именом на устима успављује се, брзо навуче јоргане на главу и заспи.
(Одмичући се од Ташане, гледајући је): И сада ево, заиста лепа, лепа си ми, снашке! ТАШАНА Остави то, Стано! Него хајде што пре са тим облачењем.
(Одмичући се од Ташане, гледајући је): И сада ево, заиста лепа, лепа си ми, снашке! ТАШАНА Остави то, Стано! Него хајде што пре са тим облачењем.
ТАШАНА (црвенећи од Станиног пиљења): Та закопчавај! Шта ме гледаш? СТАНА (као самој себи): Е лепа си ми! ТАШАНА Та закопчавај ту низу и остави то твоје...
СТАНА (гордо, поносна на своје знање): Али зато, због тих трава, због тог купања, види како си лепа! ТАШАНА (у смеху): Та престани једном с тим. Добро. Ето лепа сам. Ево и ја видим.
ТАШАНА (у смеху): Та престани једном с тим. Добро. Ето лепа сам. Ево и ја видим. И мило ми је, годи ми што сам лепа, али само то и ништа више, ништа друго.
ТАШАНА (у смеху): Та престани једном с тим. Добро. Ето лепа сам. Ево и ја видим. И мило ми је, годи ми што сам лепа, али само то и ништа више, ништа друго. СТАНА (двосмислено): Биће, биће и друго, све ће бити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Није лепа, али некако сва чиста. Ристана се звала. Газда Спаса кожар, велика лажиторба у разговору, али тачан кад што обећа, и
Још побољева, нема радости од ње. Није ни лепа девојка. „Мираз ће имати, то јој је све” — говори шор. — „Ако и то не поједу доктори.
Говоре српски, на пример, а заносе. Па и мој Риста као мало заноси. А жена му добра, и кућица лепа, и деца као јабуке... Само, фабрика, ако ћете мене питати, богами, чини ми се у тамници сам био док је прођох.
Тамо на обронку, у јевтинијој и тешњој гробници, лежи сестра госпа Нолина, лепа Јулица, и с њом њен „Маркиз”, њен средњи муж, други од тројице.
Морам говорити с њеном мајком, узећу је на бригу као своје дете, не могу пустити да добра и лепа девојка остане луда, и вуче батине од мужа целог века. Јачи део живота госпа Нолиног био је живот удовице.
И још, ти стариш полако, и све си више под влашћу жене. Јулица расте и биће лепа и фина девојчица. Споразумели би се вас троје једног дана против мене, а то не би добра донело ни вама ни мени, јер
Тамбурица Србина је била лепа, седефом ишарана. Купио ју је он сам, од уштеђеног џепарца. Свирао је на два начина: или извлачио оне нечисте,
— Волим је, и да је друкчија мало, срећнија мало, ја бих била најзадовољнија мати и баба. Лепа, сад има и мираз, али нешто је у њој како не треба.
Ја доиста треба да се женим, и по годинама, и по занимању, и по мојој жељи. Девојка, ваша поћерка, и лепа је, и богата је. Али ја не знам да ли бих је могао волети као жену и друга. Оставите ми десетак дана да промислим.
Госпа Нола није мучила паланку радозналошћу. Саопштила је да је Срба изгубио новац на картама. — Сувише сам му лепа имена дала. Додуше, још као дечко, он се сам прозвао Србом, али ја сам га звала још и Соколом...
Слушај, сестрице. Млада си, поправићеш се и бићеш опет лепа. И, опрости, бићеш ваљда и паметнија... Трећи пут се ваљда удавати нећеш.
Чак је и кокетна и лепа поп-Томиница у гробу. Умро онај њен фини бели носић за који је вечито био запет црн вео с вишњикастим ситним бобицама.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја ћу се онда као соко дичити, јер ћу награду добити: »Ах, ала је ова књига лепа!« или: »Тај човек добро ради!« — Шта осећам, или снивам, напио сам се вина, почео сам летити?
дакле, како стари рукопис нашу повест почиње: У једном селу била је нека девојка, именом Рокса или Роксанда, тако лепа и умиљата да се дивотом целога предела праведно називала.
