Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ И ја сам видела како му крупне сузе теку низ бледе образе. „Ал’ ваљда ће још једанпут доћи они лепи, они весели дани“, тешио ме је он... Ја сам уздахнула... а душа ми је очајно слутила: никад више!...
Ја погледам боље и видим капетана, а за њим три-четири до зуба наоружана пандура за које се могло казати да су одиста лепи људи! Али г. капетан? „Да не бјеше под оним именом, не шћаше се бојат’ од урока“.
Са Николом Белићем дођоше неки гости из Кнића: лепи, високи људи, чисто обучени, са црвеним јелецима, а за појасом лепи сребрњаци.
Са Николом Белићем дођоше неки гости из Кнића: лепи, високи људи, чисто обучени, са црвеним јелецима, а за појасом лепи сребрњаци.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Ове стихе упамтио сам из детињства однекуд; лепи су, нека их придодам овде: Что либо дјејем, зло или благо; Многоцјено ли или зјело драго, Всја дјела наша, добра и
Ви сте обоје лепи ако будете благонаравни и добри”. Наравоученије Све жене на свету, како Европејке и Азијаткиње, тако и црне
| 130 Славуј и паун У један лепи прољетни дан слатко појаше славуј. Остале птице, неке из зависти а неке из простоте и недостатка осећања, нити се
” На ови начин и наш лепи Тамиш из раја извире. Здраво и прекрасно мудрованије овога учитеља! Како се човек сваке наравне злоће избави; ум
За преживити јошт који дан док буде божија воља, с ови језици што ми је бог дао те сам научио, могу у многи лепи мести и градови у Европи поштено и спокојно живити.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пођемо; од Чернеца пола сата одмакнемо; док у наши̓ лепи̓ каруца један точак, са свима паоцима сломи се, само главчина остаде! Ето ти нам сад весеља! Шта ћемо сад?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе... И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу. — Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.
Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани... И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.
Хоће републику, комуну?!... Виргаз њима треба — виргаз! И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.
Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој. Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је
— А'де, дај мени тај восак. — Море, батали! Нећеш ти да платиш. — Што не платим, не платим; ће ти платим сос лепи пари. Што иштеш за ока? — Па рекох ти, двадесет и пет гроша. — Хм! двадсет и пет! Не се прави будала...
Упознао се са мном лане још у Пожези, па се једнако лепи уза ме кад ме види. Дошло је већ крајње време. Пупавцу остало врло мало пара у кеси.
Сава и Никола држ' рукама за лотре, па се узверају на коју ће страну поискакати, јер су часом могли да се начине лепи као они ћерпичари што поваздан месе блато и суше ћерпич крај Колубаре. — Е, е, лакше, море! — Шта то радиш?
Одевена су као из најбоље газдинске куће. Миони је пуно срце кад их погледа. — Тићи моји лепи!... — шапутала би често, уздахнувши.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових... Учини му се да се свет сруши. А то беше совуљага на храсту више њега!...
и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови... Свега, зар свега да се одрече?... Живи пламен горео је у души његовој...
А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... 14. ПРОКЛЕТА КУЋА Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.
Ове благе речи, онај чудни поглед. Је ли могућно да је то отац Станков?... Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше. Та то је још јуче било... Још јуче је та кућа била као и његова... — Уђи, уђи!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти пред чијим духом падне свака варка, И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја, Да банеш под маском друга или госта; Да такав, полу-бог, половину змија, Вребаш
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толико је сад више омрзну. Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера), а
Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине, али и пријатне вечерње и ноћне хладовине. Дан је за даном све краћи
Све, све се променило; само домаћи пет’о посред њих остао још онај лепи, стари, летошњи петао. Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да
се господин натарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви, а под арњевима седи пера Тоцилов. Искривио се и испружио шију, па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.
Били су лепи сватови. Сав ноблес тога места био је заступљен. Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није
Дође и дан свадбе и венчања. Освануо је лепи Ђурђевдан. Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а све село окићено селеном, јоргованима и врбовим
— А што ми не хофирате? — запита фрау-Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!... Какви сте ми ви тенцери! Та говор’те штогођ! — Па,...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Немецке и француске књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима. — Шта су ти абентајери? — Шта, још ни то не знате? Дакле, ви још нисте никад имали абентајер?
— Опростите, нисам хтео читати, но само да ви— дим какав је то леп папир; на њему су лепи голубићи намалани! — То не сме нико видити! Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује.
Започне јој курисати: — Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро! — Молим вас! — Више вредите него ма каква девојка! — Немојте ми баш тако ласкати!
ЧикаГавра не може више да одоле. — Та нема вам пара, госпођо! Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра! — То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.
Госпођа Софија, Мицина мати, у „рококо” обучена, великом се лепезом хлади, мада јој није врућина, па жмирка на лепи пар; допада јој се што такав јурат Мицу облеће. Око Алке облеће Јефта Ћирковић, трговачки калфа, син богатог трговца.
Африка
Необично лепи, необично лепо израсли. Жене облих округлих рамена. Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу.
испред високих црвених мравињака, сасвим голи, без иједне одеће без колајни, гривни, гри–гриа, наги као животиње и лепи као оне, пробијају се ратници.
Он сок од воћке меша са земљом и лепи на ране. Онда имам жељу да му и други ананас поклоним, а затим и све наредне, јер не видими како ћу их више окусити.
Наилазимо на тамне ловце на хипопотаме који спремају пироге за лов. Поклањају ми зубе који су лепи али, ваљда због рђавог лова, доста оштећени. Пролазимо поред густих тропских шумица пуних лијана.
Жена која се Негру нарочито допала седи на својој асури док јој нека старица лепи по рукама и ногама, по ноктима чланцима од прстију, надланицама и табанима комадиће влажне иловаче.
