Дучић, Јован - ПЕСМЕ
сести у дну сале У меке фотеље, не слушајућ тезу, И написаћу вам, хитро кô од шале, Један тужни сонет на вашу лепезу. ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па се моментално цела она гусеница разви у лепезу и та сјајна бљештава лепеза од бајонета полети напред као ала; онда се, урнебесно проламајући ваздух са „ура,” изгуби
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је утегнута у прслучић од румених, сомотских шепута, а држала је црну лепезу у руци. Угурали су је у собу, као што се теле гура кроз капију.
Кад је Исаковичу пао поглед на Божичкину лепу, бледу руку, претрну. У руци је држала црну лепезу. Иако је та сличност била више његово уображење, него стварност, Павлу се учини потпуна, страшна, невероватна.
У руци је имала црну лепезу. Кад је капетан наишао, и кад је виде у осветљењу, које је из трпезарије падало у башту, она се насмеја, тихо.
Павле је, с почетка, седео, у тој арени, као да дрема. Ди Ронкали се био населио, пред ложу, држећи у руци црну лепезу Божичкину, а сваки час је зват, да пипа чланке коња, који су узимали препону.
Седела је, испод једног огледала, у плавој кринолини, а држала у руци црну лепезу. Груди су јој биле откривене много, према оновременом обичају. Гледала га је, нетремице, кад је ушао.
Имала је увек своју црну лепезу у руци. А тај слап сласти био је, као водопади нечујни, а хладни, пријатан. Њен корак провидни, није се чуо, видело се
Имала је крупне црне очи, а косу францеску, златне ципелице на нози, а у руци, велику, златну, лепезу. Исакович је прелетео, једним погледом, царицу, али је био потресен, до дна свог бића, и знао да ће је памтити читавог
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
помаже ту ни пијецао, једва га чујеш, па умјесто да најави крај уклетој ноћној хуци, он јој само надода звучну јутарњу лепезу и претвори је у добро знано брујање марљива поточара који неуморно сије брашно и још сањива пролазника, ранораниоца,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
у животу, подметнули су испод њих јастучиће, па лепо пију кофијановић и довикују се међусобно делећи нам читаву лепезу корисних савета. Да би сцена била потпуна, ми почињемо да плачемо. Доста нам је свега!
за игранке, попуст за клизалиште на Ташмајдану, свакоме по две бесплатне вожње на рингишпилу у „Луна парку“ и широку лепезу других олакшица! Шта сте урадили са својим ћалцима и кевама?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Завлада мир... А ноћник онај који се крио Мудријаш лисац главом је био. ИИ Над шумом зора лепезу шири и љетни освит у собу вири. Вријеме је лову, ваља у честу, а Мачак спава у шеснаесту.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Слика или десетка. — Он се маши за џеп и вештим покретом развуче карте као лепезу. — Вуци, Попе: слика или цифра! — извади грош и стави на топовски точак.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
По чему да се оријентишем? Кад бих видео лобању, или лопату... кесу талира, или мач и шлем... Да бар имате лепезу, или цвеће у наручју... Не знам ко сам, не знам шта треба да говорим! Има ли ово позориште суфлера?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сести у дну сале, У меке фотеље, не слушајућ' тезу, И написаћу вам, хитро, к'о од шале, Један тужан сонет на вашу лепезу. Ј. Дучић СХ ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу. ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила. ФЕМА: Твој уја... Јес’ чула, како те није срамота тако што говорити! Какав уја?
ФЕМА (пође, пак се тргне): Ух, што не смем да му се приближим, да га сама истерам. Али чекај, безобразник! (Узме лепезу, па га почне с њом турати.) Напоље из моје куће! ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице, само још једну реч.
ФЕМА: Кест машир, марш! (Истура га.) Безобразник један, опоганио ми лепезу. Сад је морам поклонити Анчици. ЕВИЦА: Ах! ФЕМА: А шта ти ту уздишеш?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ала је топло и загушљиво у овој беспрегледној равници! Како је добро што сте уз Вашу ношњу додали и ову лепезу од палминог листа! Уосталом, сунце ће ускоро заћи, и свежина вечери нас разгалити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Однекуд изашла Паула, а ви јој наредили да донесе велики послужавник, метнули сте на њега лепезу, и тако сам и ја, с послужавником и лепезом у рукама, стигао на бал. Засвирала је музика, и ја сам се пробудио.
А ти још мало поседи код мене, код твоје Нене, која никада није ишла на бал, нити носила шлеп и лепезу. — Настала је тишина, она пријатна домаћа тишина у којој понекад има рајског мира и споразума. Госпа Нола поче дремати.