Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Славан то беше српски лепирак и српског врта заношљив мирак, слава се наша далеко чула, чула је за њу источница була, чула је за њу, па се
мирак, слава се наша далеко чула, чула је за њу источница була, чула је за њу, па се докраде, под јаглуком јој лепирак паде занесен славом од врта свог: була му крила резати стаде на шарен-гаће за дилбер каде меког сараја падишиног.
горким бељена, прана, народа клана, поисисана, а усред мреже крсташ паук: у препреденој, големој мрежи, српски лепирак — ево га лежи!