Младићи и старији људи у тихом жагору, косо осветљени лампама. Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени.
Младићи и старији људи у тихом жагору, косо осветљени лампама. Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
) Мои красни живот! (Премеће новце, па после устане и протегли се мало.) Како ми расти срцу кад видим мои лепи дукати, кад гледим мои красни талири и кад пазим велики пакли сос банку! Што ћу да му дам?
Шта фали моју Јуцу? МИШИЋ: Е, шта ви узимате вас? Ви сте човек јошт млад, особито у снаги, и лепи. Ко може кир Диму с вами сравнити? Ви и он... знате, како кажу Грци... као Аполо и Вулкан! ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи!
Сад да сакриим кључ, да нико не узми моји лепи новци. (Чује се лупа на врати.) ЈАЊА: Ко-ј то? ЈУЦА (иза сцене): Отворите! ЈАЊА: Што ћиш?
Анатемате! Ох, моји лепи десет хиљада! Ох, мој бели десет хиљада! МИШИЋ: Видите, лепо каже српска пословица: „Скуп више плаћа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Палавичини“, довикивао је свог официра у идућим колима, „видите ли оне људе пред нама? Какви лепи људи, какви лепи, стасити људи! Можете ли да их замислите, кад буду орали, на оним пољанама, иза барутана?
„Палавичини“, довикивао је свог официра у идућим колима, „видите ли оне људе пред нама? Какви лепи људи, какви лепи, стасити људи! Можете ли да их замислите, кад буду орали, на оним пољанама, иза барутана?
Отпуст је из војске добио! Трандафил је Исаковича посматрао зачуђено и сажаљиво. Тај високи, стасити, лепи, официр био му је смешан и чудноват, као што су били чудновати и калуђери, са којима је Трандафил неке чрезвичајне
Морао је да примети, не само те њене ципелице, из престонице, него и комад, бели, лепи, њеног бута. Пела се узбрдо као козле.
Чинило му се да је далеко, у пролеће, у неки лепи пролетни дан, отрчала. Била је лепа. Она је, међутим, кад стиже до неког јарка, горе, легла у траву и задихано, тешко,
А питао га је, много штошта, и о Трандафилу. Питао га је и како је ноћио у Рабу. Јесу ли му снови били лепи? Тек пред залазак Сунца, кад су се на небу појавили облаци, и кад је било захладнило, кола су зашла у неки предео пун
Она га, међутим, позва да седне, крај ње, па рече да лепо путују. Овакви лепи дани су једина срећа, у људском животу. Не трају дуго. Пролазе брзо. Трајне среће и нема, у људском животу.
Као учини му се, у сну, да са Гарсулијем, на колима, улазе у Махалу, али ти сни нису били чисти и лепи, као прве висибабе у снегу, ни звонцад на јагњету, ни вода на извору.
Он је, после недељу, две дана, био заборављен, као што се заборавља, брзо, кад се стигне дома, неки лепи изглед са пута, неки пријатан доживљај на путу. Нека удобна клупа.
Текла је стајала непомично, загледана у њега. У својој лакој хаљини, и шеширу, чинила се као неки летњи лепи дан, који је ушао у ту ругобу, у тај бирт, који су Славонци звали Енгел. Била је пребледела, јако.
Павле је ручавао са свог, турског, војеног, тањира, а није пиво пио. То, да тај стасити, лепи, официр, не пије пиво, него прилази, свако подне, бурету, које је, као на неком јарму, на ногарима, насред кујне
да Исаковичи, руски, још не знају – каже, Шевичу: „Кажите им, да је задовољство видети такву појаву, као они што су. Лепи људи! А све је на њима чисто и уредно!“ Костјурин, лично, поправи Петру попону, која му се била накривила.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Рукави и задњи делови кошуље при дну имају особите геометријске шаре везене црвеном вуницом. Такође су врло лепи „превези“ од ланеног платна са црвеним шарама и дугачким вуненим ресама.
Особито су лепи положаји љуботинских села: Глобочине, Рогачева, Јажинца и Горњег Села, која су на суподини Љуботина, у љуботинском
Можда су се ова начела примењивала са мање суровости у правој Аустрији, нарочито у Бечу, где су благи и лепи обичаји народа већ одавно цивилизованог, поред свега, ипак били од утицаја.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Вади из портмонеа и одбројава пет стотинарки, иа их ставља у један коверат, који лепи.) На, дај му одговор кад већ морам одговорити. СОФИЈА (прими писмо и одлази, али на вратима застаје): Један господин!
из ковертића који му је донео Анта, затим вади из фиоке бочицу гумиарабике и маже полеђину слике, а затим је лепи на Шварцов пасош и пресује шаком). XИИ СОФИЈА, СПАСОЈЕ СОФИЈА (долази): Један господин од полиције.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ни најмање, иако је ствари као што су мишићи и целулоидне фаце очигледно не привлаче богзна како. Весна се на то лепи као муве на мед.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Није ни чудо: Шамика, такав дандy, покрај финих Талијанкиња! Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи. Готово сваки дан је ишао у позориште, и то највише у „Феніце”, и то кроз „водену” капију.
Полачек млађи заповеди да свирају. Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи. Свирају „полонесмарш”.
— Врло добро. Па баш тринаест стихова — несрећна нумера! Сасвим је погођено. И немачки су врло лепи. Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. — Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад је киша мало престала и кад почеше лепи јесењи дани, над празним, жутим пољима, над врбацима, у којима се појавише бескрајне, зелене жабокречине, ноћу, кад је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
И у нашем народу постоји велики страх од урокљивих очију, које посебно вребају младенце који су лепи, млади, а налазе се у једној прелазној фази, па су стога веома подложни њиховом утицају.
