Употреба речи лепојка у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Она, коју је Вишњевски представљао као супругу, била је нека црномањаста, прегорела, витка, лепојка, која је личила на лепу Циганку, а која је Павлу рекла да је родом из Мохола, и, презименом, Бирчански.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Свака му бодља — бајонет прав, као да прети: „Нек дође лав!“ Базеном плива лепојка нека, глатка и жива, весела ока. То ти је фока.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

дивну одећу; доду — девојку; лепшин — лепојка или лепша јест лепа девојка, а лепојчин и лепшин јест то што и девојчин; миљавост — милина, драгоценост; душе л’ срце

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зар та пиша стварно намерава да ме сутра гребена?! Ово је наступило неко последње време! Дадара Госпа наша, лепојка наша, не губи време.

Тај се Дадара, забога, дигао. Хоће, ништа мање, него уз сам бок господару. Још ако она лепојка употреби своје омамљиве чари и почне ситно да преде на крилу свога усахлога човека.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности