Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
красоту, жалосни живота конац имале, како Лукреција, Виргинија и Кама галатска, и премноге друге, ово је права жалост! Лепота је без разума цвет у блату.
Свак се лакоми на лепу ружицу, а како увене, и не обзире се на њу, баца је под ноге. Лепота је сами вид који данас јест а сутра није; а добродјетељ је онај пријатни мирис и прекрасно благоуханије које не
је разумна, трудољубива, вредна и поштена, и која жели само једному лепа да буде, но лепа и у самој старости; а ово лепота не даје, но взајмна љубов, света верност и добродјетељ.
мудростију соједињене, онда су миле и пријатне богу и људма; а без ових добродјетељи, и с противним њима злобама, сва лепота и красота и пријатности ништа нису него ругоба, срамота и несрећа.
једном спадају власи, другом испадају зуби, младост и лепота вене и ишчезава, дни наши пролазе и ми с њима, с телом к гробу се приближавамо, а с бесмертном душом к вечности која
ове басне свак себи ласно може полезну науку извадити; тојест: да дарови — како телесни: присталост и лепота, тако и душевни: остроумије, разум и наука — пријатне су вешти и похвалне, но дотле док с њима ко смирено мударствује.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оба се побратима загледаше у једну девојку!... Била је то Јелица Севића. Гром девојка! Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота. Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”. Око би јој гору запалило.
Била је то Јелица Севића. Гром девојка! Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота. Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”. Око би јој гору запалило.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ 149 ХИМЕРА 151 СРЦЕ 153 ЖЕНА 155 ЗАВЕТ 157 ПЕСМА 159 ТАЈНА 161 ГНЕЗДО 163 ЛЕПОТА 165 СУТОН 167 БЕСКРАЈНА ПЕСМА 169 НАША СРЦА 171 МОЈА ЉУБАВ 172 ОЧИ 174 ЧЕДНОСТ 176 НОМАДИ 178 ВЕЛИКА НОЋ 180 ЗА
Сто година мирно она пређе свугде: Лепота је смрти без својих граница... А мокре су очи окренуте другде. САМОЋА Лежи река расута у мраку, Мртва, бела.
О, та Највећа тајна што траје: Граница двеју лепота И двеју сујета! Шта је? То немо раскршће вера, Мост бачен између срећа, Та међа двеју химера — Нег живот и смрт
Твој бол беше извор све твоје чистоте; Он је твоја младост, лепота, и тајна; Не прокуни тренут који ти све оте: Само си у патњи постала бескрајна.
ЖЕНА Ја сневам о жени, већој но све жене, Чија ће лепота бити тајна свима, Што је као божји дах у просторима, Који не дотаче никог осим мене.
И њена лепота, тако недогледна, Необешчашћена хвалама глупакâ, Да обиђе тихо, као снопље зрака, Све тамне путеве душе, само једне.
Бога, Иде чудно гнездо, као бајка гола; А сви звуци отуд што допру до кога, То је глас још никад нечувеног бола. ЛЕПОТА На моме узглављу сву ноћ мирисаху Чежњиво и слатко твоје тамне косе, Док се шапат чуо као песма росе, И дуге
И док љубав гори свим жељама њеним, И ноћ тече дуга, мирисава, собна, Крај нас, као сужањ, бди чудна и кобна Лепота, с очима вечно замишљеним.
И ти си начело већма него биће... Ноћ да блисну звезде; замах победника, Да буде победа... Лепота, откриће, Пре него мом духу беше реч и слика.
ПЕСМА ЖЕНИ Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна Моја реч у шуму; мој корак, и блудња; Само си лепота колико си тајна; И само истина колико си жудња.
Цвеће узе боју твојим отровима; И сјај твог осмеха узе блесак маја: Твоја је лепота у стварима свима, Твој кобни чар нема имена ни краја.
ПЕСМА О БОГУ У тој земљи служио је Свештеник Сунца, јер је ту народ веровао да све добро и лепота долазе од светлости. Али је ту небо било тамно као чађ, а море сиво као пепео.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
с мушким лицем и жалостивим осмејком око усана. Све беше у њега; и снага, и здравље, и лепота и опет — ничега не беше! Све личаше на разлупану скупоцену порцеланску вазу. Он пође полако напред.
У њену држању било је нечега заповедничкога, тиранскога, као да си је морао послушати. Можда је то била и њезина лепота што је тако силно властовала над женама.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе кад почну да певају. Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.
Па кернштрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа. Гледај само како је одскочила к’о федери у канабету! Једна лепота! Боже, боже, чисто бих сама однела, само да је видим какво ће лице да направи кад је види!
Та, бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?! Лепота прође, а воспитаније траје, што кажу, до гроба.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И ако је по некад оно и хтела, да би њему угодила, није могла. Њена лепота привлачила је свачији поглед, она зато није крива, а о свему ономе што је главно водила је и сама рачуна.
Африка
ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА ВЕЛИЧАНСТВЕНА После дугог освежавања полазим са Вуијеом у поље.
Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа. Невероватна лепота голих тела, какву даље иа путу више нисам сретао. Она корачају гипко као у игри.
Ове су шуме ипак проходније од оних јучерашњих; лепота њиног растиња је нежнија, више песничка. Између џиновских стабала, која се гуше у своме грању и лишћу као прегојени
Пролазе пироге пуне банана; њино жутило и лепота младих тела која, издужена, управљају пирогама, значе веселе и раскош у овом склопљеном пејзажу.
сумрацима пред пејзажима који би промицали пред нама као на каквом бескрајном екрану, показујући нам из каквих је све лепота сачињено оно што се зове живот; и чега ће нестати у оном што се зове смрт. Ни са једним нисам везивао своју мисао.
