Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али сасвим неочекивано један глас у томе прекиде Лепира. Дакле, један глас из публике (и то некаквога Јоце Вијакера) добаци Лепиру овако: — Држ’ се, вели, Лепире, не дај се!
девете, са главном ролом у диктаторским рукама све дотле дављеног талента и силног темперамента Алексе званога Лепира, столарског мајстора, а иначе Икетиног и Талијиног пријатеља и обожаваоца.