“⁶⁰ Да би детету расли здрави, јаки и лепи зуби, осим ових позитивних магијских прописа, људи су морали поштовати и извесне забране, табуе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ЖУЖИ Добили смо сто до стола у пештанској »Хунгарији«, тако да сам целе вечери могао да гледам тај лепи пар. Девојка је била једна од оних отмених, тамнокосих лепотица у белој хаљини широких набора, који више обећавају
у коме је почела да влада платоом за игру, и доба када је цео град питао за кога ће да се уда, ко ће одвести тај лепи тамнопути и светлооки цвет са Страдуна, кога ли чекају она и њена мајка?
Више никада нећемо бити лепи, млади и луди као овога лета; не, не, крајње је време, заиста је крајње време да се пакујем.
Били су ту: Пупа Хава, Хозн, Аладин, Калауз, Хапац, Кило, Лепи, Цока, Баћко, Маки, Цимер, Бураз, Вито, Цига, Бел Ами и још неки момци из млађих разреда.
Све неки клинци, уосталом, врло лепи клинци. Врло.« Један је приметио и значајно погледао. Осмехнула му се. Казао је свом другару: – Може да ме има ако
редоследу… Било је већ три сата ујутру, а он је усред хаоса који су иза себе оставили гости и даље возио свој лепи собни бицикл — њен поклон за четрдесет и пети рођендан.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Врло лепо (Почивателна.) Како се унтерхалтујете овде? ДЕВОЈКА: Доста рђаво. МЛАДОЖЕЊА: Имате ли лепи балова? ДЕВОЈКА: Не баш; знате, музика нам не ваља, а друштво би прилично било.
ДЕВОЈКА: Какви су код вас балови? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепи. ДЕВОЈКА: А ви имате и музику лепу? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепу. Него нам је сала малена. ДЕВОЈКА: О, то ја мрзим!
Тако сам и ја лудовала кад сам се прстеновала, пак после, красно задовољна. ДЕВОЈКА: Дабом’!, кад нисте били лепи! МАТИ: Ајд бестрага; ја нисам била лепа, него ти с том ногом! ДЕВОЈКА (плаче): Сад ми се још подсмевајте.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
правог богатства исконски свежих, мирисних и звучних слика, Ерић вешто искива медаљоне чија је једина сврха: да буду лепи, да светле, да нас такну у сам живац лудог препознавања, да нас усхите.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Дакле јошт и то не знате? Лепи Србљи! Ал тако мора бити кад људи не читају народне књиге. ШЕРБУЛИЋ: Зар ви знате?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Рајић, учитељ »долно-осјечке јуности«, прештампао је црквеним ћириловским словима Сатіра, али покваривши чисти и лепи језик Рељковићев, удешавајући на хибридни и наказни славеносрпски језик.
У тај лепи лист Змај је уложио много труда и талента, и успео да створи најбољи дечји лист на Словенском југу и да развије целу
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Био је пешадијски наредник, а да се звао »Лепи Мика« држим да је излишно било и спомињати. Неколико недеља после бегства Кајина, наредника Мику задеси несрећа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Још од њега леже црепи, Али де је онај лепи? Кад би сада опет дошô, Ма и овај други прошô! (1843, јул) ПУТНИК НА УРАНКУ Тама долом, тама гором, Наоколо
1843, 5. дек. ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кâно лепи дан Што кроз гору вири. А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома милоока Ту је рубље прала.
довека Да се јаду није нашло лека, — Нит' извора, ни водице ладне Да се усне понаквасе јадне, Ни тичица, ни песама лепи Да уморно срце се укрепи, Ох млоги је овуда се верô, Док се није јадан и подерô, Ал' допр'о није још ниједан
Тако с' име до имена блиста, Ди је твоје, брате, душо чиста? Жиће лепо кâно лепи санак, Добар беше ти кô добар данак, Умиљато кâно вруле јек, Ка извора што је бистри тек Потекао па запао бедно,
16. О лепи ви из уста њени баји, Кад седисмо ми вако обадвоје! О њеног онда ока кра(с)ни сјаји, У срце кад си падô моје!
26. И тако ја сам веће путовао, Баш премалећа сијао је крас, Кроз лепи предјел пут се мени дао; Планине стрме, дрва лишћан влас И орао што је на облак стао: То мало туге тишало је глас;
врлетак, Ди лепа тица мога срца гњезди, Већ кућâ знани угледа почетак, И горе диго ока дана звезди: У мрачност лепи зраци ти тонеду, У срцу мени сјати почињеду. 43. Код куће нађо лице материно, И оца милог и љубезне браће.
То беше свима, што бијау, жао. Ал' јад је грдни деклице спопао! Та леп бијаше кано данак лепи, Лепота ова све и за њ заслепи; Још око оно, муњевито око, Кроз срце њима што севну дубоко, У оку јоште она тија
3. Ту ћеш наћи окићени Лепи мома, лепи снаша, Има нешто и поштени, Ал' највише сека-даша: Ил' за новце, ил' онако, Ал' су даше свакојако. 4.
3. Ту ћеш наћи окићени Лепи мома, лепи снаша, Има нешто и поштени, Ал' највише сека-даша: Ил' за новце, ил' онако, Ал' су даше свакојако. 4.
70. Беше збора и од среће, Она заче, он придаде: „Куд ће, госпо, куд ће веће Него ваша, с неба паде: Лепи, здрави, тако млади, А свег доста што сте ради.“ 71. „Ал' муж старац, моје злато!
9. децембра ујутру ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кâно лепи дан, Што кроз гране вири. А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома црноока Тује рубље прала.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А кад убрише чело, он и косу понесе у прстима. Поче да савија цигару. Папир му се лепи, цепа, а дуван се просипа. Одох у кујну, да му изнесем жар у машицама.