О лепота и пијанство трпљења и васкрснућа! Оне скачу са рамена младића и играју своју игру младости, радости витких детињских уд
Затим њена лепота је као и лепота свег афричког пејзажа: у светлости, тишини, пространству, у величанствености, без икаквих чудних
Затим њена лепота је као и лепота свег афричког пејзажа: у светлости, тишини, пространству, у величанствености, без икаквих чудних детаља, без иједне
да бих сачувао своју визију), у селима и у савани, но пред острвима и плажама где су најневероватније боје укрштене! Лепота и дивља обасјаност предела све до обала Сенегала, прекривених маварским баркама из Нара натовареним сољу, губи
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Заиста, шкода би и било, ваша младост, ваша лепота... КАТИЦА: Ја сам несрећна! МИШИЋ: Господична, смем ли слободно с вама коју реч пробесједити?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је љупка, са љупкошћу врло младих девојака, која брзо пролази и не траје дуго, као ни лепота те врсте. Путовали су кроз грање, изишав из Грана, кроз поља и шумарке, кроз пролетњи дан, а Исакович је морао да
Њена је ћерка била рано зрела, лепо израсла, али је та лепота била једног веселог ждребета, кошуте, срнчета. Текла је имала лепоту тела врло младих девојака, која брзо пролази и
Вели, нека се дебели за то не брине. Може бити да ће нагрнути младоње. Зашто не би? Лепа је та Личанка, пуста, лепота, диже у звезде. Па нек нагрну младоње. Јесте он, Трифун, крај жене, и деце, оматорио.
А памтила се, у туђим земљама, и лепота, и мушкост тих коњаника, који су долазили, однекуда, прошли, и одлазили некуда, без смисла, са неразумљивим говором, и
Њему је био отужан њен смех, њему је њена лепота била досадна, а разговор са њом му се гадио. Хтео је да изиђе на врата, кад остадоше сами, за тренут, два, али је она
Цео Будим је пошешуљао. Павле на то, пребледео, узбуђен, додаде да то, свакако, није чудо, кад се узме у обзир лепота, коју је Бог ћерци Деспотовича, лепотици, госпожи Евдокији, дао. Чувена је и нема јој равне. Зар не?
Шта ли је осећао при том језивом доживљају; да види, како се људско тело, као и душа, мења? Како је лепота брзо пролазна. Је ли примио ту жену, и такву, не знајући шта га је снашло, или из сажаљења? А она?
Теодосије - ЖИТИЈА
И незамисливих лепота гледањем наслађујем се, док све то у поновном рођењу у правом смислу не будемо примили. Благословен ци ти од Бога, јер
друго бежање од вас у пустињу, и да не претпоставих ништа од красота овога света Божјој љубави, нити ишта од видљивих лепота на земљи сматрах блаженим до да прионем Богу у молитвама.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Лирске народне песме врло дискретно изражавају љубав. Када се у њима говори о жени, њена се лепота описује са особито осетљивом резервом: опевају се само драгине очи, ход и гипкост њеног стаса.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота. Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан.
Па код вас свака ће женска лепо живети. Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу. Лепота, младост пролази. — Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.
гратус, итал. гразіа) — љупкост, лепота, дражесност грк — ситан сеоски трговац, бакалин гросхендлер (нем. Гроссхäндлер) — трговац на велико грунт, грунд
Црњански, Милош - Сеобе 1
У ноћи, пак, чекао га је пакао. Њен загрљај, њени безумни напади, њени дуги, неуморни прсти. Њена лепота, крај ватре, надземаљска, њен поглед и њен плач.
Немогуће му се чинило да се њена лепота, онолика лепота тела, неће вратити. Бежећи од куће, кад је јаукала, доводећи лекара, он је није напуштао данима,
Немогуће му се чинило да се њена лепота, онолика лепота тела, неће вратити. Бежећи од куће, кад је јаукала, доводећи лекара, он је није напуштао данима, седећи са њом
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За људе кратковиде и ускогруде. За младога који мисли да човечанство, да лепота коју му очи виде, настаје кад он је на свет настô, да нико није волео слично, да велика светковина људског живота тек
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: Ја сам тако у послу да ми то слабо и на ум пада. МЛАДОЖЕЊА: Ваша лепота... ДЕВОЈКА: Ви опет почињете комплиментирати. МЛАДОЖЕЊА: Ваше очи...
На пример: Приход „жена“. - Расход „свадба, јело, пиће, музика и проче“. - Приход „лепота“. Расход „кућевни пријатељи, млоге визите, брига“. - Приход „љубов“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Смисао живота увек се изнова осваја, и у томе је лепота бивствовања. Најлепши тренутак поеме је сусрет са кочоперним старцем, у градском парку, дат са пуном мером познатог
Ћопићева сељачија исконски је сапета и инертна, срасла са земљом, препуштена судбини, неуништива. Елементарна лепота и беда њеног постојања из истог су корена.