Он усугуби кораке, почем се поља добави, и стигнувши Роксанду: »Лепа моја, куда тако намераваш?« запита је. Роксанда, видећи изненада лепо обучена младића, застиди се и поглед земљи
Бианка; — Рокса, Розмарин; — Фема, Филис или Филида; — Алка, Луиз; — Пулхерија, Пулхрин (ово је од латинског пулцхра, лепа); Илинка, Илиада; — Савка или Савета, Серена; — Ана, Жанет; — Агница, Агнес; — Јека, Јунона (ово је била богиња); —
Верујем, господичне, лепа је ствар желити. Кад би жеље коњи били, ко би ишао пешке? каже једна пословица. Знате л’ шта би ја желио?
— У земљу магараца? — лепа прилика за размишленије, особито ако с њима симпатизирамо, но будући да је десна част карактера Романовог било оно што
— У земљу магараца? — лепа прилика за размишленије, особито ако с њима симпатизирамо, но будући да је десна част карактера Романовог било оно што
« — »О, не старајте се, лепа госпоја удовице, ја ћу вас, ако је само ваша воља, сердечније тући него ваш покојни Пера.« — Опет просиоци.
Она је таки бацила око на младожењу, као и он на њу. Прводаџија почиње фалити Вршац како је то лепа варош, како се добро живи, најпосле рекне: ми се задржавамо, а не гледимо за чим смо; со тим узима родитеље девојкине
Прводаџија. Е, како се допада мома, јесам ли казао да је лепа? Младожења. Она ми се врло допада, не само што је лепа него и разумна; ја се надам да ће ме срећним учинити (са своји
Прводаџија. Е, како се допада мома, јесам ли казао да је лепа? Младожења. Она ми се врло допада, не само што је лепа него и разумна; ја се надам да ће ме срећним учинити (са своји 15.000). Прводаџија. Право!
азбуке живота нашег; сирјеч, заљубљен човек, по мору страсти своје летећи, једнако мало »о« у устма носи: »о, како је лепа; о, како би срећан био; о, кад би се судбина смиловала!« А кад жељу достигне, онда окрене велико »О!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и своја приватна писма удешава тако да би се могла објавити, отприлике као што се жена која је стекла признање да је лепа удешава да би томе и одговорила.
из сукњице, срео сам се са оним малим створењем Лулу, некадањим мојим другом у средњем роду, и, увидевши да је Лулу лепа и пријатна дама, са усхићењем сам јој узвикнуо: — Вама имам да захвалим што што сам сазнао да сам мушко!
Док се нисам заљубио, нисам ни обраћао пажњу на њу, али, од часа кад сам се заљубио, изгледала ми је божанствено лепа и довољно ми је било да је видим, ма и издалека, да видим само њене криве штикле, пада се одмах узбудим и похитам јој
Моја жена добија бракоразводну парницу као морална, чиста, исправна жена а међутим млада и лепа. Шта ће бити онда? Грабиће се за њу и узеће вам је испред носа. А обрните ствар, па ћете видети како стоји.
Јесте ли бар онда размишљали? — Нисам ни тада. — Зашто? — Па била сам млада и лепа. — Сасвим, сасвим! Али, госпа-Лено, отад је прошло много времена; прошла је и младост и лепота и ви сте, по свој
Одиста је то лепа и похвална појава: колико овакви прописи дају слободне иницијативе војнику. Иначе, то вежбање за поздрављање не спада
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У даљини цвиле шакали. Агаве вечито укочене и троме. И међу њима стражар из неког шумадијског села. — Лепа је ово земља, али некако једнолика и тужна... Навикло је наше око на разноврсност, а ово стално зеленило замара.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— отвори риба уста, а Капљица скочи на репић Сунчаном Зрачку и заједно с њим паде на ружу. — Ах, како сам лепа! Најлепша на свету! — протегли се мазно ружа, а Капљица гневно узвикну: — Којешта причаш!
у своје радосно лице у огледалу, сети старичиног мучног хода, па прошапута: — Кад бих заувек остала овако млада, овако лепа, кад бих живела вечно! — и не дорече она своју мисао до краја, а разлеже се оштар, танани писак.
Како је споро свитала зора! Једва је Белко дочекао да сунце дотакне реку, па да излети и испроба снагу својих крила. Лепа Поглавичина кћи и остали мрављи народ сопственим очима нису могли да поверују. Који је још мрав летео? А, ипак!
Сурова си колико и лепа, Златокоса, не верујем да ћу је лако испунити. — Младић је стајао усправнији од јаблана, а онда се наглас насмеја.