она никако њему не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу
А опет, кад се освести и види више себе мајку како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњачâ црни лук с кафом, опет је тера од себе: — Иди, остави ме.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Ал' тамо доле испод самостана, у студени снежној зимнога дана, непрестано чека бегунац лепи, надом се греје, вером се крепи, греје је нада од главе до стопе, под стопом се њеном снегови топе.
Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи! Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он рече баби: — Та што ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи. Онда га баба стане одвраћати: — Како би ти узео оног губавог код тако красних коња!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: О, да лепи речи! Кад би само смисао њиов знао. ДОКТОР: Знаћеш, драги мој, јер свашта има своје клипе које треба прећи.
— Шта? Шта наопако? Шта? (Устане.) Је ли могуће? Моји новци? Тако брзо? Но, то нико није, него мој лепи комша. Сад да није истина што сам казао да су новци као жена, док је код тебе, ту се псујеш с њоме, ту се тераш по
Збогом, комшо! Не могу се даље задржати. (Отиде.) КУЗМАН: Збогом!.. Да видим, оће ли ми ово помоћи. Мој лепи комша, како је и он своје новце закопао, пак јошт оће да ми на савест повери; зато је ваљда и он моје узео.
ДАМЈАН (за себе): Аха, овај се већ забунио. Чисто не могу да дочекам час. (Уклони се.) КУЗМАН: Ха, ево и, ево моји лепи новаца! (Устане.) Е, комшо, осрамотили смо се! Сад би ваљало да му се осветим. (Мисли се): Не, то мора бити.
МИЛАН: Ја ћу послати, па ви после густирајте, како знате. ЉУБА: Само да буду лепи сватови. МИЛАН: Биће понајвише чиновници. ПИЈАДА (Љуби): Оцес ли и мене звати у сватове? ЉУБА: Зар јошт питаш?
Лепота, то је све што се на рачун узети може. Ви сте у мојим естетическим очима лепи, а о мени — о мени јошт није нико дубитирао. (АНИЦА се укаже на пренџеру).
ФЕМА: Како сте уредили, господине, за моју ствар? АДВОКАТ: А, то је ништа; да овај објект продужимо. Ви сте лепи, а и ја нисам ружан. Како би добро било кад би били удовица, разумете ли ме? АНИЦА: А, виле ми те с фишкалом!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
за твој крај и после се преврћеш у кревету, јер ти сви они призори не дају мира, све оно богатство и сав онај лепи свет, сви они излози, а још ти није јасно да си најскупоценија огрлица у вароши, рибица у градском акваријуму,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Запламсај, смреко, модпим бобицама. Из дринске магле јабуке ми сину, те бојом лечим пусту раздаљину, куд, лепи Боже, печал лучем плама, у ланен-платно увијена чаша, врх које круним ромор Оченаша.
Отвори круну, Лепи сунцокрете, и огреј децу, анђеле у збегу, кроз чији страх се угарци разлете кад сумрак пусти вештице по снегу, а
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
дошао сам да зајазим трбу пак оћу да се окућим. На моју душу, морам искати допуштење да отворим школу од лагала. Мој лепи трбуве, нећеш ти мени више музике правити! МАРКО (врати се): Ево овде имате две хиљаде форинти.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Само још не могу да пођем за другога. — Наћи ћете лако каквога красног момка који ће вас обожавати. Ви сте толико лепи. — Кад будем решила запросиће ме, јер зарађујем својим рукама. — Желим најискреније да имате много среће.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
још излет на Митилену радост из руке грчке и пост госпојински Над Манасијом Чардаци куле гнезда на власт су дошли људи лепи нови ће живот да почне и биће кратак у јеку мача појања и завршног спева прва смрт је била косовски тешка друга нас
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кажи ти ђацима нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.
А како је то све могло бити друкчије !... Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу. А ово... зар је ово гнездо!...
Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо !
Сад настаје живот, прави живот!... А ово се досад лутало некуд по мраку... Даље, даље црна прошлости !... Здраво лепи, срећни животе!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 56. Облак се вије по ведром небу, И лепи Ранко по белом двору, Опроштај иште од своје мајке, Од своје мајке, од свога оца: “Опрости мени, мила мајчице!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он од мене није ништа крио. Његови синови, Милош и Ранко, врло лепи мушкарци, исто су тако скинули са мојих очију вео. Упознао сам село.
То је био онај лепи епископ Богдановић кога је читалац упознао у почетку ових коментара, у Темишвару. Био је извршио самоубиство.
Ипак нисам издахнуо. После три недеље, седео сам крај прозора и по цео дан гледао тај чудни, лепи, завејани градић. Жуте боје на чарапама жена, плаве ћупе на прозорима, и црвени црепови развеселили би ме.
ТИ, ПРОШЛОСТ, и мој свет, младост, љубави, гондоле, и, на небу, Мљеци, привиђате ми се још, као сан, талас, лепи цвет, у друштву маски, које је по мене дошло.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај. Све лепи наслови и лепа поучна садржина: „Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: А ово? Па то је оно. ЈЕВРЕМ: Које оно? СРЕТА: Оно што је саставио Секулић, штампао сам и већ се лепи по улицама. ЈЕВРЕМ (уплаши се): Ама, да није то за онога? (Показује на Ивковићеву собу.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
живих створова гамижу или се преврће на мокром поду брода, или пливају у суду у који је лов изручен; ту се нађу и лепи, као кармин црвени рачићи, и љубичасте медузе, и провидне као стакло животињице које су у мору невидљиве, и мноштво
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Он, онако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету. Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.
— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговара, и сигурно понова Алилу лепи новац. Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Облаци иду преко моје главе. ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако!
Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ Нестало, наједном, зиме даха злога, Пролистале гране сваког младог шиба; Цвет
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
из Старих Парага, (на другог): Ћорави Нића из РацМилетића, (на трећег): Егави Тоша из Дивоша, (на четвртог): И лепи Јоца из Обровца. Богме, они се ту састаше и мене јако избише, те ја остах без беса, црна гарова и зелена зељова.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А он рече баби: „Та шта ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи.” Онда га баба стане одвраћати: „Како би ти узео онога губавог код таких красних коња!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Кад би гди по лепи мести пешице [х]одили, ишла би ова жена као да је ветар носи. Но наместо пића, јела чорбовита, зеље и воће јеђаше.
Из овога, зар, узрока и мени дођу на памет неки лепи латински стихови, но нипошто не памтим ни гди сам и[х] читао, нити ко је њихов списатељ; доста — они мене утеше.
Љубезно су ме и радо настављали и учили и често би се отимали ко ће ми што боље и лакше казати. Кад би год лепи дни бивали, и домаћин мој, мастер Лâрд | зовоми, кад не би лекције давао, всегда би ме водио кад по једној страни
Господин Гулјелм Фордајс наложи Мг. Ливи да ми купи књига лепи[х] и да се извести колико се [х]оће трошка по мору до Хамбурга и, одавде, до Лајпсика, и да ми то дâ.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Из стајског ђубришта: перунике беле. Уморан од посла — већ, а тек — свиће! Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да знаш: ја ћу да родим!“ Аћим се прислони уз ограду тора. Играју се два шарена бикчића. Како су млади и лепи! помисли завидећи им. Дуго стоји, гледа како се кошкају и скачу, жали што им се не радује као некада.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко зна колико је времена прошло док није запазио како се један малени облак просто лепи уз његов прозор. — Еј, ти! — махну дечак облаку. — Заустави се! — Па, зауставио сам се. Шта хоћеш?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Очигледно је одржао обећање. Можда и због тога што је лепи, сувоњави младић изишао из Небојше са неизлечивом костобољом, и малко хром.
Припреман да замени оца на кнежевском престолу, тај лепи двадесетогодишњи младић није ни знао да је власт над Србијом пренета у његове руке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Бр. Радичевић ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је ка'но лепи дан, Што кроз гору вири. А са горе, крај потока, Стазица се дала; Једна мома милоока Ту је рубље прала.
“ Ј. Јовановић Змај XИВ НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој лепи стан. Саву, Млаву, и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео, и лакога сна.
Моје тице мале, јадни сиротани, Прошли су ме давно моји лепи дани Увело је цвеће, одбег'о ме мај; А на души оста, к'о скрхана биљка, Ил' ко тужан мирис увела босиљка, Једна тешка
В. Рајић ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА И срушише се лепи снови моји, Јер главу твоју венац сад покрива, Крај тебе други пред олтаром стоји Проста ти била моја љубав жива!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Питагора поче да прича. „Моје родно острво Самос налази се пред малоазијском обалом недалеко од оног места где лежи лепи град Милет, са којим је мој отац Мнесархос водио живу трговину.
Кад дођох, затекох овде тај лепи астрономски инструмент и послужих се њиме при својим посматрањима неба“. „Кад стигоше Арабљани у јужну Италију,
Треба само да прескочим два и по века од свог бечког боравка уназад. Један лепи бакрорез показује ми јасно и тачно како је Беч изгледао у доба цара Фердинанда ИИИ.
Предузех да ту фауну разбудим из хиљадугодишњег сна“. „Као онај лепи краљевић из бајке!“ Кивије, са којим сам се већ помало спријатељио, није се наљутио на ову моју упадицу, већ је,
„Овај лепи апарат“, рече Фарадеј, „послао ми је господин Араго. И он има једну округлу бакарну плочу која се око своје хоризонталн
То су нам показали лепи опити Шебекови о претварању топлоте у електрицитет и опити Ерстедови и моји о међусобном претварању електрицитета и
очима природа се ведро смеши, цвеће кликће својим шаренилом, птичице безбрижно цвкућу, а ви весело гледате у тај лепи свет“. Он ме погледа добродушно, очинским погледом. „Али - не дај Боже да на себи искусите - живот је тешка борба.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.
Зар није све једно: зар ме није и досад презирала! Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!... Шта да се ради?...
« — поче да мисли. »А младост ?... а будућност?... Све се руши, свега нестаде ; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!... Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А он рече баби: — Та шта ћy бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи. Онда га баба стане одвраћати: — Како би ти узео онога губавог код таких красних коња!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Гледећи како изумире време Слепоме телу, што га инстинкт крепи, За огледало се поглед нагло лепи: Да види уста што ће да занеме, Мада још жедна пољубаца, неге, А не покрова, не мртвачке пеге.
БОЛ И СЛАВА МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ Када нам синови дођу са бојишта, Запојени славом, к'о мирисом цвеће, Уморни и лепи и жељни огњишта — Многи што одоше на ратна војишта, Вратити се нама, вратити се неће.
Десет месеци од мене моји су далеко. Пре тол'ко ја сам оставио њу, Завичај, децу и дом свој лепи. Тад зима беше, сад жита зру. А она не пише, а душа стрепи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
су били већином странци-досељеници и веома непријатни, било је сувише туробно за српског младића који је познавао овај лепи свет онако како гаје видео са пашњака свог родног места и са обала златног Делавера.
Због тога су им родитељи били веома срећни. Кућа и покућство били су им необично лепи, мешавина америчке и словеначке културе. Једном су ме позвали на прославу неке годишњице.