(Башта сљезове боје) То плаче само зло постојања, надвладано лепотом. Вођен интуицијом детета, песник зна да лепота живота није у ономе што јесте, већ у оном што се слути, што би могло бити, што негде можда постоји.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али дело има својих великих естетичких, етичких и интелектуалних лепота, да се мањи недостаци сасвим губе. Не само по облику но по високом религиозно-моралном тону, по свечаном ритму и
ВЕРСИФИКАЦИЈА. — Лепота и мелодичност стихова, савршеност метрике, нов ритам, то су најглавније спољне песничке особине Војислава Илића.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
То беше свима, што бијау, жао. Ал' јад је грдни деклице спопао! Та леп бијаше кано данак лепи, Лепота ова све и за њ заслепи; Још око оно, муњевито око, Кроз срце њима што севну дубоко, У оку јоште она тија туга, На
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И зато је заклањаше од слугу, не даваше јој тежак рад, те се она доцније разви и пролепша. Она њена снага, лепота, једрина заношаше сваког, а највише Стојана, који се доцније, кад је одрастао, готово никад није ни одвајао од ње.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Положићу јој тело на чудна носила, од покиданих жица и старих гусала. За носили' ће ићи родбина њена сва: Лепота, мати њена, и Вера, сестрица. А крај ње ће да иду све ситна сирочад, скорашњих пољубаца љубавни пород млад.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ја сам од просте фамилије. АДВОКАТ: Ништа, ништа, амор нон ноѕціт генуѕ, каже један велики философ без имена. Лепота, то је све што се на рачун узети може.
Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае праве.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
земне Стројителницама Рода Човеческог господствујућим Ропкињама волшебно ово огледало посвећује се Крас и лепота славуја јест љупкост славујева гласа, Крас и лепота Жене јест њена њежна тихост.
Ропкињама волшебно ово огледало посвећује се Крас и лепота славуја јест љупкост славујева гласа, Крас и лепота Жене јест њена њежна тихост.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(9—10. ИИИ 1986) ФРАГМЕНТ Делимично по Пиндару Лепота која твори све сласти смртницима Истину ће да твори од оног што је лажно — Само будућност може поуздан бити сведок.
Једну од важнијих тајни знао је Боромини: Да изувија облик, измучи линије, да се Лепота равнотеже осети као бол, Али и као блаженство што превазилази га, Ко последица узрок, као намеру покрет Што измени јој
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Много фина ствар, кад се оно балетани подигну на прстиће,. а трикојчићи им затегнути око дупенцета! Лепота једна!“ Било како било, увале нас тако матором у руке, а он се понаша као да су му дали да држи боцу бутан-гаса, која
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
То буди очи одбеглих милина, у чији лан се, преко угарака, лепота глува сурвава из мрака. Поподне светли мудро, старославно, под живом водом с Божијега трона, у жаркој јези Врховног
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Удара се о све око себе као слепа птица. Затим остаје мирна и задихана. То није лепота око мене (видео сам толико језера и ово није ништа чудније од осталих), већ исплетени живот онога што сачињава природу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Прво је све изгледало природно: близина, лепота, постојање, светост. После је све морало да се премерава, распознаје, именује, надокнађује.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 98. Жетву жела лепота девојка Златном руком и сребрним српом. Кад је било око пола дана, Запевала лепота девојка: “Ко би мене снопље
“ 98. Жетву жела лепота девојка Златном руком и сребрним српом. Кад је било око пола дана, Запевала лепота девојка: “Ко би мене снопље повезао — Дала би му моје бело лице.
141. Ај, висока си, висока, планино, Од тебе се Јени Пазар види, Све чардаци и џемли пенџери, На пенџеру лепота девојка, Огледа се, бело лице бели, Лице бели, русе косе глади, Вас је Пазар лицем обасјала, Обасјала, друго сунце
“ 223. Сунце зађе међу две планине, Момак леже међу две девојке; Једну љуби, а другу не љуби. Ал’ говори лепота девојка: “Љуб’ и мене момче нежењено!“ Њој говори момче нежењено: “Љубио б’ те, лепото девојко!
Али не смем од брата твојега: У тебе је братац кавгаџија, Кудгод иде, он замеће кавгу.“ Кад то чула лепота девојка, Она иде у гору зелену, Те премеће дрвље и камење, Док је нашла гују отровницу, Заклала је злаћеним
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Само нека је ново, и нек је туђе! БЛАГОЈЕ: Питам се чему ли служи толика лепота! То није само зато да се грли... СИМКА: Једино што на њој вреди то јој је коса!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дошена, громког гласа, падао је у очи нарочито владика Лукијан Богдановић, доцнији патријарх, који је био романтична лепота, велики заводник жена, а завршио самоубиством, у Гаштајну, због сифилиса.
Биле су лепе, много лепше него што се мисли, у граду. Тек после удадбе, при тешком раду, и побачају, та лепота се губила брзо и претварала те лепе девојке у погрбљену, јетку, сасушену, жену.
И Дука се у њу био заљубио. Дучић је имао очи као у коња, водене, а Шантић је био права лепота међу мушкарцима свог времена. Он се уклонио. Дучић се после поиграо том девојком, и прекинуо. Отишао је у дипломатију.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.
Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ 23 ПОНОСНА ПЕСМА 24 КИНЕСКИ МАДРИГАЛ 26 ПРИЗИВ 27 ЧЕКАЊЕ 28 СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА 30 ОЧАЈНА ПЕСМА 31 ЛЕПОТА 33 ОБНОВА 34 ДРУГЕ ПЕСМЕ 35 СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО 36 ЗИМСКА НОЋ 38 КАО БАЈКА 40 ДОЛАП 42 РОСА ПАДА...
грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним... ЛЕПОТА Јест, нема на теби ниједнога дела Да се моме оку могао да скрије, Ниједног превоја блиставог ти тела Да се мој
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга. Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.
Била више мушко него женско. Вижљаста, сува и црномањаста. И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи. Али не преварило то њега, ефенди-Миту.
Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.
И не превари се. А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом. И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила него што је због ње и
Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача,
Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче: — Софке, синко! Лепота и младост за време је.
