Црњански, Милош - Сеобе 2
Само док су Петру нашли лепотицу и зјело богату Варвару Стритцески, Павлу су утрапили једну Варварину рођаку, Катинку Петричевич, сироче без оца и
Туче се, каже Трандафил, где год стигне, а занемарио је жену, лепотицу. Једина брига му је сад да уда ћерку. Приликом прошлогодишњих маневара, кад су, император Франциско, и императрица
У матери је наслутио, не само лепотицу, врло страсну, него и несретну, а у ћерци створење врло младо, са веселошћу, коју само врло младе девојке имају, а
причања о Божички, иако је Павле о њој причао мало, Варвара је стекла утисак да је у њој Павле морао сусрести праву лепотицу.
Лајтнант Петар Исакович, који је узимао Варвару, видео је само жену, лепотицу, коју се бојао да изгуби, на том верском питању. Он је много, због тог верског натезања, пропатио. Крио се при венчању.
Бапцем је Ђурђе називао, љутито, своју ташту, Агрипину Богданович – чувену лепотицу. Она је тада била узела тек четрдесету, и трећу, али се осећала млада, и те како.
Спомињао је, опет као пошашавио, и неку Чрногорку, лепотицу, са зеленим очима, и трепавицама боје пепела! Крајем фебруара зима поче мало да попушта.
Ђурђе је ћутао. Петар му подвикну: „Има да частиш, дебели! Никад лепше дете нисам видео! Направио си, кад је Бог дао, лепотицу!“ Ђурађ је међутим, полугласно, зловољно, грубо, додао: „Шта брндаш, шта сам направио? Дете? Да ти из душе кажем!
Зна и госпожу Евдокију, лепотицу, супругу Јоана Божича, рођену Деспотович, па и њену, ћерку, Теклу, која је тако рећи још дете.
Исакович виде, у емаљу, уоквирену златом, једну лепотицу, крупну, откривених, лепих, груди, великих очију, која га је гледала. Учини му се да личи на Марију Терезију.
Из једног писма проте Булича, из Миргорода, из ког би се могло разумети, да Исакович има, у Миргороду, неку младу лепотицу, Теклу Деспотович, коју крије у кући Ракич, а са којом живи, и, у Кијев, одлази, хотећи да се жени – могло би се
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али не преварило то њега, ефенди-Миту. Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
већа и све лепша, све док из 3емље Плавих ветрова не стиже глас о врапцу који се претворио у младића и пошао да тражи лепотицу која му је, некада давно, превила сломљено крило.
— Баш ћеш у песку наћу воду! — насмеја му се, а младић рече: — Зашто је не бих нашао? Лепотицу рођену из каменог јајета изненади његово уверење да је све могуће.
Младић се загледа у лепотицу и зачуди: досад је није видео у околини. — Одакле долазиш? — упита је, али лепотица се само осмехну и не рече ни речи.
Обогати се некадашњи дечак са острва, назида највећу кућу у граду, доведе лепотицу у њу, доби сина. Али још није био задовољан.
нешто затрешта, нешто запрашта, а са старице спаде лед растопи се ледено срце, нестаде краста а ругоба се преобрази у лепотицу. Само су јој оне исте очи остале, сада радосне. — Хвала ти, момче!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
давно пре уговореног часа пођох Виднергиртлом и зауставих се на углу Жакенове улице коју лако пронађох. Ту сам моју лепотицу нестрпљиво очекивао и беспрестанка бацао поглед на ону уличну таблицу да бих се уверио да се налазим на правом месту.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Такав је сјај и таква радост из ње избијала да се чинило — сунчана се зрака у Лепотицу претворила. Не иде, већ трепери. Помишљајући на мужа и малог сина сама се сопственом ходу радује, кад, наједном, као
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(из песме Женидба Милића барјактара) — рекли бисмо — у још снажнијој слици приказан је Милић у тренутку кад је добио лепотицу Љепосаву и раскошне дарове: А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру, Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају. Питао би је: — Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке? — Ништо!