Дворани, доглавници, па и краљевић—вереник више нису клицали: — Гле, како је лепа Принцеза! Као папагаји, сви до једнога, понављали су: — Гле, како је лепа Принцезина столица!
Као папагаји, сви до једнога, понављали су: — Гле, како је лепа Принцезина столица! Је ли чудо што Принцези столица постаде неудобна? Ах, све су је кости болеле од столице.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Коштани): Пој бре, Коштан! КОШТАНА (предусреће Митку певајући): Катинку грло болело, Катинке, лепа девојке. МИТКА (бацајући новац Коштани у њено дахире): На! (За себе.
(Сагиње се и мирише јој прса.) Коштана! Лепото!... Ооох! ДРУГА СЛИКА Миткина кућа. — Башта испред куће. У прочељу лепа кућа на два спрата, са таваницама, уресима, балконом. Улази Митка вукући за собом Салче, Гркљана, Коштану и остале.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1913. ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ Како си лепа, Сестро Павина! Поноћ је, је ли? Сврх врата бије Часовник стари. Напољу вије Ветар, и сипа У окна наша Пахуље
На сточић тамо, и мани сада Анђеле целе, Па седни овде уз одар мој, До зоре беле Да гледам само: Како си лепа, Сестро Павина! 1924 — 1925.
Није. То бони лептир један у сан се свео А цео Бео Ко бела свила, Само по рубу лепа му дрхти дуга. Прстима, лагано, Јела За бела Узе га Крила, И на длан стави и у длан, два-три пута, Хукну и
Сав трептим кô прутке Јасике, и ходим путањом уз реку, И гледам на њене сребрне свијутке. Јутрос, као и ти, лепа реко чиста, И моја сва душа жубори и блиста, Разлева се, расте, и хучно колеба...
Што ме и сама туга цепа, И што сам мрачан кô сене? Зашто си, реци, моја лепа, Ти оставила мене? 24 Силу ти причаше они, Силна је оптужба текла!
Како ли је мила, лепа, моја драга! Још преда мном лебди њена слика блага; Очи јој љубице, а лик руже ране, Она још једнако цвета у све
''Како то?'' шапну Фрајлица врла и лепа. ''Љубав је једна пасија!'' додаде на то Грофица сетна и бона, Па шољом чаја љубазно госпа нуди Господина барона.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ У Илијади лепа Хелена зна да ће о њој и Александру бити песме „међу потомцима“, а Ахил вели Агамемнону: „Ахејци дуго ће памтит,
Боки Которској и северној далмацији, по целом Приморју од Котора до Задра, којем је последњем граду посвећена нарочито лепа песма Мајка Маргарита из почетка XВИИ века...
губернатора Угарске, изабраног на пет година (Свилојевића у песмама), којем је последњем посвећена и врло лепа песма XВИИ века Попивка од Свилојевића, која описује његово легендарно јунаштво...
То нарочито вреди за словенску антитезу (о којој смо већ говорили) и за алегорију. Колико ретка и лепа, алегорија је у нашем песништву толико и природна.
једног краља и једног жупског племића и као таква могла би да се веже за сваки крај и за свако време откако је отета лепа Хелена па све до XИX века, кад су у Србији, усред устанка, морале бити забрањиване отмице жена, али облик у којем
Марко, да ти мени о јесени доћеш, о јесени, о Дмитрову данку, а о моме крсноме имену, па да видиш части и поштења, а и лепа, брате, дочекања, и господске ђаконије редом“. Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Не вали се, беже, с дочекањем!
“ Ал’ јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовко девојко, лепа ти си, секо, млађа била! Красна ти си стаса и узраста, руменила, господска погледа!
78 ПРЕДРАГ И НЕНАД Рани мајка два нејака сина у зло доба, у гладне године, на преслицу и десницу руку. Лепа им је имена надела: једном Предраг, а другом Ненаде.
33 Па да видиш части и поштења, а и лепа, брате, дочекања, тј. како се указује почаст, како се гости дочекују. Да ј’ нараниш леба бијелога, тј.
пошли смо препуштајући се божјој вољи и срећи. Ја од чуда лијепе ђевојке, тј. зато што је девојка чудесно лепа. Но говори цури ђувегија, тј. цурин ђувегија (цури је посесивни датив). Најбољи је, најжешћијех јада, тј.