Он је сам то тако некада мислио да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер
све снаге, пође слободно, срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али кад туга године порасте, Кад прође младост, лепота и цвеће, Пријатељи лажни кад оду, к’о ласте Што се дому своме никад вратит’ неће; Кад уздаха дугих подигне се
И с бојама које упија лепота Ноћи, овај свет се с другим светом слива У меку слику задовољства жива, У живот једног сна и сан живота.
ИИИ Помирићу се. Ако лежиш мирно, И с тобом твоје цвеће и лепота, Мртва и горда, краљица живота, На теби свилно одело прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе
Умиру зраци, природна лепота. Телеса јадна, болесна и трома Жéна и људи, болних од живота, Прате ме немо до мог вечног дома. Стога сам вес’о.
у сећању сивом, На заранку сунца, нада и живота, Пролазе у болу, уморном и живом, Са лицем на коме нестаје лепота, Поред силуете нејасних брегóва.
НЕСТАНАК Умрла је у јесен очајну, Под бременом сумње и живота; Не озари среће је лепота, Нити сними икад тугу тајну; Умрла је убога сирота.
Јер нам сада треба једно време Кад се нова осећа лепота; Када жеље, надања занеме, И сврши се представа живота; И кад звезде, тихо трепећући, Укажу нам пут последњој
Пред нама су биле вера и лепота У свом спасоносном, тајанственом сјају, И прешли смо стазу немирног живота У присном, и страсном, топлом загрљају.
Али, опет, када у мраку живота Походе ме, ретко, у мојој самоћи, Сећања свих дана и прошла лепота; Кад ми дођу моје старе, дивне ноћи, Моје ноћи плâве — Звезде свих снова прошлости се јаве!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
у свету нема, „преко дан је” вели „змија, али како вече дође, он свуче са себе ону змијињу кошуљу те изиђе момак, лепота на свету.
“ А он јој каже: „Е моја мати, да ти видиш каква је то лепота, извуче се из оне кошуљице, па је онда девојка што је нигде под небом нема.
Кад дође прва недеља, отиде царица са својим снахама у цркву; кад изиђу из цркве, сав народ стао па гледи каква је то лепота; за царицу нико ни мукает.
свуче свилене хаљине, пак обуче опет оне од мишје коже, а господа кад опазише да је нема, стадоше питати: „Куд је та лепота?“ а највише царев син. Кад се сва господа разиђу, распише | царски син по свему свету за Чизму град да му јаве где је.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
4, 18-21; 5, 1-4) вера, нада, кротост, трпљење, пост, мољење топло са сузама, а најпре над свим овим анђеоска лепота, смерноумно послушање и љубав, ради које сиђе к нама Син Божији, а ка овоме прилажући и незлобивост.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и расудиле на коју сте високу одреду од бога саздане, не би вам имала кад ни на ум пасти обрва, очију и прочег тела лепота. Ви би[сте] се стидиле некакво достојинство у свиленим и шареним [х]аљинама искати.
Та и по другим земљама има лепота, али су свуда по вишој части лепе поносите, пак како и[х] човек види да се горде и чудеса о себи мисле, не мари за
Она не б’јаше оно што се својствено зове инглеска лепота; али, с друге стране, кад би који Апелес или Рафаил хотео невиност, доброту и оно блажено спокојство срца и чисту душе
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хоће ли му тај нови живот за који се спрема бити важнији од братовљеве мржње и очевог презрења? Хоће ли му Олгина лепота више значити од верности оцу и сопственој младости? Неће се само отац стидети што се жени Тошићевом ћерком.
И та фатална љубав. Није се први пут заљубио. Лепота и понос. Зар је то само Олгина изузетност? Начитала се руских и француских романа, обожава Тургењева и Балзаков „Љиљан
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Збуњена и срећна, наставила је да везе. Никада тананији није био њен вез. Али, још више од веза сликара је очаравала лепота Златопрсте. Једнога дана он је наслика крај језера с расцветаним локвањима.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А прича је већ била почела. Обележили су га и лепота и висина па га његов газда, београдски терзија Мехмед, прозове Узун Мирко, Високи Мирко.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хетере рукама крију све тајне лепота својих, И као плашљиво стадо збиле се у густу таму; Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Присуство највишег оца у
Жеђ љуту смо утолили; Ал' доле, на усталасаној површини, Ах, не могасмо више огледати лица... И залуд сва лепота пролећњега дана, И свежи мирис расцветаних љубичица, И нежна песма из пастирска стана...
И док ходиш кроза шибу злобног смеха Ореолом тебе озарава сета. То је твоја надмоћ над калугом греха, Та снажна лепота нетакнутог цвета. Девичанство вечно, о дубока туго! О победна сило, чиста јаловости!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Био сам озбиљно и, као што се каже, беспрекорно одевен и обувен; нисам био ни богзна каква лепота а ни наказа, ни цвет у рупици од капута нисам имао, нити ми је крајичак беле марамице вирио из џепа на прсима, а у
Као никад дотле, живот у миру чинио ми се сладак, божанствен, идеалан. Сећао сам се свих лепота таког живота, дође ми на ум Божић и Нова година, Ускрс и моја слава Свети Ђорђе, добри и искрени пријатељи и топла
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Одатле нам постаје јасно како једна таква физичка лепота вишег реда, па и само једанпут и летимично виђена, може да људима постане једна доживотна вриједност.
” Истина, такве изузетне физичке љепоте веома су ријетке. Као што су иначе ријетке велике надарености. Лепота тек нешто мало нижег реда већ није то исто.
А кад те подударности и те интеграције нема, тад говоримо да је таква лепота само привидна, „извањска”, „бесадржајна”, или чак да је лажна.
Али није читаво питање у самом степену лепоте. Важна је и врста. Има физичких лепота које су лијепе некако из свог темеља, из подлоге, као што би казали ботаничари.
