Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О злој женје, где ју је описао овако: „Бог благочестиваго мужа сохранит да не возмет жену каја себе всегда украшајет и лепаја, кладкаја словеса давати и с својими рјечми ласкати знајет.
Побуждавајет и призивајет равно веја мимоходјашчија, и онија которија пут порјадочниј мимоводит. Лепаја жена без наказанија јест јакоже свиња со златноју пантликоју, трудољубива жена јест чест мужа својего, но љенива јест