бел. Е, 1 леђен, леђенина — леген лепота девојка — лепа девојка летурђија (литургија) — најглавнија служба у цркви Лијевно (Ливно) — варош у Босни, за време турског
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ Бегунци од куће Не бирају средства Они само седе И смишљају бекства На све стране света У сва лепа места Могу ако хоће Да се сместе сместа Кад чујете негде Да шкрипућу шљунци будите сигурни То беже бегунци
Кисело и љуто Младо поховано Горепоменуто Једите тесто И много и често На шпорету шерпа Паприке се ломе Лепа шаргарепа Међутим дабоме Једите путер Док возите скутер Зуби ми не трну Волим кафу белу Пио бих и црну Тако у
Где се живи смелије Одатле су делије БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА КАТА Била једном једна Ката У Перлезу близу Ченте Лепа као са плаката Па и лепша на моменте Имала је очи плаве Оригинал морска плавет Носаше их посред главе Тако да ти
на моменте Имала је очи плаве Оригинал морска плавет Носаше их посред главе Тако да ти стане памет Имала је лепа Ката Уз лепоту сто дуката Па је била татамата За све момке из Баната ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК Од села до села
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Рече: »Еда из овога суха камена да напојим ја вас воде, је ли?« А како то удари, вода слатка, лепа ка медовина, посукта нагло из камена и пише сви ону воду докле онде преседише с одморањем се од путовања.
Врло скупо украси му ћивот и тамо га поштено положи стајати му. Врло лепа миризма из ћивота му, пише се, да излази. И може бити да и досад онде стоји, како овде за њега се пише.
Моли се Богу и скоро ће те сусрести божја лепа милост и веруј неће ти то сношење напразно бити: и у заглибљивању под ногом се тврдо што находи, те не пропадне до
А кад је смотре његов син Сихем Хореос, кнез оне земље, што је и град на његово име сазидат, каква је лепа, врло за њом зажели, узе је за руку, одведе и уведе је настрану у потају, те је силом облежа.
И он много кани и нуди је и ништа не ктеде ни окусити код њега. А њему се све већма стужује гледећи на њу, зашто лепа је жена била. И кад она не кте ништа јести, и њему се пресече јело, те уста од софре, да иде спавати.
За цара Маврикија, рече, доби у арабитској војски видеше два јунака врло пристала и лепа, како пред царевим лицем да стоје, и остали људи сви су их почитовали, пак обојица дођоше к цркви светога Димитрија и
Слока и младићи сви му се чуђаху лепоти и разуму његову. И сама царева кћи гледећи га онако лепа узврда се желећи за њим и рађаше о тому не би ли се како смесила ш њиме, све се шалећи додеваше му се.
Да чудно красних људи светла образа и лепа им одела!« То он изрече и таки замукну те издаше. Ал оно ангели бијаху од Бога послати мирно примити му душу.
Та и подретло нам од корена сведочи како смо зли и опаки, будавши с првом права винова лоза до краја лепа, пунородна, с хубавим грожђем, добро запајана с небесним капљами, у вис растући разгранато, — а сад само остала једна
Многопут и не знамо кад је који пост, кад ли је велики год. Проповедник: Хај, лепа гласа и кметских беседа! ... Та хе, божији човече и добри брате, како смо се ми родили на овај свет, сви смо ми
А сад ето, саме цркве посташе горе и рђавије од кућетина при сокаци. У господарскоме сваком дому лепа и добросвидна се разлог и управа има; домаћин ја ли послује свој занат, ја ли тек и онако на столици седи меркајући с
разуман и мудар, а ти призови га к себи: није он скот ни дивљи звер, човек је ка и ти, може се уразумити од многога лепа ти говора. Просвести, наговести, увавести га и упамети на боље се држање.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. Скоро свако доба године
То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова. Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његов
То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова. Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.
А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.
Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак. Црномањаст, лепа, велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.
Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали. Мала али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и ниновој лози.
— Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година. Остала је рано удовица. Имала је мужа којега је волела и обожавала јер је и
у кући Мана кујунџије несрећа. Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду. Јевда као убијена, а Мане зловољан.
Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана. Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира. Често се заборави, па звижди сокаком.
Јевда му спомену и изређа имена свију девојака. Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како
Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица. Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по
Родбина Замфирова је велика. Пуно неких тетака, стрина и ујни, и оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала. — Лелеее!