И због те солидности и зајамчености, таква се лепота у промету од свакога радо и бесприговорно прима. Него има и једна друга врста љепоте.
Њена скупа, искамчена лепота као да је била саздана на терет свих осталих у породици, из уштеђевина свих других чланова, као с муком скуцан мираз.
И тешко могу да искажем до које ме мјере то поражавало, до које ми је мјере унижавала читаву ствар помисао да баш све, лепота и нељепота, истинитост или неистинитост, поезија или непоезија онога што хоћемо да кажемо зависи једино од вјештине
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?.. Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... — Стале!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Прекодан је — вели — змија, али како вече дође, он свуче са себе ону змијињу кошуљу, те изиђе момак, лепота на свету.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
171 ПЕСМА БЕЗ ИМЕНА 176 ПОГРЕБ 177 ЖИВОТ 179 ПОСЕТА 181 ПОГЛЕД 185 ИЗ КЊИГЕ “РЕЧИ” 188 НОЋ ЉУБАВИ 190 УВОД У ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА” 191 НАШИ ДАНИ 193 ПОВРАТАК 196 ЦРНА КРИЛА 198 ПРВИ ПОЉУБАЦ 200 РОБ 204 ЗАДОВОЉСТВО 207 ТАЈНА 210 НОВИ
Тамо где ти је колевку мати дала на свом недру, Где се осмех и суза укрстили над твојом главом, Где ти је лепота смело красила девичност ведру, Лежиш у даскама, покривена бусењем и травом.
Она, без живота И младости, спава на крилима туге; Место цеви — мртво цвеће, мртве дуге По њој: она спава, с њом њена лепота.
У баштама мирног заборава, У поднебљу умрлих опела Женска коса и лепота спава Са тишином и шапатом јела. И док лишће изумире с грана, Песма тица и ведрина ствари, Прилази ми сен минулих
Отвараху очи, црну косу, Што скриваше и груди и тело: Као светлост лепота се просу И дан бео и у небо бело. Тад стављаху јорговане на се, Умиваху са мирисом лице, Увише се у бујне
И утону. Али одмах потом, У тој земљи, где цветаху врти И лепота с вечитим животом, Појави се први облик смрти. Једна дева хтеде да одмара Своје тело; једва да су гране, Дан и небо,
Ал' није. Ја знам сви ти дани стари, И жеље, њена туга и лепота, И нежне везе осмеха и чари Немају више за мене живота.
Сад не познајем израз божјег света, Где дух лагано, нечујно опада Као лепота, прах лептира, цвеће; И ја не видим да ми све пропада, И да л' ме ишта може да покреће. Где дух лагано, нечујно опада.
К'о сумрак земљом, к'о миром лепота, Дух опет иде оним старим путом, У хлад мог гроба, у раку живота, С црнином мојом.
Можда спава са очима изван сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава, невиђена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна. Можда спава са очима изван сваког зла.
1908. УВОД У ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА” Да л' се ова бајка у истини збила, Тамо где већ нема ни руина стари', Где ноћ заборава све је досад скрила Осим ње,
које И сад чува моје дане, моју младост, Све сударе земље с небом, све двобоје, Где су редом погинуле моја радост, И лепота, и мисао, срце моје.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
на чудесне позадине у неким Рафаеловим сликама Богородице - ко није видео тај дивни призор, тај не зна шта је рајска лепота ове мале области.
Он је био први који ми је скренуо пажњу на једну стару, дивну цивилизацију, чија је духовна лепота све више деловала на моју машту уколико је расло моје знање.
Већ и лепота ових призора око нас, довољна је награда за ово путовање преко Атлантика. Таквих вечери, живахност младића из колеџа и
Молио ме је да пожурим у Идвор и да видим своју мајку, а да се онда вратим назад и наставим својом методом истраживања лепота Швајцарске.
Молио ме је да пожурим у Идвор и да видим своју мајку, а да се онда вратим назад и наставим својом методом истраживања лепота Швајцарске.
у животу било је посматрање како се постепено развија ово ново схватање, и ако успем да прикажем овде неке од лепота тог развоја, сматраћу да све ово нисам узалуд написао.
”Како вам се свиђају професоре?” - упитао ме је доктор када је приметио да су ме коњи задивили. “Чиста лепота и вечна радост,” - одговорио сам оно што сам мислио. Идућег дана ждрепци, кочије и опрема били су моји.
Коначно сам дошао до општег математичког решења генерализованог проблема, а његова лепота била је у томе да се могло изразити једноставним језиком. О томе ћу касније говорити.
Потрудио сам се да овде истакнем неке од лепота у једном делу природних наука. Таквих лепота има и у другим областима науке и оне ништа не заостају иза лепота које
Потрудио сам се да овде истакнем неке од лепота у једном делу природних наука. Таквих лепота има и у другим областима науке и оне ништа не заостају иза лепота које нам пружају поједине гране уметности као
Таквих лепота има и у другим областима науке и оне ништа не заостају иза лепота које нам пружају поједине гране уметности као музика, сликарство, вајарство или поезија.
По мом схватању неговање лепота у науци је други идеал многих лојалних радника удружених у Национални савет за научна истраживања.
Ћипико, Иво - Приповетке
ИВО ПОЛИЋ Иво Полић враћао се у Србију с пуном душом утисака из цариградских лепота. Те утиске, који се беху дубоко уврежили у његову душу, ни настали велики светски догађаји нису могли да угуше: они су
мира, светлости и облика, његова душа губи се у простору храма као што се губи на догледу јединствених природних лепота. За кога је све то тако удешено? Нигде трага симболу божанства, нигде кипа, нигде слике!