Удобност брода и лепи изгледи да ће путовање бити пријатно, огледали су се на насмејаним лицима путника. Група живахних ученица из
- Тако нешто сте. по свој прилици, причали у Карловцима на оном народном збору? - упитао ме је овај лепи и ведри ”инквизитор” - а на то сам му ја одговорио: - Не, нисам имао времена за то јер сам био заузет преносом земних
- Тако нешто сте. по свој прилици, причали у Карловцима на оном народном збору? - упитао ме је овај лепи и ведри ”инквизитор” - а на то сам му ја одговорио: - Не, нисам имао времена за то јер сам био заузет преносом земних
доведите га - приметила је једна заједљива млада госпођица, - кад је он овде и ви личите на човека и скоро па да сте лепи. Било је доста истине у њеним речима јер отров расне мржње није деловао тако снажно када је он био присутан.
Ћипико, Иво - Приповетке
Камен заструга, машина, превијена, зацвили и стаде. Радници одахнуше; одбацују руком топал зној што им се лепи око косе и капље им низ чело. Доба је да се одморе. Мушко и женско спустило се на вруће паштице до огњишта.
Слушао је разговоре старијих ђака о неправди; слушао је приче дрскијих како професор веронауке, лепи, млади фратар, служи се са туђом женом добротвора манастира, и професор математике болује од желуца због халапљивости.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте црна лука на слепоочњаче и чело, целу главу стеже јако, свом снагом, учкурима и то унакрст, да би јој мозак
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зими учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу. Зима носи Божић, данак лепи, Који сваког новом надом крепи. — Драга зимо, Бог нам те је дао! Ко те не би силно поштовао! 1893.
Засузићеш, брате, сузом од милине. Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се таки, без икаке силе, На највећу радост деце твоје
— Кад ’но су нам руковања Најтоплија била. Из нашега доба У старије бежим И поменак, лепи цветак, Уздисајем свȅжим.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
С тебе многе девојке За старкеље полазе, С тебе лепи младићи Бабускере узимау. САРА: Кажите ви мени право, али само право, мон фрер, како вам се допада госпоја от Мирич.
РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри моје лице, недостојно тоже бурмутице. ВАСИЛИЈЕ: Ах, моји лепи дванаест хиљада! ЕВИЦА: Ујо слатки, немојте га пуштати, није мала сума.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
С чиме да те здружим кад ти изгубих вид Лепи мој дане с душом елегије! В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива
С чиме да те здружим кад ти изгубих вид Лепи мој дане с душом елегије! В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива пределима Лутам у сузама страх ме обузима Звездани утицај нада мном —
ветар обавије Жалбо црних птица и тужне похвале Некога света тешке сене пале Шта је то што се у дну песме крије? Лепи мој дане с душом елегије Тражим почетак сјај и сате стале Кад су ти две тужне птице вечност дале Пред вратима иза
Петровић, Растко - АФРИКА
Необично лепи, необично лепо израсли. Жене облих округлих рамена. Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу.
испред високих црвених мравињака, сасвим голи, без иједне одеће без колајни, гривни, гри–гриа, наги као животиње и лепи као оне, пробијају се ратници.
Он сок од воћке меша са земљом и лепи на ране. Онда имам жељу да му и други ананас поклоним, а затим и све наредне, јер не видими како ћу их више окусити.
Наилазимо на тамне ловце на хипопотаме који спремају пироге за лов. Поклањају ми зубе који су лепи али, ваљда због рђавог лова, доста оштећени. Пролазимо поред густих тропских шумица пуних лијана.
Жена која се Негру нарочито допала седи на својој асури док јој нека старица лепи по рукама и ногама, по ноктима чланцима од прстију, надланицама и табанима комадиће влажне иловаче.
Младићи и старији људи у тихом жагору, косо осветљени лампама. Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени.
Младићи и старији људи у тихом жагору, косо осветљени лампама. Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ако и један овуд пребегне, Са својом плаћаш главу његову!“ А Станоје ме лепо поздравља, А тај ће лепи поздрав значити: „Са ножем ћу те свега исећи Ако ти чамац спреман не буде Да ове мразне ноћи превозиш — Дању се
Ти си га заклô оштрим зубима! Или порицат мислиш истину? Та, ено, пена крви његове По уст’ма ти се лепи поганим! СУЛЕЈМАН: У памет, бабо! Или се смејеш власти пашиној?
ГЛАВАШ: Мени требају, Од доламе је преча кошуља. ХАСАН: Преча, Али су туђи — лепи пусати... ГЛАВАШ: Моји су сад! ЋЕРИМ (опет се маша ножа, а гунђа): Ана сана, пезевенк!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нашли су их где спавају по виноградима око Шуматовца. Сви су заробљеници били азијатски низами; крупни, здрави, лепи људи, са добродушним, поштеним лицем.
Намах опет обузима те црна мисао: ово су последњи тренутци... Успомене из детињства, лепи младићски снови, наде, планови, пријатељи, сва мила и драга створења, цео прошли живот — све ти то сад навали и
у тиху ноћ, чини ми се као да ми отуд из мрака светле она два сјајна ока малога Стојана, а у глави ми се понављају ови лепи стихови из Драгашевићевога »ХајдукВељка«: Сви спавају, и Срби и Турци, Све је немо и поноћ је нема, Чадори се
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Буји, паји, мој соколе лепи, Нека ти се мишица окрепи, Твој бабајко другог чеда нема, Па јединца већ на бој отпрема, Да с’ вратите, -— ил’ да
Па ће можда смртним стегом Раздробити сву теготу, — Ви’ш, како су лепи нади, Што ме држе у животу! X Зар ја љубит’ више не смем?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дира га потпоручник Ратомир, који још иде на штакама: — Ах, прођоше они твоји лепи дани, кад сестра Жер-мен седне на кревет, па ти приноси својим лепим прстићима цигарету, а ти пушиш.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад војника пример стари’ Бодрост, храброст у нам’ жари, Вид је лепи, взор је драг Громом гласних кад пушака К’о што молном из облака Побије се многи враг.
