Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
157. Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоје су очи морске трњине, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује морске трњине.
Твоје су очи морске трњине, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује морске трњине. Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоји су зуби бисер сићани, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује бисер сићани.
Твоји су зуби бисер сићани, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује бисер сићани. Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоје су руке памук мекани, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује памук мекани. 158.
Ал’ говори лепота девојка: “Љуб’ и мене момче нежењено!“ Њој говори момче нежењено: “Љубио б’ те, лепото девојко! Али не смем од брата твојега: У тебе је братац кавгаџија, Кудгод иде, он замеће кавгу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Јоване бећаре, а ђе ти је драга? — Милице девојко, у сред села мога. Јоване бећаре, која ти је драга? — Лепото девојко, Милица Ђокина...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох те речи како могу да ублаже ако су од сна. Лепото неувела речи без сенке када ко чашу сунце држимо у сну гледајући у црне врхунце.
навикама и потребама Користим се њиховим заборавом В Ја знам твој корен Али из којег зрна сенка твоја ниче Биљна лепото дуго невидљива у семенци удаљена Нашла си под земљом моју главу без тела што сања истински сан Звезде поређане у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нашто ми је снаша кад ја веће сједим, Зашто тако тужим и от туге бледим? И овој је истина, лепото девојко! Но кад би ти знала какав ти је Гојко, Како ти је младостан младожења стари, Како љубов кипи и сердашце
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Прилази јој грцајући.) Коштана, кћери, сине... Дај бар... (Сагиње се и мирише јој прса.) Коштана! Лепото!... Ооох! ДРУГА СЛИКА Миткина кућа. — Башта испред куће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
три златне јабуке, положише три златна прстена, изведоше лепоту девојку, па говори Краљевићу Марко: „Чујеш ли ме, лепото девојко! Саде бирај чију ћеш јабуку, ил' јабуку, или прстен златан!
“ Тад се Марко на њу насмејао, па је њојзи тијо беседио: „Срећа твоја, лепото девојко, што се ниси јабуке машила, ил' јабуке, ил' прстена златна; вера моја тако ми помогла, обе би ти одсекао