Најсјајније господство мешало се са голом сиротињом. Лепота се одвајала оделитије него игде од ружноће, јакост од слабости, Запад од Истока.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али не можемо а да у исти мах не приметимо да та објављена песничка лепота има нешто тајанствено, што нам се отима, што измиче нашем поимању.
лепоти девојачкој, смисаоно богатство овога сликовитог поређења нећемо достићи, јер оно у начелу – и у томе је његова лепота – не пречи да доведемо у везу многе особине моста и девојке.
пределу – издваја као оличење чисте супротности свим рушилачким силама које човека испуњавају несигурношћу и страхом. Лепота овога моста, која као чудо делује у „кршу и дивљини“, то су успостављени односи између њихових камених блокова, односи
Кобна лепота, свето у греховноме и смрт у љубави – то су тамна значења у која пониремо док Настасијевићеву приповетку читамо.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А оно што лик Софкин чини изузетним није, као што се најчешће мисли, чак ни њена ретка, изредна лепота, чак ни њено раскошно а толико чулно тело, што ће све скупа нагло усахнути, ишчилети врло брзо после удаје.
Изазвана противречност, а изазвала ју је и Софкина неодољива лепота, однела је Марка као жртву. На другој се страни такође први пут открива већ уз сам крај романа ефенди-Митина
говора, потиче из туђе тачке гледишта: „Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.
Јер није Софки дата само телесна лепота за коју се каже да је „она друга, истинска, виша, која се не рађа често, не вене брзо.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
На звучним обалама где древно завршава море каменим срцем слутиш: ваздух је велико чудо. Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе према врховима који загубише нам траг. Ал лудо не веруј томе мору које нас вреба и мами.
Ипак ништа није изгубљено, јер празнина је то чега нема. Али има нешто око његове главе што је чиста лепота и непревазиђена врлина, а слично је празнини.
Гле месец блиски изнад рујног цвета Доби облик српа: лепота је смрт Где врлина откри могућност узлета. Непомичан си, зато те не могу стићи; Тако близу мене други ваздух
Петровић, Растко - АФРИКА
ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА ВЕЛИЧАНСТВЕНА После дугог освежавања полазим са Вуијеом у поље.
Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа. Невероватна лепота голих тела, какву даље иа путу више нисам сретао. Она корачају гипко као у игри.
Ове су шуме ипак проходније од оних јучерашњих; лепота њиног растиња је нежнија, више песничка. Између џиновских стабала, која се гуше у своме грању и лишћу као прегојени
Пролазе пироге пуне банана; њино жутило и лепота младих тела која, издужена, управљају пирогама, значе веселе и раскош у овом склопљеном пејзажу.
сумрацима пред пејзажима који би промицали пред нама као на каквом бескрајном екрану, показујући нам из каквих је све лепота сачињено оно што се зове живот; и чега ће нестати у оном што се зове смрт. Ни са једним нисам везивао своју мисао.
О лепота и пијанство трпљења и васкрснућа! Оне скачу са рамена младића и играју своју игру младости, радости витких детињских уд
Затим њена лепота је као и лепота свег афричког пејзажа: у светлости, тишини, пространству, у величанствености, без икаквих чудних
Затим њена лепота је као и лепота свег афричког пејзажа: у светлости, тишини, пространству, у величанствености, без икаквих чудних детаља, без иједне
да бих сачувао своју визију), у селима и у савани, но пред острвима и плажама где су најневероватније боје укрштене! Лепота и дивља обасјаност предела све до обала Сенегала, прекривених маварским баркама из Нара натовареним сољу, губи
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
живота, оне, „златније од злата“, могу бити још једном, ма и за пролазан тренутак читаочев, и пуни живот и зрела лепота ако им само приђемо онако како се песмама једино прилази: припремљени да их примимо и чаробном моћи осећања поново
трком; Перјанице све лете момком око главе, Момке оком стрељају лепотице плаве; Гледај како свирац дувајући црвени, У лепота цвеће на груди се зелени; Глед[ај како] с играча зној р'јекама тече, У момака од љубови серца громко јече!
1857. Јован Суботић XВИИИ ПРАТЕР Хајд’ у Пратер, у крило зелене природе, тамо Влада лепота и мир, струји ведрина и хлад. Ту ће с’ тиха у бурну уселит душу ведрина, Ту ће уморно срце мекано наћи недро.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Ја?... А откуд ја?... (Чита.) „Лепота ти је чудна, свемоћна! Ђурђе те љуби... за љубав ће ти Лавова горских дати хиљаду Да као бедем, љутим челиком,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ На зборовима и светковинама широко се и снажно пролијевала снага његова и лепота. Свега тога нема више, све је умрло, увело, ишчезло, да се никад не поврати.
Све су лијепе, али вајме! то је она ледена, тужна лепота без ватре и заноса. Све на њима опомиње на непреболну тугу и вјечито, суморно кајање.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милутин Бојић ПЕСМЕ Садржај ЛЕПОТА 2 ОНИМА ШТО ПЛАЧУ 4 ВЈЕРУЈУ 5 МЛАДОСТ 7 ВРАНЕ 9 МРТВИ БОГОВИ 11 ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК 14 ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД 20 САЛОМА 26 БАЈКА О
ЈА ХОЋУ ДА СТВОРИМ ПУНО СНАГЕ ДЕЛО ЛЕПОТА Ти гледаш водопад како се пенуши, Слушаш фијук ветра крај речних обала, И осећаш маглу што штипа и гуши, Но не
О, мислиш ли, можда, постоји Лепота Далека и чудна, непојамна ником? Блудећи је тражиш стазама живота, Очајно је кличеш својом грубом виком, А вретено
Сад из мене само Ум слуша и гледа; До наготе гадне сваки Идол свлачи. Да. Ви сте мислили васцела лепота Не спава у божјој искри ваша срца; Ви мишљасте кад се позна сва нагота Свега што кô тајна у души се зрца, Познаће
О, не даље, дани. Нека Кронос стар Дâ ми вечно Данас, да ме сунцем доји, С ветром нек Лепота ''Еое!'' запоји: Још хоћу да срчем испечени нар.