пузећем брату, Пали и њега искром небеснога пламена, И он да осети у себи небо да има, И он да позна шта ј’ овај лепи живот! Није видно срећу и није сласт ту уживао, Сатани само предан Шварц нађе паклени прах...
О, слатко име од ког’ срце стрепи У српској груди, кад му спомен чује, О, примеру величествено лепи, Ког’ иста слава славно одликује Кад виспрености седмом небу лети Бесмертија да празник торжествује, Гди Клио шири
Мисли бујне и големе Зелен мозак у вам’ роји, Вас штапићи воде слепи У спасења стан тај лепи, Путем пуним црне јаме, Пуним вечне шумске таме, Путем глатким и клизавим, Пуним цвећем мирисавим!
Ово је важно утврдити већ и стога што су се кадикад Луки Милованову приписивали и стихови, често лепи, који нису његови: тако је Андра Гавриловић (в.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Нек нађе твоје око које спава! И нек твој лепи лик му тутањ смири, Да стане, да те помилује меко И да отхуји далеко, далеко.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
себи домами уморне бећаре; Па доклен ти вила лаког санка бира, Хлађан поток слабе ноге ти испира, Ветрови ти тихи лепи мирис дају, Заслађене хране горком уздисају... Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео.
7 Подгорцу 1857. НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој лепи стан! Саву, Млаву и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео И лакога сна.
Моје тице мале, јадни сиротани! Прошли су ме давно моји лепи дани — Увело је цвеће, одбегô ме мај; А на души оста, кô скрхана биљка, Ил’ кô тужан мирис увелог босиљка, Једна
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прохор Изгледа да је наш лепи брат зауздао још једну болест, задобио најважнију победу и утврдио за сва времена свој добар глас у овом крају.
Раја? Има ли људи тамо у томе рају, Господе? Какви су они које си тамо сместио? Јесу ли лепи или су осушени и испијени као ја?
Кад више не могу да издржим и кад према њему за тренутак дижем очи, то више није онај лепи младић у долами од тамноплаве чоје с богатим украсима од златних нити и драгог камења.
да некакав богаљ попут мене шепеса међу оним дивотним обиљем које је Господ створио за уживање праведника и да квари лепи призор свеколике среће и спокоја. То би смањило лепоту места.
Да се Дадара којом несрећом заложио за Доротеја, гаврани би већ развлачили дроб сиротом калуђеру! И тако су лепи млађани црноризац извукао. Кажу да ће му судити у манастиру. Доле, ипак, не скидају главе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Нит поток тече туда, нит славуј песмице поје, Природа дивља суморна крила шири; А лепи цветак не свија лисје своје, Већ диже стабло и цвета, и слатко мири.
И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи, И сав бих живот дао свој За часак онај лепи! Колико пута паде ноћ, Колико дана прође, И још је силна она моћ, У снове што ми дође!
Срце се ствара у кам, душа леди, А на уснама изумире глас И само сузе теку... Тавна прошлост Понова сине, као лепи сан, Небо се, можда, грози, земља стреса, Ал' робље своје не испушта ван. 1883.
Одједном забруја песма, па тихо кроз ноћ се краде, И Лада с чуђењем заста и песму слушати стаде: Лакокрила љубави, Лепи Љељо, несташни!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
- Створих се напрасно овде. Право блаженство су само они лепи часови који нам неочекивано дођу. Ако их сагледамо како долазе, ми их проживимо пре но што стигну, а тим стварни
У истој згради у којој је предузеће заузело горњи спрат имао сам, доле у мецанину, и свој лепи удобни стан. Ту сам се спремао за вечерњи излаз у варош и онамо пошао; кући сам се враћао касно у ноћ да, лежећи у
Но, тај лепи осећај није био сасвим непомућен. Са висине до које су се они винули, изгледаше им њихов дотадањи рад узан и скучен.
Оне говоре сувише речито о пролазности свега на овоме свету и присиљавају ме да о томе мислим. Овај лепи град Грка и Македонаца, који су га звали Стобој, који је 325 године послао свог изасланика на први васељенски сабор у
Кад још обесите о уши Ваше велике бисерне капље, Ви ћете бити бар толико лепи као Тицијанова Венера која се одмара у Дрезденској галерији. Ви се још предомишљате?
језеру, пењем на Гајсберг, разгледам његову околину и сва њена језера, путујем у Ишл и показујем Вам онде један лепи бетонски мостић који води у стару царску вилу, а који сам некада пројектовао. Брине ме само једно.
својој обали новим насипом, кида у своме бесу немилосрдно мој врт, капије, тарабе и шалукатре мога очинског дома, па и лепи павиљон, труну, напуштени и неодржавани.
Но она не губи тим ништа од своје женске грације, а њен лепи костим постаје, као што видимо, све модернији. Жена остаје увек украс природе и циљ наших жеља у свим поднебљима и
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па и шева већ те зове Да разгониш лаке снове. Препелица у глас виче На уранку пућпуриче. Зора зори, ено свиће Лепи данас данак биће! Хај, урани па устани, Све већ чека – на тебека! Сунце грану па засветли По дворишту поје петли.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ипак, на одјек пуцња скочио је у кафани млади, необично лепи Станоје, старешина поглаварствене страже, и без шињела потрчао према касарни.
Кад говори, шапће; уста отвори, лепи зуби засветле, нешто је рекла, и ако сте чули што је рекла, добро и јест, а ако нисте, и нећете.
Попијен од оне скривене туберкулозе коју, типично, добијају лепи, витки брђани, још је држао своју дивну главу, и очарао њом адвоката.
] Али је зато врло мало јео. Чувао лепи свој стас. Држао је много до свог, одиста, финог стаса, и до своје бујне косе која је просто играла му на глави при
” — „Отуда, господин Јоксиме,” одговорила бих му, „што нисам лепа ја, није био леп Тодор, и нисте лепи ни ви...” Сиромах Тодор. Био је сушта доброта и мртва спавалица.
