Црњански, Милош - Сеобе 2
„Прави лепотан“, помисли Гарсули. У том тренутку, кад је Гарсули већ мислио да је све свршено, тај Исакович проговори, на немачком,
Тај лепотан је био сујета сујетства, једне, и иначе сујетне, породице. У мислима је видео себе, како стоји пред Гарсулијем, који
А морала је да га учи и томе, да жена хоће љубави, каткад, и на дану, а не само ноћу. Све то, тај лепотан, златних увојака, глатке коже, није знао. Он се на жени понашао као на коњичком јуришу.
Иди ти, а остави ми ћер у очевом дому. Па да на пролеће видимо. Можда ће и она наћи своју срећу. Ниси ти једини лепотан на свету! Ја сам ти је, каже, дао, али сам се преварио. Не дам своје дете белом медведу. Москалу!
Исмевају га, намерно. Никола Лађевич, стасит, црн, са лицем као да је у мермеру, био је лепотан, али је то лице кварила црна, јарећа брада, коју је носио испод доње усне, кварили, подшишани, јако, црни брци, а
Смејући се, питао је брата, да није ноћас био у Иригу – који се био, са туча, прочуо. Аха! Аха! Лепотан, Петар, завидео је, детињасто, на шаљивости, Ђурђу, па се трудио да и он буде шаљив.
А ништа не показује боље запт, који је у фамилији, још од Вука, био остао, него да је тај млади, уображени, лепотан, послушао. Додаде само да је он, Трифуна, у штапсквартери, већ сусрео.
Намерава, каже, да Петра задржи у свом штабу, кад се врати са насеља, на Донецу. То је, каже, лепотан. Красавец! Петар Исакович, међутим, одјаха, међу воктмајстере и коњушаре, који су били довели артиљеријске коње и који
Петар је био лепотан, мио, проводаџија га је у кућу довео, али онда, из душе да каже, није, у први мах, ни знала, за кога Катинку удају, да
прве су биле запазиле и разгласиле ту појаву, у сербском браку, и упирале безобразно прст у човека, који је био лепотан, и жену, која је била дебела као крмача и корачала, крај њега, раскречено. То им се није чинило, нимало, смешно.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Па се наднесе над мртво– га сина и махну руком да га открије. Мртав Јаблан као да бејаше заспао. Лепотан мајци као и за живота. Преко њених усана олако али снажно пређе поносан мајчин осмех.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Живео је некадашњи лепотан запуштено и недостојно. Два пута је са успехом био оперисан од рака. „Па шта! Ако је рак, није лав.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако и до скривеног Ружиног блага дође. — Гле, бисер! Лепотан! — узвикну човек, док су два туђа прста дизала увис тајну Седефне руже, а нечији узбуђени гласови зујали су јој око
Да пружи руку откинуо би је, порастао и као лепотан светом ишао. Али, како да пружи руку кад зна какав ће бол нанети Цвету? Како да убије Месечев Цвет?
Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу нечији усхићен глас: — Какав лепотан, људи! Сигурно му је више од столећа! Орах од чуда задрхта. Зар то о њему говоре?