XXXВИИИ Опроштај ће доћи и за те, но касно Доћи ће у јесен твог палог живота, Кад избледи младост, потамни лепота И утрне око ватрено и страсно.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И устав ли где игда пало, смирај у рођају то нађе свој мир. ВИ Лепота јер заслепи ме, и нем. Дубље то, болније тим, животом бих те, муклим овим неспокојем рећи, јер смаку до у
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Само су јој дивне очи боје лешника извиривале кроз прорез. Према тим очима могли смо наслухивати каква је њена лепота, али очи ипак не говоре мушкарцу ништа, не кажу какве су сисице, каква бедра, врат и ноге.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад сам по сву крај Пушкина Лепота женских сневô чар, И плашио се Ањегина, И неговао срца жар. Кад сам у мраку неме ноћи Познао љубав, њену моћ, И - ах!
Хетере рукама крију све тајне лепота својих, И као плашљиво стадо збиле се у густу таму, Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Присуство највишег оца у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Погледајте само како су својим меким столама обавиле тако вешто своје тело да ниједна његова лепота не остане сакривена ономе који уме да га посматра.
цветак, Клеопатра, Афродита Нила, оживотворена Венера, нова Лепа Јелена, и како су је већ звали њени савременици. Лепота те жене, која још и данас сјаје кроз векове и која је у њима добила значај једног симбола, не би сигурно имала ону
Буран живот оставио је јаснога трага на његовом лицу са упалим образима. Али га је лепота Клеопатрина подмладила и освојила.
Обишао сам и Принкипска Острва и науживао се њихових лепота. У слободној природи осећам се несравњено боље него међу зидинама Цариграда. Ту дишем слободније и доживљујем више.
Она ми, у осталом, даје тему за ово моје писмо. Сва лепота природе коју сада уживам дар је Сунчев. Све боје које трепере кроз овај прозор само су одсјај Сунчеве светлости.
Још мало! Да ми је Рембрантова кичица да овековечим овај пољубац светлости. Моја би слика казала да је од свих лепота природе најсавршенија лепота жене. Сјај Ваших очију сада је лепши од сјаја звезда.
Моја би слика казала да је од свих лепота природе најсавршенија лепота жене. Сјај Ваших очију сада је лепши од сјаја звезда. Ја не претерујем, драга пријатељице; ево, уверите се и сами.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али Милици његовој драга његова лепота, драга јој његова гиздавост, потегне и ради, двоструко, кришом од мужа ради и по туђим кућама, и Бошко се понавља као
Можда је Тотица имала право. Јуличина лепота није више била она прозрачна и фина лепота ваздушастог бића. Узрела је у Јулици девојка.
Можда је Тотица имала право. Јуличина лепота није више била она прозрачна и фина лепота ваздушастог бића. Узрела је у Јулици девојка.
Спавају сад ту, код мене, али ко зна... Хоће ли бити срећни? А баш и све да буде добро, и памет, и лепота, и здравље, опет, када год их погледам, мислим у себи: човек је као роса, можеш за њим заплакати кад хоћеш.
Трзање уста, сасвим се изгубило сада. Лепота Јуличина добила је уопште оно што јој је увек недостајало: духовни израз. Жалост утолико већа.
Право каже Шваба... Да ми је отићи, и тамо умрети, и лећи у оно наше гробље зелено као гора, башча једна и лепота... Госпа Нола поче тихо и жалосно да певуши: Не копај ме, нано, У то штурно гробље; Већ ме копај, нано, У зелену
Ко ти зна, можда је ту било и нечег грешног. Све су жене волеле Бошка грешно, па можда и ја. Лепота од човека, и свршено. Леп кад је намрштен, леп и кад је ведар... Сад да ме чује господин Јоксим, почео би да шкљоцка.
А поп-Томиница, видесте ли, није скинула очи са Србе за време венчања... Додуше, јесте лепота од човека, тај ђаволски Срба, и има нешто у њему чему нико не може да одоли... Рекох то поп-Томиници.
— Јесте, што кажеш, биће греха можда због мене, а и од мене. Како ми је главна лепота у фризури, а црква ми баш није јака страна, ја ћу као она босанска ђевојка: л'јевом руком косу глади, а десном се Богу
Живео је у тој лепој, чистој, укусно вођеној кући један необичан склад, чак нека унутрашња лепота. Агница је озбиљно учила свирати; госпа-Јелка је озбиљно читала препоручену добру књигу и стално претплаћен Л е т о п
условима да остане везана у животу и у смрти, она је бездушно разбијена упркос свима напорима да се нека верност, лепота и нежност спасу, поцепана, са извесним већ и насмешљиво узалудним и жалосним појединостима, поцепана.