— У болницу је ишао, тврдио је, да уходи како се болује. Марко је имао три сина. Сва тројица лепи као мати, али размажени у оној удобној кући, и самовољни.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Какви су лепи огрижаји кад ко другом чест загризе, или кад другог умешно оговара, или пријатеља с пријатељем омрази?
« Но, госпоже, оћете ли мали труд на себе примити, да ову загонетку у присуствију ови почитанија достојни матрона и лепи фрајлица разрешите, док попушим при чаши вина једну лулу дувана? — О, ви сте весма добри.
него дрвеном мотиком копати, јер прво треба да сам знам, па онда другима да докажем јесу ли ти богови и богице били лепи и лепе; потом, кад би и то прејурио, опет се не би млого помогао, јер су сва ова сравненија пређашње романџије
»Не кажете ли сами да су ружне?« Ружне? То ја нисам рекао. »Та да су плаветне.« Пак зато, госпоже, има врло лепи плаветни и зелени дама у месецу, тако лепи као што су код нас најбеље госпоје и девојке.
То ја нисам рекао. »Та да су плаветне.« Пак зато, госпоже, има врло лепи плаветни и зелени дама у месецу, тако лепи као што су код нас најбеље госпоје и девојке.
« »О, молим, какав може леп бал у овом месту бити?« (»Паметно говори«.) »Но чујем да су у Вршцу лепи балови?« »О, прекрасни, имамо лепу музику.« (Дугачка почивателна; јер несрећом нема кише ни ветра.
После овакови лепи свадба, да погледимо шта наш Роман ради. Видили смо да му је неки свраб под кожу ушао, а то из узрока што се, као што
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
заборава Туђе сенке не дају Муњу твога мача У корице да вратим Боје зру На лакој грани времена Отуда твој инат лепи У углу усана мојих Анђеле брате Боје горе Младошћу у мојој крви ЖИЧА Црвена госпођо Жичо Из мога срца
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
У то доба, када сам проходао, најважнији је догађај био: поступаоница. То је онај лепи наш обичај да се детету кад прохода ломи погача над главом.
То признајем, то је добра струка, а добро је и поштар. — Ох, то није ништа, — примећује Хезис — по цео дан лепи марке па му се језик уштирка као крагна.
— Ох, то није ништа, — примећује Хезис — по цео дан лепи марке па му се језик уштирка као крагна. — То јесте, лепи марке и гута туткало, — брани своје мишљење бакалин — признајем, али му, брате, пролазе кроз руке толика новчана писма.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Попине се сапи расцветале, У том џбуњу славље птице запевале. Па дивни и лепи каплар, који страсно воли своју жену, Одлетеће на вранцу да положи живот у част њену; Зауставиће се баш на ивици
Зашто, ко препотопски паук, лепи се за застор мог прозора, Никада га, никада га неће моћи пробити, Ја сам најмрачније сунце иза оног застора; Ни Он сам
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Мек, пун глас. Сладак глас као прво девојачко миловање и целивање. Па тај глас иде, с’с месечину се лепи, трепери и на мен’ као мелем на срце ми пада. (Коштани): И Коштан, туј песму, тој време да ми појеш...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све тако, крај реке, греје ме и крепи, А кад бела зора с песмама се јави, Кући носим пуну прегршт звезда лепи'. 1912.
Месец је љубавник њени, Он сјајем буди је и крепи, И пред њим открива она Све тајне недара лепи'. И цвета, и гори, и блиста, и у вис гледа из дола; Мирише, плаче и дрхти С љубави жарке и бола.
лепшег није, Стварам станце најдивније; А да моја драга има Једно срце у грудима, Ја бих њему, сретан цео, Један лепи сонет сплео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ и за њих — мада и они на свој начин истичу значај онога о чему песма говори — не може се рећи да су лепи. Други имају везе са садржином; такви су: „Још зорица није забелила“, „Честе књиге иду за књигама“; затим они који
словенска антитеза. Многи од оваквих почетака нису непријатни кад се понављају, а неки су чак и веома лепи. Словенска антитеза, на пример, не уступа ни пред таквим оригиналним почетком као што је: „Нетко бјеше Страхинићу бане!
године опет обладају Србијом, и он с фамилијом својом пребегне у Срем, и намести се у селу Грку. Чујући ја да он зна лепи песама, особито од Карађорђина времена, добавим га у Шишатовац 1815.
Сами за себе, одвојени од осталог текста, ови — лепи и снажни — стихови доказују да је Марко представник феудалаца а Муса представник сељака, тј. народа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од тога су поред великих вода и по мору постала замерна и места у заветрију отишна, аде и свидно лепи крајеви за пристанак лађарски. Да се и думенџије уједно с весловозари с починком одмарају с временом.
Коса смртна не пробира траве; знајте, слепа је! Ништа није имао, него је опао и кроз гране пропао. Повећма се лепи смола неголи восак; пре се младић свикне злу неголи коме добру.
Колико се у пољу хунта и ради, колико ли у трговини бодом, сухом ходи се и броди по зли и лепи времени, а камо морски гњурци у колике дубине морске спуштају се и за свој живот им не хајући, да који доле на дну
Камо сокаци и зурнице, коњи и друга стока, пси и хрти са зецови? Камо ли жалостива лепа деца и човечи хубави лепи стаси?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, назван „лепи Перица“ због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.
да се посатру, девојке на авлијска врата; понека се забатрга, па јој излети папуча или нанула чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти
(Ономад су се чак и сликали тако са шахом како, задубљени у игру, играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.) Долази најзад и давно изгледани Нацко.
је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од мехуна).