— Да сачуваш лепоту, то ти је најбоље занимање. — Шта ће ми лепота кад сам сиромах. — Чувај, чувај и поштуј лепоту, то ти је велики пријатељ и ортак у животу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Како би га ми описали за оне који немају среће видити га! Да кажем да је леп, је л’ то довољно? Тко не зна шта је лепота? Роман, па само леп, и више ништа!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
силног воћа на небу Све је на домаку руке Дивно су клекли облици У зеници мајстора (Време је уједало) Млада лепота поноса Месечарска сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг чека У десници
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Па била сам млада и лепа. — Сасвим, сасвим! Али, госпа-Лено, отад је прошло много времена; прошла је и младост и лепота и ви сте, по свој прилици, имали често прилике да размишљате? — Имала сам; али нисам размишљала.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тебе по горама вукао, уводио у све манастире. Да даш живот за оне горе! та опија ме лепота твоја, И шуме горе храстова и гребени ти захваљују.
Чак ни лепота није особити мој морал, јер је и она дошла после нужности тек и због ње. Претпоставимо чак да, због твог особитог
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Пропашћеш, будало! Самога си себе преварио! — трже се Варалица: змија се у девојку претварала. Занесе га за трен лепота Златокосе, на кошуљу заборави и пође ка извору.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (за себе): Да, јест, зна се: лепота доба, род, старост нема (трза се. Марку): Марко (даје му новаца показујући иза себе на Цигане), подај им, и дајте им
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Само моје очи да гледају у те, Само моје све дубине и све куте Да лепота твоја осипље и греје. 1923. ЕЛЕГИЈЕ МОЈА НОЋИ Моја ноћи, када ћеш ми проћи? — Никад!
Ја ћу овде једро посејати зрње Што ће плода дати, Висока и златна, и где беше трње Лепота ће сјати... Па када ме скоро анђеоске струне Зовну с овог света, Ја ћу мирно поћи у вртове пуне Зоринога цвета.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Било је дошло време да престане турско господство и да „друга постане судија“. ЛЕПОТА ИЗРАЗА У НАШОЈ ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ Велике витешке и моралне вредности које су изражене у нашој јуначкој поезији несумњиво
ПОЕЗИЈИ Велике витешке и моралне вредности које су изражене у нашој јуначкој поезији несумњиво су њена највећа лепота. Али и сам израз, ма колико патио од општих места, — у најбољим случајевима бар — има изванредну снагу.
Отуда сва епска понављања нису исте вредности: нека стварају — већу или мању — мотонију, а нека су једна од највећих лепота уметничког изражавања.
Та њена нередовност и несистематичност, односно природност, у ствари је њена највећа лепота. Наравно, то не вреди за риму која представља опште место (на пример, у стиху „то изусти, а душу испусти“), него за
Највећим делом, може се рећи: по правилу (наравно, у добрим песмама), израз је у пуном складу са садржином. Била то лепота или ругоба живота, хумор или трагика, наш песник испољава изванредан посматрачки дар и изванредан смисао за уметничко
херојско превазилажење људских моћи ради победе човештва над нечовештвом, управо, и јесте најдубља суштина и највиша лепота наше јуначке поезије. Гете је рекао да је трагична песма Зидање Скадра пример „варварских осећања“.
То је оданост у љубави и пријатељству. То је, најзад, и у највишој мери, сама смрт коју захтева лепота живота. Изражавајући све то живом, топлом, непосредном и слободном народном речју, наш епски песник је подигао
Машила се за коју јој драго, онога је лепота девојка“. Ту су Марка ома послушали: извадише три златне јабуке, положише три златна прстена, изведоше лепоту
јој крила лабудова; б’јеле дојке два сива голуба; кад говори — кан’ да голуб гуче, кад се смије — кан’ да сунце грије; лепота се њена разгласила по свој Босни и Херцеговини.
без српскохрватске књижевности, у којој је сачувано обиље аутентичних усмених облика из разних времена и великих лепота, у којој у току векова активно живе једни поред других усмени и писани облици, у којој многе генерације писаца налазе
Жена Илије Смиљанића била је покрштена Туркиња. Глас је дала на четири стране, тј. свуда се разгласила њена лепота. Попијева пјесне од јунака, тј. песме о јунацима. Ви пјевајте и пушке бацајте, тј. певајте и пуцајте из пушака.
бел. Е, 1 леђен, леђенина — леген лепота девојка — лепа девојка летурђија (литургија) — најглавнија служба у цркви Лијевно (Ливно) — варош у Босни, за време
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И ти, месече, скутај своје сјање, јерно моја већ зрака заходи под земљу у гроб! ... Да куд се подену твоја лепота, покраснија од свих људских синова, камо ли су твоје бистроугледне, јасне очи, којено бездну водену пресушују!
Те како се, крвавиче, не жасаш с тога безочна дрзања? С божијим словима шегу проводити! ... Није то лепота, него ругоба слушању. Није ли то, ето, изводно једно од коло игре на улици, појања од безочна састатка се женска?
Зато и не примам твога обрицања ни га слушам ако што ми говорио. Гаврил Та ако и лепота мога промењивата зрака лична и глас ми што плаши те, — ал' то ти кажем да ове моје избесеђене к теби речи за велику
благо и остало имање и лакомост ко томе, камо ти добро и поштено великоплеменито твоје родство и красота телесна и лепота женска лажљива и неваљала, где ли је снага и јунаштво — раструнило се је у земљи.
У баштици птице поју и мухе зује, ал' овде пророци кликте гласовито; онде је лепота од погледа, а овде је фајда од прочатавања.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим. А Мане је волео да теферичи.
Остала је рано удовица. Имала је мужа којега је волела и обожавала јер је и телом и душом био лепота од човека. А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.
ћилер — собичак, кућерак ћирија — кирија ћопек-сене — псето једно ћутек — батина уаптити — угристи убавиња — лепота фатити — ухватити фереџа — хаљина фес — капа црвена фидан — изданак филдиш — слонова кост Филибе — Пловдив